Aljaska

Lepo sam ti govorio: batali Filološki, idemo na Aljasku.
Čuvaćemo u brvnari dvanaest pasa i uprezaćemo ih u sanke.
Čekaćemo ledene zore jedući konzerve iz Kanade,
Ušuškani u ovčije kožuhe proučavaćemo tragove vučjih šapa. Kakva teorija proze, šta je s tobom? Tamo su okean i planine.
Tamo se vetar izmešao s maštom i vodom,
I velika medvedica lovi masne, zvezdaste ribe.
Tamo put iz „negde“ vodi u „nigde“, odmah iza one vukojebine. Lepo ti kažem: batali. Zar ne vidiš? Već je leto!
A ti se spremaš nešto da pišeš, učiš mesto da kupuješ karte,
Svoje vreme traćiš na ogledala, kafu i krznenu loptu od mačke.
Samo jedna karta treba da se ode. Tamo će poput vodopada od cveća da ožive i Ahmatova i Blok u rumena jutra.
Vikendima tamo šeta Bog. Volećemo se, do nekog sutra.
Tamo sve, o čemu ti ne možeš ni da pročitaš, rukama može da se pipne.
Ali ne, ti navijaš alarm u šest i pravdaš se – imam ispit, bitno je. A ja ti ponovo kažem: hajde sa...

Pročitajte Aljaska