Posebna pohvala žirija na konkursu "Spasimo putopis" 2026.
—
AUTOPUT IZNAD ĐENOVE
Kadar iz kabine kamiona. Lebdimo iznad krovova Đenove. Most Morandi pre nego što će postati prah.
Pogled ka dole, ka gradu koji je pod njim. Ja kao mladić pored oca. Slika je stabilna, epska.
JA (V.O. / Naracija)
Bio sam već u Francuskoj sa ocem. Imali smo turu od prelepe Bolonje, preko Đenove, koju smo presekli autoputem što lebdi iznad grada. Prošli smo i mostom koji se, koji godinu kasnije, srušio. Italija je bila potresena. Na kanalima su pričali o arhitekturi…. Cela zemlja je zanemela u danima žalosti.
GRADILIŠTE STADIONA JUVENTUSA, TORINO
Ogromni kranovi. Radnici u narandžastim prslucima. Otac razgovara sa nekim, a ja šetam oko kamiona koji se tovari.
Kamere se spuštaju na siv beton. Prašina. Leži zgužvana paklica Drine. Vidimo natpis na italijanskom i jezivu, plavičastu sliku pušačke noge.
JA (V.O. / Naracija)
Put se nastavio ka Torinu. Roba se tovarila tik uz gradilište tada novog stadiona Juventusa… Dok sam čekao, na betonu sam ugledao bačenu paklicu sarajevske Drine sa upozorenjem protiv pušenja na italijanskom jeziku, kojom je dominirala jeziva slika pušačke noge.
AOSTA / PUMPA
Uspinjemo se ka belim vrhovima Alpa.
Kamioni stoje poređani kao džinovska čelična krda.
Ja izlazim iz tržnog centra sa malom kesom. Unutra su espreso šoljice. Sjaj keramike pod neonskim svetlima pumpe.
JA (V.O. / Naracija)
Put smo nastavili ka Aosti, polako se uspinjući ka Alpima. Tamo kamiondžije hrane svoje Transformerse. Kupio sam set šoljica za espreso. Dve su preživele vreme i seobe… napunio sam tada i telefonsku karticu: Dieci Euro, per Vodafone.
MON BLAN (GRANICA ITALIJE I FRANCUSKE)
Plavo nebo, oštar vazduh koji se skoro može opisati kroz ekran.
JA (V.O / Naracija)
Popeli smo se skoro na vrh. Na granici sa Francuskom čekao nas je jedan od najdužih tunela u Evropi. Sećam se priče o sudaru… Sve što se unutra našlo jednostavno je zbrisano sa lica zemlje.
Kamion staje na ulazu u tunel.
Otac i ja stojimo pored njega sa šoljicama kafe u rukama. Ja podižem fotoaparat i beležim prizor.
Vetar koji zviždi među vrhovima, tihi zvuk kamionskog motora u leru i šuštanje novina.
Otvaram Gazzetta della Sport. Vidimo naslove o Interu, fotografije Stankovića i Mihajlovića. Zatim, polako razvijam poster Roberta Bađa. Natpis: Il mito e tornato.
Glas oca koji mi nešto govori, topao i siguran.
TUNEL MON BLAN
Utroba planine i vrelina januara.
Nagli prelaz iz beline snega u veštačko, narandžasto svetlo tunela. Kadar se zamagljuje od toplote.
Vidimo termometar u kabini kamiona kako skače. Brojke teku: 25, 38, 40 stepeni. Ja skidam jaknu, čelo mi je orošeno znojem. Otac drži volan čvrsto, potpuno skoncentrisan na jednu traku koja vodi u Francusku.
IZLAZ IZ TUNELA - FRANCUSKA
Kamion izlazi iz tame. Prvi dodir točkova sa francuskim asfaltom. Svetlo je drugačije, mekše.
JA (V.O. / Naracija)
Zbog te stare nesreće, kamioni su sada strogo čekali na red. Radila je samo jedna traka… U samom tunelu temperatura skače iznad četrdeset stepeni. Postaje nestvarno vrelo, iako je bio januar kada smo otac i ja jezdili Evropom. Prošli smo tunel i konačno dotaknuli tlo Francuske.
FRANCUSKA
Ogromna stabla četinara uokviruju put. Kamion izgleda moćno, ali u odnosu na prirodu, deluje kao mala, draga igračka.
Melanholična muzika koja podseća na zvuk navijanja stare igračke, koja se pretače u zvuk kočnica kamiona.
JA (V.O. / Naracija)
Našli smo se u Francuskoj, pola se spuštajući niz Alpe… Naš Transformers je izgledao kao moja omiljena igračka - onaj automobil na navijanje koji mi je doneo deda iz Iraka… Da li je sudbina naše porodice da se novac za preživljavanje uvek stiče odlaskom u tuđinu?
KABINA KAMIONA
Otac drži volan. Gleda pravo, ali mi govori sa dubokom ozbiljnošću. Ja ga slušam, moje mlado lice je puno poštovanja.
JA (V.O. Naracija)
Moj otac je želeo da prekine taj niz… I dalje je verovao da mogu postati lekar. Stalno mi je ponavljao: Kada postaneš lekar, izađi iz ordinacije i pogledaj kome je pomoć najpotrebnija. Ako vidiš starce, prvo njih uvedi. Učio me je da nikada ne budem deo mita i korupcije. Tu lekciju sam naučio, ali onu glavnu - iz hirurgije - još uvek nisam.
FRANCUSKA
Kadar prelazi u noćni pejzaž. Crvena svetla trepere visoko u tami. Ja, kao mladić, pribijen uz prozor kamiona.
Hipnotičko brujanje kamiona i tihi glas oca koji objašnjava svet.
JA (V.O. / Naracija)
Francuska je predivna i beskrajna zemlja... Kada je pao mrak, ugledao sam crvena svetla kako trepere visoko na nebu... Otac mi je objasnio da su to vetrenjače. Kada je svanulo... bile su jezivo velike. Čovek u odnosu na njih izgleda kao mrav.
AUTOPUT OKO PARIZA
Haos saobraćaja. Kamion se kreće kroz gužvu.
Automobil sa srpskim tablicama pretiče kamion. Mahanje sa zadnjeg sedišta. Otac blenda. Iskren osmeh je na našim licima.
Na desnoj strani, iznad krovova periferije, diže se gust, crni dim. U daljini, kao duh, nazire se Ajfelov toranj.
JA (V.O. / Naracija)
Autoput koji kruži oko Pariza je apsolutna ludnica. U tom haosu pretekao nas je automobil sa srpskim tablicama... Osetio sam iznenadnu sreću. Na desnoj strani puta dizao se gust, crni dim... otac mi je objasnio da su to protesti na periferiji Pariza. Daleko u daljini nazirao se Ajfelov toranj.
DETALJ
Na pumpi, držim plastičnu čašu kafe. Lice mi se skuplja od gorčine. U drugoj ruci držim malu, jeftinu maketu Ajfelovog tornja.
JA (V.O. / Naracija)
Na jednoj pumpi gde sam popio najgoru kafu u celoj Evropi... kupio sam najmanju moguću maketu Ajfelovog tornja za osam evra. Tada nisam ni slutio da ću se Francuskoj ponovo vratiti, ali ovaj put u koverti.
EVROPA
Fotografija mene mladog pored kamiona. Crna lakovana jakna sa krznom, tamne naočare, široki osmeh. Slika je puna života i nade.
Zvuk pištolja za gorivo na pumpi u Luksemburgu i naglo ubrzanje kamiona.
JA (V.O. / Naracija)
Sećam se te fotografije... imao sam na sebi crnu lakovanu jaknu... i osmeh od milion evra. U Luksemburgu smo natankovali Transformersa i krenuli ka Belgiji.
AUTO-PUT U BELGIJI
Kamion podrhtava na lošem asfaltu. Gledam kroz prozor u kuće koje prolaze.
Kadrovi malih belgijskih kuća. Kroz velike prozore bez zavesa vidimo porodice za stolom. Sve je izloženo pogledu, ogoljeno.
Transformers ulazi u Brisel. U daljini izranja Atomijum – ogromna metalna struktura koja se presijava.
JA (V.O. / Naracija)
Kada smo kročili u Belgiju, iznenadio sam se lošim kvalitetom auto-puta; bio je gori čak i od deonice Beograd–Šid. Belgija je drugačija... kuće su malene, a kroz prozore se jasno vidi porodica koja ruča. Na njihovim oknima nema zavesa. Ulazak u Brisel za mene je bio poseban trenutak.
KABINA / FIRMA
Otac lista gomilu papira, nervozno briše čelo. Radnici utovaruju kutije belgijskog sira.
JA (V.O. / Naracija)
Ćale, je l’ ovo ono što stalno prikazuju na televiziji?
OTAC (kratko, bez pogleda sa papira) Da, to je Atomijum.
JA (V.O. / Naracija)
Parkirali smo ispred firme... Otac je bio vidan nervozan zbog papirologije; neko je nešto pogrešio, a to je remetilo njegov posao koji je uvek obavljao savesno i besprekorno.
ANTVERPEN
Kamion juri 90 km/h kroz grad. Vizuelni prizori industrijskog centra dijamanata.
JA (V.O. / Naracija)
Krenuli smo prema Roterdamu. Prolazili smo pored Antverpena... svetski centar dijamanata. Pomislio sam kako su i dalje ostali tlačitelji Afrike, iako su joj dali samo prividnu nezavisnost. Proleteli smo kroz Antverpen brzinom od devedeset kilometara na sat... i našli se u hladnoj Holandiji.
ROTERDAM
Zgrade od stakla i čelika. Arhitektura koja ne grli čoveka, već ga plaši svojom oštrinom.
JA (V.O. / Naracija)
Roterdam mi je delovao sterilno, previše metalno, sa zgradama od stakla čija mi je arhitektura bila potpuno strana.
KLANICA BUR
Ogroman industrijski kompleks. Zvuk metala o metal.
Nebo je sivo, a iznad krovova klanice kruže velike, crne ptice. Kamion (hladnjača) ostaje na dokovima, a otac i ja samo „traktorom” odlazimo ka periferiji.
JA (V.O. / Naracija)
Tamo smo utovarali telad... Čitav taj kompleks odisao je nekom težinom; ogromne ptice su neprestano kružile iznad klanice, kao neki zloslutni znaci.
BAR / TRŽNI CENTAR
Visoka zgrada sa marokanskom zastavom. Moj otac i ja sedimo u baru. Na stolu je činija kikirikija. Uzimam jedan, žvaćem, a lice mi se iskrivi. Ostavljam kikiriki na sto. Ispred marketa stoji Bratko (oronuli starac). Otac vadi novac, daje mu i razgovaraju. Jezik je sličan, razumeju se kroz muku.
JA (V.O. / Naracija)
U sklopu tog centra bio je i jedan bar; uz piće bismo dobili slatki kikiriki. Sušta suprotnost Srbiji... Nije mi se svidelo. Ispred marketa je stajao oronuli prosjak, stari Bugarin koga su zvali „Bratko”... do tada nisam znao da se sa Bugarima tako lako sporazumevamo.
KANTINA
Ćale i ja pržimo ćevape na malom rešou. Dim je drugačiji, miris nije „naš”.
JA (V.O. / Naracija)
Kupili smo zamrznute ćevape, ali kada smo ih uveče ispržili u kantini, nisu bili ni nalik našim.
KLANICA
U kadru je stara, drvena holandska vetrenjača, koja stoji kao duh prošlosti tik uz modernu, krvavu industriju klanice.
Fotografišem je. Bljesak aparata nas vraća u poštu.
EVROPA (POVRATAK)
Prelazimo u belinu Alkmara. Dan je kratak, svetlost je mlečna. Sneg škripi pod gumama Transformersa.
Vetar koji fijuče kroz Bavarsku i zvuk upaljača mog oca.
JA (V.O. / Naracija)
Sneg je bio dubok... Prošli smo pored stadiona AZ Alkmara... Alkmar je bio grad iz bajke.
AUTO-PUT KROZ BAVARSKU
Mrak. U daljini iz tame izranja „Alijanc arena”. Ona sija nestvarnom crvenom bojom, kao džinovski svemirski brod usred Nemačke.
Pogled klizi preko ograde auto-puta. Iz visine kamionske kabine vidimo sve – skakaonice u Austriji koje paraju nebo, male kuće pod snegom.
JA (V.O. / Naracija)
Otac je ponovo pokrenuo Transformersa i krenuli smo natrag ka jugu, preko hladne Nemačke... Sa oduševljenjem sam gledao u Alijanc arenu koja sija crveno... U Austriji smo prošli pored jedne od četiri velike skakaonice. Mi koji putujemo kamionom vidimo sve preko ograde, za razliku od ljudi u automobilima.
KABINA KAMIONA
Gust sneg zasipa šoferšajbnu. Brisači jedva postižu. Otac pali novu cigaretu. Dim ispunjava kabinu. Gledam sa strane, zabrinut.
JA (tiho) Ćale... je l' se plašiš?
OTAC (smeje se, kratko i iskreno)
Samo odmahuje glavom, očiju uprtih u put.
JA (V.O. / Naracija)
Padao je gust sneg, otac je palio jednu cigaretu za drugom... On se samo nasmejao; očigledno se nije plašio ničega. Žurili smo da bismo ujutru stigli u Bolcano.
GRANICA ITALIJE / BOLCANO
Nagli prelaz iz tame i snega u zaslepljujuće sunce. Iznad planina se rađa dan. Sve je oštro, hladno i plavo. Italija.
BRZI FLEŠ (DETALJ)
Slika sunčanog Bolcana iz kabine kamiona. Planine, oštrina vazduha i otac koji se smeši.
KRAJ / FIN 
—
Nekomercijalni sajtovi bez oglasa, clickbaita i šokantnih sadržaja uvek su na rubu opstanka; ako vam se dopala ova priča, molimo vas da podržite postojanje Kluba putnika skromnom mesečnom donacijom – posmatrajte to kao bakšiš koji ostavljate u restoranu ako ste zadovoljni uslugom.
