CNN-8

I Posle dve kratke stoperske deonice u društvu mirnog rokera i nežnog automehaničara, zaglavim na petnaestak minuta kod skretanja za Žukovski. Iznenada, iza mojih leđa zaustavlja se omanji kamion i iz kabine sa suvozačke strane ukazuje se silueta s kačketom. Maše rukom da priđem. Pritrčavam – u kabini su dva Tadžikistanca, ne pokazuju takoreći nikakve emocije, ćutke čekaju, dok ja sedam unutra i zatvaram vrata; okrznemo se. Tadžici na mene skoro uopšte ne obraćaju pažnju, razgovaraju o svojim temama na svom jeziku, a meni postaje pomalo neugodno. Skrećemo ka pumpi – tamo sve do jednog rade sunarodnici mojih saputnika iz Dušanbea, svi se pozdravljaju, zagledaju, šale se. Ne slutim opasnost, ali neugodnost raste. Punimo rezervoar, vozač i suvozač menjaju mesta, idemo dalje. Ipak nekako zapodevamo razgovor, posle drugog pitanja postaje jasno odakle sam ja rodom, i posledično, zaključujemo da nismo samo braća, nego baš braća-braća (da sam u detinjstvu na pecanju povredio nogu, on bi mene posle toga 10...

Pročitajte CNN-8