Buljenje u ekran kineskog TV-a 1998 - pred bombardovanje, vratiti se ili ne, pitanje je sad

U kini sam bio 1998 godine, u provinciji Hebei, grad Xingtai. Zadržao sam se tamo nekih nepunih dva meseca. Prekratko da vidim sve, i upoznam Kinu dovoljno, a opet dovoljno da vidim sve kontraste u tom gradu, i njegove lepote. Posetiocima tog grada bih preporučio hotel San Lian i njegov restoran. Na periferiji ima jeftinih radnji sa kvalitetnom robom ako hoćete da se obučete po meri. Kada sam napisao kvalitetnom, mislio sam prvenstveno na kožne jakne. S vremena na vreme sam imao priliku sedeti s kineskim domaćinima i gledati TV. Ukazivali su mi da je reč o Jugoslaviji - još je bila YU - i bili su zgranuti izveštajima koje ja nisam razumeo. Međutim, osećalo se nešto u vazduhu što mi se nije sviđalo. U telefonskim razgovorima sam saznao da se sprema rat. Onda sam se i zapitao šta mi je činiti. Izgleda da sam tad načinio životnu grešku vrativši se. No sad, šta je tu je. Protraćene godine života, dobro, ne baš protraćene, ali sada razmišljam o ponovnom odlasku u Kinu, samo kao teacher. 

So, let me see. What you would me tell me about this? Do I really need BA or TEFL or similar  certificate? I don't have this. I have experience in translating movies and tv series from English to Serbian. I like working with kids.  Did I have chance to take job in China like teacher? And what about topic working and life in China? Looks like closed?