Ukoliko ste ikada na Fejsbuku, ili na nečijem kompjuteru, gledali fotografije sa putovanja, verovatno ste primetili dve stvari. Prvo, ima ih beskrajno mnogo. Drugo, ima po pet istih, ili toliko sličnih da vi, kao objektivan posmatrač, jedva možete da uočite neku razliku.

Da li zaista ima potrebe čuvati (i drugima pokazivati) ogroman broj gotovo identičnih fotografija?

Zamislite ovakvu situaciju. Odaberite tri pesme koje volite, za koje smatrate da su zaista dobre, i onda ih pustite nekome. Onda odaberite trista pesama svih mogućih kvaliteta, i pustite istom tom nekome. Zatim ga pitajte šta mu je bilo prijatnije - tri dobre pesme, ili trista raznoraznih pesama. Pitajte ga da li je bolje zapamtio tri pesme, ili bilo koju od ovih trista. Naravno, svakome je jasno da su tri dobre pesme mnogo efektnije i prijatnije od trista osrednjih. Međutim, izgleda da je, kada se radi o fotografiji, to malo kome jasno.

Možda neko svaku svoju fotografiju smatra remek-delom fotografske umetnosti, pa mu je teško da je se odrekne, i ne može da se otrgne želji da je podeli sa svima. Međutim, iz ugla onoga koji te fotografije gleda, to je smrtno dosadno. More bezveznih fotografija čija je informativna vrednost nula (osim informacije da je autor tih fotografija bio tamo i da mnogo voli svoj fotoaparat - što smo verovatno shvatili već posle prvih par). Zar je moguće da neko sa petodnevnog putovanja donese pet stotina fotografija (što, sudeći po Fejsbuku, uopšte nije ekstreman slučaj!) i iskreno veruje da sve te fotografije treba da pokaže nekome?

Zar je moguće da ljudi ne shvataju da je razvodnjavanje kontraproduktivno, osim ako je krajnji cilj da se posmatrač ubije dosadom?

1. Izbegavajte kompulzivno škljocanje. Pre nego što nešto fotografišete, odvojte jednu stotinku da se zapitate da li to zaista zaslužuje da se nađe na fotografiji, i da li vam je ta fotografija uopšte potrebna.

2. Kada se vratite kući i svoje fotografije prebacite na kompjuter, proberite ih. Ljudsko biće obdareno je, ili bi trebalo da bude obdareno, nečim što se zove kritička svest. Ta svest nam omogućava da imamo kriterijume. Izdvojte one fotografije koje vam se najviše sviđaju, i njih podelite sa drugima. Ostale ili obrišite, ili ih sačuvajte u posebnom folderu, za slučaj da vam nekad zatrebaju. Ali nemojte ugaziti svoje prijatelje pokazujući im ogroman broj veoma sličnih fotografija (ili stavljajući iste na internet).

Ako ste očekivali konkretan odgovor tipa "Za putovanje od pet dana dovoljno (potrebno?) je 200 fotografija, od 7 dana 283, a od tri meseca 1.820" - izvinjavamo se.

Potrebno je i dovoljno tačno onoliko fotografija koliko ima onoga što biste njima želeli da kažete i pokažete.

Nemojte da prinosite ritualne žrtve bogovima kvantiteta, jer tako direktno ubijate kvalitet - a time i bilo čije interesovanje za vaše fotografije!