Ukoliko planirate neku dužu rutu, najbolje vreme za započinjanje napornog stoperskog dana je rano ujutru, sa petlovima, čim se razdani. Ne možete znati kako sreća namerava da vas služi toga dana, i zato je bolje krenuti što ranije.
U naseljenom mestu najčešće možete pronaći kafanu koja radi celu noć, svakih sat vremena naručivati po šolju čaja, grickati besplatne kockice šećera i čekati da svane.
U nedođiji, ako imate dovoljno hrane, vode i tople odeće, sve što vam treba je mnogo strpljenja. Sunce izlazi svakog jutra, gotovo bez izuzetka.
Ukoliko je u pitanju prometan put, možete stopirati i noću. Verovatno ćete dugo čekati, jer su noću kola mnogo ređa a poverenje ljudi znatno manje. Putevi, po pravilu, nisu osvetljeni, ali pumpe i raskrsnice često jesu (premda ne uvek). Ako se zateknete na autoputu, moraćete da otpešačite do prvog većeg uključivanja. Ta mesta su dobro osvetljena, i vozači mogu da vas vide i, eventualno, povezu.
Ako krenete kasno, dolazite u opasnost da noću zaglavite u nedođiji.
Ako vidite da ste zagrizli u kasno popodne, da će uskoro početi da pada mrak, a još se niste dočepali svoje odredišne destinacije, ponekad je bolje ostati u bilo kom naseljenom mestu, nego završiti na napuštenom sporednom putu u sitne sate.
