Govore: Dr Stojan Adašević, Ivanka Vukotić, Miroslav Andrić. Autori filma: Vladimir Jovanović, Miloš Čolić, Dragoslav Mihajlović.

Pitate me kad sam prvi put saznao za taj orah i šta znam o njemu.

Beograd je goreo na sve strane. Kad sam videla Ruse kako se bore, i kako idu, mi smo bili zapanjeni. Jure... kao lavovi, to je neverovatno. Devojke, žene, u suknjama sa onim kapama gore.

A onda je dolazilo da se u vojnoj torbici nađu nekakvi orasi.

I vidimo Rus do Rusa mrtav leži. I plavooki, sa raširenim očicama, i crni sa kosim očima. I kažem, e nikada nećete videti vašu Rusiju i Bajkal.

Njih je bilo u svakoj ruskoj torbici, skoro svakoj mislim. Jer ovde, drugih ranjenika osim Rusa ja nisam video i ne pamtim da ih je bilo. I te su onda... Ti orasi su nošeni zajedno s njim i sahranjivani u raku.

...uvodio vodovod za kuću, i prilikom kopanja našao sam neko zarđalo ordenje. Levo od kanala bila je jedna sadnica. Ta sadnica kad sam gledo sve je listalo a ona nije bila listala, al sam vido da taj prut... sirov, i nisam to dirao.

Ja sam potpuno i zaboravio na sve to.

Nemci su počeli da izlaze iz kukuruza, sa dignutim rukama, i prilazili su nama. Mi smo svi držali oružje i opkoljavali smo ih. To je bila ogromna količina Nemaca. Moj bataljon je bio tad opkolio njih, a ostali delovi bataljona opkoljavali su one druge. I onda su oni plakali i kukali i tražili milost od nas.

I ja kažem ju bre greota, vidi kakav orah lep a vidi osušio se. Međutim, jedan od ljudi koji tu se nalazio, jer je tu stanovao, kaže e moj prijatelju, nije on... on će tek u... početkom juna da potera. Kako? Tako, kaže, dođi da vidiš.Pošto ja nisam verovao ja sam, kad sam jedanput prolazio pored, već početkom juna, bacio pogled. Taj orah koji je bio potpuno suv već je listao... i cvetao.  Ja sam se raspitao kod ljudi koji su tu blizu. Oni su mi rekli da, on lepo rađa i mimo njegove orahe. Ali rađa samo 15 dana kasnije od naših oraha, i dobro rađa, ali kaže njega nikad mraz ne uvati.

I mi gledamo i ne znamo šta je, paljba ogromna u Beogradu. Kažemo, opkoljeni smo, sad smo gotovi. Kaže, Beograd slavi oslobođenje. I onda smo dobili neku... neki tain, tvrd hleb, i neku nemačku marmeladu. Pucnjava je i dalje trajala. Nemci se nisu dali s Bežanijske kose! I dalje je trajala. Međutim, ja sam jela marmeladu i – šta?

Orah ćete prepoznati ovako, raste tik uz pekaru.

—

Montaža isečaka iz dokumentarnog filma Kavkaski orah.