Konstantin Kavafis

Kavafis (1863-1933) je pesnik tragedije, poraza, straha i razočarenja, racionalan, koji, i kad utone u iluziju, uvek ostaje van nje, i to se u njegovim dubokim, ironičnim stihovima uvek može jasno osetiti. Glas mu zvuči prefinjeno, umorno, pesimistično. Atmosfera u tim pesmama je, u najkraćem, prigušena, pomirena i tragična. Uglavnom uzima jednu scenu, bilo iz njegovih ličnih uspomena bilo iz istorije koju je zavidno dobro poznavao, i opisuje je proznim jezikom, vrlo retko sa rimom, bez imalo retorike (koja je u to vreme bila dominantna na grčkoj poetskoj sceni), tako da pesma izgleda kao statični dramski segment izraženog unutarnjeg patosa. Stih njegove poezije je jamb, koji u originalu zvuči vrlo ritmično, bogato i idiotipično.