Posted July 31Jul 31 Autor: Migel Soza Tavareš Algarve, jun 2025. Kada sam se probudio, još uvek pun mesec koji mi je pravio društvo prethodne noći nije potpuno nestao na istoku. Međutim, na horizontu, sunce je već izašlo na vedrom nebu i vladao je nestrpljivi mir, trenutak koji je ranom zorom visio u vazduhu i koji su prekidale samo ptice ranoranilice. Sve je ukazivalo da će jutro biti praćeno letnjim danom -- još uvek ne previše intenzivnim i zagušujućim, već samo blago toplim. Ipak, sunce je probudilo sve neverovatne boje bugenvilija u vrtu: ljubičastu, lila, raskošno crvenu. I one manje upadljive, ali meni najdraže: belu, žutu, stidljivo narandžastu. U lejama, plavičasto-ljubičasti snopovi lavande prizivali su isto tako ljubičaste cvetove jakaranda, šepureći se u svojoj kratkotrajnoj raskoši pre nego što nestanu na godinu dana. Tamo u daljini, gde možda počinje Sredozemlje, na skandalozno plavom moru, crna linija na horizontu obaveštavala me je da japanske jedinice za pecanje tune...Pročitajte Jedan savršen dan
Create an account or sign in to comment