Kazahstan - moje iskustvo iz jula 2026.

Evo svežeg iskustva nakon 15 dana u Kazahstanu.

Leteo sam iz Beograda za Astanu (direkt), vratio se iz Almatija za Beograd (presedanje u Istanbulu).

Astana ima dva dela, podeljena rekom. Stari deo je u sovjetskom fazonu, široke ulice, mnogo drveća, stambene zgrade, ima zanimljivih mozaika po fasadama itd, generalno prijatno za šetnju. Deo pored reke je posebno lep i uveče bude gomila ljudi koji tamo šetaju. U tom delu su i manje-više svi normalni restorani i sve ostalo. Sa druge strane reke je novi deo, koji je ogroman i prilično prazan, u smislu da tamo malo ko živi. Tamo su sve one arhitektonske bizarije koje youtuberi uporno snimaju, ali sem toga nema ništa posebno. Zanimljivo je i to za videti, kako vladajuća klasa jedne mlade države pokušava da projektuje nacionalni identitet kroz arhitekturu.

Odatle smo avionom išli za Almati, jer mi se nije dalo da provedem 17 sati u vozu (a i već sam bio u tom vozu pre milion godina). Let traje nešto manje od dva sata, karta je oko pedeset evra. 

Almati me je prijatno iznenadio. To je najveći grad u Kazahstanu (nešto veći od Beograda po broju stanovnika), i jedan od najlepših gradova koje sam video bilo gde. Široki bulevari, zgrade uglavnom do pet-šest spratova, i ogromno drveće svuda (na nekim bulevarima sam izbrojao i pet paralelnih drvoreda). Ceo širi centar je takav, veoma prostran i neverovatno zelen. Ulice su čiste i uredne. Blokovi stambenih zgrada uglavnom idu u kvadrat ili pravougaonik, a unutar tog pravougaonika su klupe, izgrališta za decu, sprave za vežbanje i, takođe, ogromno drveće, mnogo žbunja, trave, cveća itd. Zapravo ceo grad ima vajb kao da šetaš nekim velikim parkom. 

U Almatiju smo iznajmili auto za 50 evra dan. Benzin je smešno jeftin, nešto tipa 65 dinara litra, putarine isto nešto sitno. Autoputevi su dobri, makar tamo gde smo mi išli, ali da bi se stiglo do zanimljivih stvari treba ići i kolskim putevima koji su često jezivi. Sve vreme sam brinuo da ćemo se zaglaviti usred ničega ili uništiti auto. Kad kažem usred ničega, mislim na mesta gde za ceo dan ne vidiš nijedno vozilo niti ljudsko biće. Prosečna brzina kretanja tim putevima je 30 km/h, a često mora da se vozi i 15 km/h. Bila je velika greška što nismo iznajmili džip, ali na kraju je sve ispalo dobro. Svi automobili koji se iznajmljuju su sa automatskim menjačem.

Napravili smo krug otprilike oko jezera Kapčagaj, oko 1500 km. Almati - Charyn Canyon - Chundzha - Altyn Emel National Park - Konaev - Kotirbulak (na planini Tian Shan) - Almati. 

Manje-više svi sa kojima smo komunicirali govorili su dobar ruski, čak i u malim mestima, što je za mene bilo iznenađenje. Tipa usred neke pustare dečak prodaje lubenice pored puta, i zna ruski. Ili prodavci na pijaci u provincijskom gradiću. Ili prodavačica u prodavnici u selu koje nema više od stotinak stanovnika. Na ulicama se čuje čas ruski, čas kazaški. Mnogi Kazasi odrasli su sa ruskim kao prvim jezikom. Pretpostavljam da u ruralnim krajevima ima ljudi koji govore samo kazaški, ali mi ih nismo sreli. Ne znam kakva je situacija sa engleskim. 

Smeštaj je generalno skup. Najjeftiniju dvokrevetnu sobu smo platili 20 evra, i to je bio prastari sovjetski hotel u stanju raspadanja, u malom mestu. Možda smo jednom ili dvaput našli nešto za 30, ali ogromna većina smeštaja bila je 40 evra ili više. Ima i jeftinije, ali onda je soba od pet kvadratnih metara, nema prozor, kupatilo je zajedničko itd.

Kazahstan je većinski muslimanska zemlja, ali to je najmekši islam koji sam dosad video. Mislim da sam u Astani video ukupno dve ili tri džamije, u Almatiju isto tako. Ezan je tih i čuješ ga samo ako si blizu džamije, ali nema onoga da trešti ceo grad i da te istrese iz kreveta svako jutro, kao u Turskoj. Generalno se stiče utisak da nisu posebno religiozni. Ako poredimo sa Srbijom, Novi Sad ima mnogo više crkava nego što kazaški grad iste veličine ima džamija. Bar duplo više, ako ne i triput. Takođe nisam primetio ni da se svuda agresivno grade nove džamije kao što se kod nas agresivno grade crkve.

Na ulicama, bez obzira da li su u pitanju veći ili manji gradovi, teško je oteti se utisku da si u Evropi. Svi su obučeni moderno, nema uličnih prodavaca hrane i drangulija, nema onog orijentalnog šarenila, vreve i buke (ali ima mnogo "hipsterskih" kafića). Ako je neko obučen tradicionalno, ili ako je žena pokrivenog lica, to su najčešće Uzbeci ili Tadžici.

Kao vozači su disciplinovani, i mada je Almati veći od Beograda, vožnja je više kao u Novom Sadu. Nisam primetio trubljenje, turiranje, nervozu u saobraćaju, poštuju se ograničenja brzine, staje se na pešačkim prelazima itd.

Pušenje je zabranjeno svuda u zatvorenom, ali nije popularno ni na otvorenom. Za petnaest dana sam svega par puta video da neko puši, što me je iznenadilo s obzirom na to kakva je situacija u Rusiji. Vidim da su u Kazahstanu pušači petina stanovništva, dok su u Srbiji trećina (mada se ponašaju kao da su većina). Takođe nisam viđao ni pijane ljude kako se uveče teturaju po ulicama, što je nešto što veoma živo pamtim iz Mongolije.

Od svega viđenog, meni se najviše dopao sam Almati, jer je kao stvoren za pešačko istraživanje. Totalno je “walkable”, u stilu velikih evropskih gradova, ali mnogo zeleniji. Iskopao sam sajt Monumental Almaty na kome postoji mapa sovjetskih umetničkih dela (mozaici, reljefi, murali, spomenici itd), koja se može otvoriti u Google Maps, pa smo to obilazili. Odmah pored grada su ogromne planine, deo planinskog lanca Tjen Šan, koje su super za planinarenje (najviši vrhovi idu i do 5.000 metara), pa smo i tamo proveli par dana.

Njihov “uber” je ruski Yandex, poziva se preko aplikacije, i veoma je jeftin. SIM karticu smo uzeli na aerodromu, oko 10 evra za mesec dana, neograničen internet.

Verujem da bi bez automobila bilo teško (verovatno i nemoguće) obići mnoga zanimljiva mesta. Samo, ponavljam, džip bi bio mnogo bolja ideja. Meni je najbolji deo bio kad iz auta vidiš u daljini nešto zanimljivo, pa skreneš sa puta da pogledaš šta je to. Tipa interesantni oblici reljefa, stene, kanjoni, brda, doline, reke, peščane dine itd.

Ono što u Kazahstanu ne treba očekivati je stara urbana kultura. Najveći deo starih gradova-oaza na Putu svile nalazi se u Uzbekistanu (Samarkand, Buhara, Kiva), ponešto i u Kini i drugim zemljama. Kazahstan je bio zemlja nomada, koji nisu gradili bog zna šta, i dok ih Rusi nisu osvojili nisu ni imali gradove. Druga stvar koju ne treba očekivati su nomadi - taj način života je temeljno iskorenjen za vreme Sovjetskog Saveza. 

Za kraj, jedan caveat: ja sam video jedan veoma mali deo zemlje. Po površini, to nije ni 5% (mada tu živi skoro 50% stanovništva). Poređenja radi, u Kazakhstan bi se moglo smestiti 35 Srbija. Deo oko Kaspijskog mora i Uzbekistana deluje jako zanimljivo (pogledati npr. Mangystau na Google Images), ali julske temperature su tamo 45+, a let u jednom smeru Almati-Aktau traje tri i po sata. Altajski deo (istok) takođe deluje zanimljivo, kao i okolina jezera Balhaš (koje je po površini veće od Crne Gore). Ima tu još mnogo toga što bi vredelo istražiti na nekim dužim road-tripovima.

Pre puta sam pročitao knjigu Central Asia: A New History from the Imperial Conquests to the Present (autor Adeeb Khalid) i odlična je, mnogo mi je pomogla da shvatim kulturni i istorijski kontekst cele srednje Azije i dodatno me je zainteresovala za taj deo sveta.