Male veštice Kinšase

Koliko možemo rastegnuti elastično tkivo neformalizacije, da bi ono pružilo utočište i sredstva za život novoj gradskoj sirotinji? Jedan veliki grad, koji su njegovi finansijski nadzornici iz Vašingtona zvanično izbacili iz svetske privrede, bori se za goli opstanak među duhovima izneverenih snova. Kinšasa je prestonica zemlje bogate prirodnim resursima, ali veštački osiromašene, u kojoj je, kako je i sam predsednik Mobutu jednom rekao, „sve na prodaju i sve se može kupiti“. Od svih svetskih megagradova, Kinšasa se najviše oslanja na očajničke strategije neformalnog preživljavanja. Kako sa izvesnim strahopoštovanjem primećuje jedan antropolog, ona je istovremeno „čudo i košmar”, ogroman grad u kojem su formalna privreda i državne institucije – izuzev represivnog aparata – u potpunosti nestale. Stanovnici Kinšase svoj grad opisuju kao „cadavre, épave“ (leš, olupina) ili „Kin-la-poubelle“ (Kinšasa-đubrište). „Danas se procenjuje“, piše antropolog Rene Deviš, „da manje od pet odsto stanovnika Kinšase ima...

Pročitajte Male veštice Kinšase