Rusija - informacije o gradovima

52 posts in this topic

On 06. 08. 2016. at 3:57 PM, HOBAK said:

Иако не може да се плаћа у еурима, једна бака нам је изашла у сусрет и продала шаурме за еуре, кад видела да смо гладни и без пребијене рубље у чепу.. Није чак знала ни колики је однос еуро рубља, нити је постављала било каква питања.. Још смо јој платили у кованицама што тек неће моћи да замени за рубље, ни у Комунистичкој 40.. Хтео сам да се вратим и да је частим једном кад сам дошао до рубљи, али нас је пут одвео даље.. :sad: Има тих светлих примера, Руса које капитализам није искварио..

Чек да проверим да нисам погрешно превео са српског на српски - причаш о Русима које капитализам није искварио а баби која је хтела да вам помогне и нахрани вас сте увалили металне евре које не може да употреби пре Финске? 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Deset dana u Petrogradu (1)

Prošlo je nešto više od mesec dana od moje desetodnevne posete SP. Prvi put u Rusiji. Bezbolno i sa velikom lakoćom. Mada možda i ne izgleda tako, kao što ćete da vidite.

Putovanje

Posle zaista dobre priprema putem interneta, shvatio sam da boljeg i jeftinijeg prevoza nema od avionskog. Čak i kada je u pitanju ErSrbija. Voz je nekoliko puta skuplji a najduže se putuje i podrazumeva presedanja. Autobus je nemoguć, a najjeftinija je varijanta brnb servis to jest putovanje automobilom, ali se treba potrefiti datum i društvo. Putovanje je isto epsko kao i vozom. 

Nakon odluke da to bude avion, razmatranje je bilo Wizzer iz Budimpešte (imaju direktan za SP) ili ErSrbija (sa Nikole Tesle). Razlika u ceni je oko 100 evra. Kalkulacija.. raspitivanje.. Cena kombija je tamo-ovamo od BG-Budimpešta oko 40-50 evra. Vreme koje se provede u putu tamo-ovako (nema cenu).. Povlašćena cena je samo za putovanje sa osnovnim prtljagom u kabini. Ništa više. Da putujem kao na izlet.? Ne hvala. Tako da kada se sve oduzme i sabere, putovanje sa ErSrbijom je bilo najpovoljnije. Povratna karta je oko 33.000 dinara. Ekonomska klasa. (prtljag do 20 kg + kabinski). Vreme putovanja - 2.50 h. 

Bilo mi je bitno i da to bude direktan let a ne presedanje preko Moskve. 

Van sezone avion leti samo subotom, a u sezoni tri puta nedeljno. BEG-LED

Po dolasku na aerodrom sve ide veoma brzo. Službenik pita da li ste turistički ili poslovno. Koliko ostajete. U roku od 10 sekundi, izda vam vizu koja izgleda kao fiskalni račun. To nosite u pasošu i to je sva formalnost. 

Rusi. 

Možda su Rusi iz Pitera malo drugačiji od svojih srodnika u drugom delu velike zemlje, ali moje prvo zaprepašćenje je bilo da oni uopšte ne liče na Ruse. Uglavnom. Kada bi sada nekim teleporterom kao u Zvezdanim Stazama, prebacili građane Pitera u Beograd, ne bi znali koji su domaći a koji gosti. Nema toliko klasičnih ruskih lica, kao što su Putin, Jeljcin, Kličko (mada je on valjda Ukrajinac).. lica su uglavnom .. "evropska". 

Pre nego što sam otišao Kaća je insistirala da deo boravka koji ću provesti u Piteru provedem u užem centru grada u nekom dobrom hostelu. Isti sam pronašao preko Bookinga. Ponuda je bila korektna i pošto je sezona bila pri kraju cene su bile dobre. Hostel je koštao oko 400 rublji za dan (oko 600 dinara) u četvorokrevetnoj sobi. Nekoliko dana sam bio sam u sobi, a par dana sam bio sa ludim Sašom i nešto manje ludim Andrejem. 

Cimeri.

Saša je bivši inžinjer koji je u procesu tranzicije izgubio posao i sada radi uglavnom fizikaliju. Prvi dan je bio veoma pristojan i učtiv. Raspitivao se o Srbiji, pričali smo o mnogim stvarima. Sledećeg dana je bio neposredniji što je rezultiralo stalnim sportskim izazovom u skoku s v(otkom). ja nisam baš sportski tip, tako da sam preskakao tu vrstu razonode, ali je se Saša baš opustio i onako na Ruski način pričao o tužnoj sudbini svog kombinata i prokletim ženama i još prokletijim partijskim krpeljima koji su sve prodali i upropastili. 

Jedan ženski glas iz Vladivostoka naterao ga je da u roku od "odmah" napusti sobu i odjuri na Pulkovo (aerodrom) u potrazi za srećom. Koja je možda baš u Vladivostoku.

Andrej je došao nakon par dana i njegovo predstavljanje je bilo teatralno. Moguće da je Rusima to ostalo iz onih aristokratskih vremena u 18. i 19. veku. "Zdravo. Ja sam Andrej. Ja sam asketa". - O Bože!, zavapio sam u sebi. Nakon pet minuta neke neobavezne priče, shvatio sam zašto je rekao da je asketa. Odjednom je ustao sa kreveta i krenuo ka meni. Gotovo je. Ili će da me tuče ili će da me ljubi. Nema trećeg. Andrej se naklonio i rekao da on istražuje život. Da je došao iz Volgograda i da će sada da uradi vežbu koncentracije. Sledećih desetak i više minuta, sedeo je, ležao je, levitirao... u nekoj od onih fakirskih poza. Nije ništa mantrao, ali sam očekivao neki stub svetla da razbije sobnu pomračinu i da vidim uživo nirvanu. Imao je veoma zanimljive komentare na svetsku situaciju, na život i na medicinu. Kada sam mu rekao da idem u apoteku, toliko se iznervirao objašnjavajući mi da je sve u glavi. Da ne postoje lekovi, već samo droga. Da je svako doktor i slične "nju ejdž" priče. Rekao sam mu da ne kupujem klasične lekove, veće neke ženske kreme za proširene vene koje muče sestru. Smirio se.. "Ah da. to je veliki ženski problem". Dobro je. Mogao sam da odem u apoteku.

I susreti sa drugim rusima su bili neobični. Vlasnica hostela, Tamara je bila dođoš sa juga. Nije imala pojima o Piteru. Gde je ovo Tamara? - Nemam pojima. Šta je ovo Tamara? -Nemam pojima!. Ja nisam iz Pitera. OK. Ima prekrasne oči i lice od 60 godina krije nekadašnju lepoticu.

Prevoz.

Odličan. Koliko god da putujete i da koristite prevoz, pešačićete puno. Moraćete. Treba vam 10-15 minuta samo da dođete do voza u metrou. i da izađete. Da odete na neku lokaciju ko zna koliko još (ne računajući buseve i tramvaje, trolejbuse), ali sve to ima svoj šarm i lepotu u petomilionskom gradu. Jandeks taksi i par drugih udruženja, jeftiniji su oko tri puta u odnosu na Srbiju. Naravno mora se reći i da je gorivo jeftinije. Litar je 45 rublja (70 dinara). Tako da priča o pešačenju, ukoliko koristite taksi i ne mora da bude merilo.  

Čak i kiša koja je svakodnevna, ne smeta. Prvi dan se iznervirate, drugi dan manje, ali trećeg vam nedostaje. Kiša je prosto jedan od znakova prepoznavanja Pitera. Ne smeta i ne postoje saobraćajni kolapsi i zastoji zato što je kiša pala. Ulice su čiste i voda se brzo odliva i nakon sat vremena od kiše, sve je suvo. 

Vozove u Metrou čekate maksimalno dva-tri minuta. Na površini je već dosta sporije i gužve su na ulicama, ali ništa lošije u odnosu na druge velike gradove. Potrebno je i dodatno poznavanje mape linija, ali sve je uz pomoć konekcije lako.

Kad pomenuh konekciju, korišćenje lokalne mreže je standardno što se tiče cene kartica. Neka osnovna pripejd varijanta je 400 rublja (630 dinara) i sasvim je dovoljna za internet surofvanje i za priču sa lokalnim mrežama. Kartice se kupuju u prodavnicama mobilnih telefona koje se zovu MTS. Nema ih tako puno, ali su lako uočljive. Trebaće vam pasoš pri kupovini. 

(nastaviće se).. 

 

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.