Tužni tropi XIX: Nalike

Kaduveoska prestonice Nalike udaljena je od Gvajakurusa oko sto pedeset kilometara ili tri dana jahanja. Teretnu marvu slali smo ranije zbog njenog sporog hoda. Planirali smo da se u prvoj etapi popnemo uz padine Sera Bodokene i da provedemo noć na visoravni, na poslednjoj stanici imanja. Vrlo brzo smo zašli u uske doline pune visoke trave kroz koju su se konji jedva probijali. Hod je otežavalo i blato močvare. Konj bi se okliznuo, batrgao da povrati ravnotežu, domogao se čvrste zemlje kako je znao i umeo, a onda bismo se našli okruženi rastinjem; valjalo je još paziti da neki list bezazlenog izgleda ne izruči na nas jaje koje je na njegovom naličju obrazovao roj karapata; mnoštvo narandžastih životinjica uvlači se pod odeću, prekriva telo kao kakvo tečno platno i zabada se u kožu: žrtvi preostaje samo da što pre sjaše s konja i brzo se oslobodi odeće, potamani životinjice i prepusti nekom od drugova da mu pregleda kožu. Veliki pojedinačni paraziti, sive boje, manje su opasni; oni se bezbolno prikače uz...

Pročitajte Tužni tropi XIX: Nalike