Posted September 18, 20159 yr Da li sam sve poneo? Rezervna guma, pumpa, jedan komad odeće i nešto vode. Sve je tu.Obožavam miris jutra i prve zrake sunca, pravo vreme da se krene na put biciklom. Za prvi dan proleća vreme neobično toplo i vedro.– Kako do Valjeva, dosta mi magistrale?– Skreneš tu odmah kod Bogovađe i preko lajkovačke pruge presečeš do Valjeva.Prizor koji sam tada video, svega par kilometara od magistrale, kod stare prodavnice, rekao sam sebi nikada nemoj da zaboraviš. Mladići, među njima jedna devojka, sede ispred dućana i tipkaju svoje mobilne aparate, a oni koji to ne rade, gledaju u zemlju i ćute. Pozdravim ih i zaželim dobar dan. Odgovore učtivo, a onda ponovo skrenu poglede. Neko ka ekranu, neko ka zemlji. Nema osmeha na njihovim licima, samo tužni i teški pogledi. Azijatske crte lica jasno stavljaju do znanja da su došli iz daleka, što i sami potvrđuju:– Došli smo iz Avganistana! Sutra nastavljamo dalje.Avganistan, Iran, Turska, Grčka, Makedonija, Srbija, tri meseca puta i ko...Pročitajte Put u nepoznato
Create an account or sign in to comment