Foto: iz arhive Kluba putnika
Svakome poznat osećaj: sunčeva svetlost probija kroz krošnju, vazduh miriše na smolu i biljke, a ptičja pesma čuje se na pozadini od šuštanja lišća na vetru. Tenzija u ramenima počinje da se topi, misli usporavaju, disanje se produbljuje. Ono što deluje kao prosto opuštanje zapravo je niz merljivih fizioloških i psiholoških promena, nešto što intuitivno znamo već hiljadama godina. Danas, kada oko 50% svetskog stanovništva živi u gradovima, a mnogi od nas provode mnogo više vremena u zatvorenom nego napolju, boravak u prirodi postaje nešto što zahteva svesni napor. Kako gradovi rastu, a zelene površine se pretvaraju u parkinge i tržne centre, lako je zaboraviti da šume uopšte postoje, a kamoli da su to živi, dišući prostori u koje možemo otići da potražimo mir i smisao.
ŠINRIN-JOKU
Verovatno vas neće začuditi što Japanci već imaju reč za to: šinrin-joku. Ovaj izraz, koji se obično prevodi kao "šumsko kupanje", moderna je japanska tradicija koja spaja drevno poštovanje prirode sa savremenom naukom. Nastala je osamdesetih godina 20. veka, kada je japanska vlada savetovala građanima da provode vreme u šumovitim predelima kao protivtežu urbanom stresu. Međutim, koreni ove prakse sežu daleko u prošlost, do šintoističkih verovanja u svete gajeve i isceljujuću moć drveća. Šumsko kupanje nije planinarenje niti vežbanje; to je lagano hodanje, duboko disanje i puštanje da nas šumski čulni svet — hladovina, pesma ptica, mirisi biljaka i igra svetlosti — potpuno obuzme. Japanski istraživači otkrili su da ovo uranjanje u prirodu nije samo poetsko, već i fizički merljivo: vreme provedeno među drvećem može sniziti kortizol, usporiti puls, poboljšati raspoloženje i ojačati imuni sistem. U Japanu mnogi vide šinrin-joku kao jednu vrstu preventivne medicine, odlazeći u šume kao što drugi odlaze u banje. Ipak, suština ove prakse sasvim je jednostavna: ponovo se povezati sa živim svetom tako što ćemo raditi manje, opažati više, i dopustiti drveću da našem umu vrati izgubljenu ravnotežu.
EKOPSIHOLOGIJA
Ekopsihologija, termin koji je 1963. uveo profesor psihologije Robert Grinvej, istražuje ideju da je ljudsko blagostanje nerazdvojivo od zdravlja prirodnog sveta, i da mnoge moderne psihološke tegobe proizlaze iz ekološke isključenosti. Umesto da ljudski um tretira kao izolovanu pojavu, ekopsihologija ga shvata kao nešto osetljivo i porozno, oblikovano pejzažima, godišnjim dobima i čulnim bogatstvom same Zemlje. Grinvej je tvrdio okretanje društva tehnološkim, zatvorenim prostorima — automobilima, kancelarijama, stanovima, tržnim centrima — stvara nešto što je nazvao „psihološkim beskućništvom“: tiho, ali hronično otuđenje od našeg evolutivnog staništa. Ekopsihologija pokušava da popravi taj raskol time što koristi prirodni svet kao aktivan faktor u lečenju: vreme provedeno u divljini, pažljivo hodanje, susreti sa životinjama i čak jednostavan kontakt sa zemljom i biljkama postaju oblici terapije. Ovo polje spaja kliničku psihologiju, antropologiju i ekološku filozofiju, ali njegov duh ostaje praktičan: ljudi se obično osećaju bolje, misle jasnije i ponašaju se odgovornije prema planeti kada su uronjeni u neljudsku lepotu. U svojoj suštini, ekopsihologija je podsetnik da naši umovi nisu evoluirali u sobama obasjanim električnim svetlima, već u šumama.
OPORAVAK PACIJENATA
Studija iz 1984. godine, koju je vodio dr Rodžer Ulrih, pod nazivom Pogled kroz prozor može uticati na postoperativni oporavak, privukla je svetsku pažnju i snažno uticala na ideju da priroda zaista ima isceljujuću moć. Dr Ulrih je pratio oporavak 46 pacijenata nakon operacije žučne kese. Polovina je smeštena u sobe čiji su prozori gledali na cigleni zid. Druga polovina imala je pogled na drveće. Otkrio je da su pacijenti koji su gledali u drveće proveli manje postoperativnih dana u bolnici, i da im je bilo potrebno manje lekova protiv bolova, u poređenju s pacijentima koji su gledali u zid. Studija je mnogo puta ponovljena, na različitim mestima, sa sličnim rezultatima.
Ekopsihologija nas podseća da naši umovi nisu evoluirali u sobama obasjanim električnim svetlima.
TEORIJA OBNOVE PAŽNJE
Psiholozi Stiven i Rejčel Kaplan sa Univerziteta u Mičigenu postali su se svojim radom na Teoriji obnove pažnje (Attention Restoration Theory — ART), koja naglašava pozitivne psihološke i kognitivne efekte pogleda na prirodu iz kancelarije ili doma. U studiji naslovljenoj Uloga prirode u kontekstu radnog mesta otkrili su da okruženja — uključujući kancelarije — koja omogućavaju pogled na prirodu predstavljaju „mikro-obnavljajuća okruženja“. Kratki trenuci gledanja u prirodu pomažu odmoru mehanizma „usmerene pažnje” (intenzivne koncentracije potrebne za rad ili učenje), čime se sprečava mentalni zamor i poboljšava koncentracija.
Varijabilnost srčane frekvencije, u šumi (crno) i u gradu (belo)
ODRASTANJE SA DRVEĆEM
Naučni rad Andree Fejber Tejlor, Frensisa Kuo i Vilijama Salivana otkrio je mnoštvo iznenađujućih veza između prirode i našeg psihičkog zdravlja. Njihova studija Pogled na prirodu i samodisciplina: deca iz centra grada ukazala je na pozitivne socijalne efekte zelenih površina oko stambenih blokova. Ispitivali su devojčice koje su živele u zgradama u Čikagu. Otkrili su da devojčice čiji prozori gledaju na zelenilo postižu bolje rezultate na testovima samodiscipline, od devojčica čiji prozori nisu gledali na prirodu. Devojčice koje su imale tu sreću da odrastaju gledajući u zelenilo imale su bolju koncentraciju, manje impulsivno ponašanje i veću sposobnost da odlože trenutnu želju radi dugoročnog cilja. To znači da im je bilo lakše da se nose sa vršnjačkim pritiscima i da generalno uspešnije funkcionišu u školi i odgovornije se pripremaju za kasniji život.
Puls (otkucaji srca u minutu), u šumi (crno) i u gradu (belo)
STOPE URBANOG KRIMINALA
U drugoj studiji, Okruženje i kriminal u centru grada: Da li vegetacija umanjuje kriminal?, doktori Kuo i Salivan istraživali su uticaj vegetacije na kriminal u gradovima. Otkrili su sledeće: stanovnici koji žive u zelenijim okruženjima imaju niži nivo straha, manje incidenata nedoličnog ponašanja i manje agresivnog i nasilnog ponašanja. U istraživanju su korišćeni policijski izveštaji o kriminalu kako bi se ispitala veza između vegetacije i broja krivičnih dela u jednoj gradskoj četvrti. Upoređeno je 98 stambenih zgrada, sa različitim nivoima okolne vegetacije. Rezultati pokazuju da, što je okolina zgrade zelenija, to u njoj ima manje kriminala. Ova pravilnost uočena je kako u pogledu imovinskih, tako i u pogledu nasilnih zločina.
ANTISTRES TERAPIJA
Stres je tihi ubica, povezan sa hroničnim upalama, bolestima srca i oslabljenim imunitetom. Istraživanja pokazuju da čak i kratkotrajno uranjanje u šumu može značajno da ga smanji. Ključna japanska studija, Fiziološki efekti šinrin-jokua, merila je nivo kortizola — glavnog hormona stresa — pre i posle šetnje, ili čak samog posmatranja šume. Već nakon petnaest minuta u šumi nivoi kortizola su opadali, srčani ritam se usporavao, a pritisak se smanjivao. Podaci o varijabilnosti srčanog ritma pokazali su da pri boravku u prirodi preovladava naš parasimpatički nervni sistem, što ukazuje na duboku fiziološku relaksaciju.
Nivo kortizola, u šumi (crno) i u gradu (belo)
RASPOLOŽENJE
Boravak u šumi popravlja koncentraciju i umanjuje mentalni zamor, omogućavajući mozgu da se „dopuni” nakon višesatne intenzivne koncentracije na poslu, ili urbanog preopterećenja čulnim nadražajima. Poređenje više studija o šumskoj terapiji pokazuje da boravak među drvećem smanjuje simptome depresije, anksioznosti i besa, dok povećava osećaj energičnosti, zadovoljstva i snage. Ljudi prijavljuju da se osećaju mirnije, fokusiranije i čak kreativnije nakon šetnje šumom. Poboljšavaju se sposobnosti rešavanja problema, koncentracija i kognitivna fleksibilnost, što sugeriše da šume deluju kao prirodno dugme za mentalni reset.
Okretanje društva ka zatvorenim prostorima — automobilima, kancelarijama, sobama ili tržnim centrima — stvara osećaj ekološkog beskućništva.
VAZDUŠNA APOTEKA
Jedan od najfascinantnijih aspekata šumske terapije leži u hemikalijama koje drveće oslobađa. Drveće emituje isparljiva organska jedinjenja zvana fitoncidi. Tu spadaju terpeni — mirisni molekuli poput alfa-pinena, limonena i linalola — koje biljke proizvode radi međusobne komunikacije i zaštite od štetočina i infekcija. Iako su nevidljivi, šumski vazduh ih je prepun. Za ljude, udisanje ovih jedinjenja ima antiinflamatorne, imunomodulatorne, pa čak i neuroprotektivne efekte. Eksperimenti pokazuju da nakon "šumskog kupanja" učesnici imaju povećanu aktivnost prirodnih "ćelija-ubica" (NK-ćelija), ključne komponente imunog sistema, i da taj efekat može trajati i do mesec dana. Markeri upale, poput C-reaktivnog proteina, se smanjuju, a spremnost imunog sistema da se bori protiv infekcija raste, što je potvrđeno u studiji dr Ćing Li Efekti "šumskog kupanja" na imunitet. Samo udisanje šumskog vazduha može suptilno ojačati naš imuni sistem i smanjiti sistemske upale.
Nivoi adrenalina i noradrenalina, pre šumske šetnje, posle prvog dana, i posle drugog dana
SRCE I CIRKULACIJA
Još jedna studija koju je sprovela grupa kineskih naučnika pokazala je da šetnja u šumi koristi i srcu. Kontrolisana ispitivanja pokazuju da šumske šetnje dovode do nižeg sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska, ali i ujednačenijeg i sporijeg srčanog ritma u poređenju sa urbanim okruženjima. Ovi efekti posebno su izraženi kod starijih osoba sa hipertenzijom, što sugeriše da boravak među drvećem predstavlja prirodan način za podršku održavanje kardiovaskularnog zdravlja.
Šumsko kupanje nije planinarenje niti vežbanje; to je lagano hodanje, duboko disanje i dopuštanje da nas šumski čulni svet potpuno obuzme.
GDE POČETI
Da biste uživali u svim pobrojanim blagodetima boravka u prirodi, nije potrebno da svaki čas odlazite u nacionalne parkove. Čak i gradske zelene površine, kao što su parkovi ili ulice sa drvoredima, mogu pružiti merljive efekte. Neka vam cilj bude oko 20 do 40 minuta hodanja, ili naprosto mirnog sedenja među drvećem. Obratite pažnju na mirise, svetlost koja se probija kroz lišće, teksture koje vas okružuju, poput mahovine ili kore drveta, kao i na zvuke prirode. Imajte na umu da šume i uopšte zeleni prostori nisu samo mesto za rekreaciju: one su žive apoteke, učionice za čula i utočišta za um. Od smanjenja stresa i popravka raspoloženja, preko poboljšanih kognitivnih sposobnosti, imuniteta i zdravlja srca, pa sve do koristi za celo društvo — naučni dokazi nedvosmisleno potkrepljuju blagodeti prirode. Sledeći put kada osetite napetost, mentalni zamor ili pad raspoloženja, izađite napolje, pronađite zelenilo, opustite se, i pustite drveće da radi svoj posao. 
—
Nekomercijalni sajtovi bez oglasa, clickbaita i dnevne politike uvek su na rubu opstanka; ako vam se dopala ova priča, molimo vas da podržite postojanje Kluba putnika skromnom mesečnom donacijom – posmatrajte to kao bakšiš koji ostavljate u restoranu ako ste zadovoljni uslugom, ili kafu u jeftinijoj kafani.
