Followers 0

Uvek sam želela da budem bekpeker

1 post in this topic

(Ovaj tekst Lane Nikolić drugi je deo zbirke tekstova posvećenih samostalnim putovanjima i uopšte, kulturi kretanja, za osobe sa hendikepom.)Sedim na staroj, crnoj dekinoj adidas torbi, dok čekamo bus za more negde oko Beogradskog sajma i mislim, evo, sad sam se pridružila zajednici onih koji misle da moraju na more leti. Sad sam bila hipster, čovek heštagova, fesbuka, linkdina, instagrama, čovek selfija, a sad i idem na more, u duhu onog „must have“. Što nije tačno, idem jer je tome već davno bilo vreme iz mnogo dubljih razloga. Možda se toga ne bih ni setila da nije bilo Uroša i „Bantustana“, otišla bih lepo na more bez egzistencijalnog preispitivanja da li radim ispravnu stvar. Sedim tamo i pitam se, je li ovo moglo drugačije. Je li moglo ipak kao što je hteo Saša, motorom, da spavamo u šatoru? Nije, bar zasad, znam to. Ali nije mi lakše. Uvek sam želela da budem bekpeker, s rancem na leđima, slobodna.Popila sam tabletu protiv mučnine i ona je već krenula da radi, spava mi se, i svejedno mi...

Pročitajte Uvek sam želela da budem bekpeker

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Followers 0