Posle povratka iz Burane oprostio sam se od Marije, koja je otishla u Uzbekistan, a sledeceg dana i od Italijana. Posto sam morao da ostanem u Bishkeku i docekam (citaj ne docekam) pozivno pismo od MID Uzbekistan, preselio sam se iz hostela u stan clanice Hospitality Cluba Mashe, koju sam konacno uspeo da pronadjem. Masha se bavi ljudskim pravima, a usput je i asistent na pravnom fakultetu u Bishkeku. Pored toga sto sam imao gde da prespavam i da operem stvari, Masha je insistirala i da me hrani :) .
Uglavnom, resio sam, posto sam vec u Bishkeku, da istrazim to mesto detaljno. Sam centar grada je splet velikih trgova i parkova nanizan oko Chui prospekta. U tim parkovima se nalaze pored statua koje obelezavaju Kirgisku nezavisnost, i gomile statua iz komunistichkog perioda, + par muzeja. U nacionalnom muzeju, najbolji deo postavke posvecen je Lenjinu i revoluciji, a u Muzeju umetnosti postoji mala, ali interesantna postavka slika, kao i narodne umetnosti. Najinteresantniji muzej posvecen je Mikhailu Frunze-u, velikom sovjetskom generalu koji je ugusio sve ustanke naroda u Centralnoj Aziji. Iznad malene kucice od naboja u kojoj se On rodio, izgradjena je na stubovima kockasta brutalisticka gradjevina muzeja, kao zastita...
Inace u Bishkeku se jos vide ostaci nedavne revolucije kad je srusen rezim predsednika Akaeva, da bi ga zamenio Bakiev. Turska robna kuca je tom prilikom opustosena kao i vecina novih robnih kuca u Bishkeku. Privatne prodavnice se jos nisu oporavile, pa su trzni centri prazni, a vlasnike jedne od kuca ubio se. Izuzetak je robna kuca Cum ( u svakoj prestonici SSSR-a postoji po jedan na glavnoj ulici ). Kad su pljackasi stigli do nje, vec ih je cekalo oko 1000 vlasnika prodavnica sa prijateljima i palicama.
Uglavnom, posto sam obisao sve trgove parkove i muzeje, upao sam i na probu filharmonije, pa sam posto sam ih zamolio da ostanem na probi, slusao Mozarta besplatno :) .Par puta sam obisao i Osh bazaar, veliku i bucnu pijacu, gde sam se konacno usudio da probam pice nazvano Shoro Maksim. Naime, ludi Ukrajinski stoper (tip stopira i avione) , kog sam upoznao usput, me je konacno ubedio da je vredno probati. Dok se on gusio od smeha, ja sam probao da ostanem pristojan i popijem ovo cudo. Pice od zitarica sa ne znam cime, ukusa slano-kiselo-gadnog, koje se prodaje na svakom cosku Kirgizi piju kao vodu. Na ovo se nikad ne bih navikao.
U ambasadi Uzbekistana su mi svaki dan govorili da dodjem sutra i da moje pozivno pismo samo sto nije stiglo, ali posto sam upoznao cetvoro Ceshkih bekpekera koji isto cekaju vec preko mesec dana, pokupio sam papire i novac iz ambasade, i odlucio da se uputim na jug Kirgizije, kad vec ne mogu u Uzbekistan...
Bshkek, centralni park, pogled sa velikog tocka...
Statua Lenjina, pod kojom mladi Americhki profesor uci josh mladje kirgiske studente engleski. Thee, thou, thus :)
Zgrada Americkog univerziteta. Obratiti paznju na natpis "Proletarij vsyeh stranyei, soyedinyajte sya!" i srp i cekic :)
Mashenjka...
