Konacno i ja da stignem do compa ... ova ukrajinska slova cudna pa dok sam se ja snashla ... nego...
posle 23 sata klackanja u vozu i josh 4 sata klackanja u busu stigla sam na dato mi odredishte zvano Ivano-Frankivsk. Mislila sam da cu morati na solo da se smaram sa mojim najboljim drugom Dejanom jer, ko josh po ovom nevremenu dolazi na strucnu praksu, kad ono iznenadjenje, studentski dom pun ljudi koji su istom tom prigodom pristigli u vec pomenuto mesto i tu je vec poceo haos. Zaboravili smo i tetkicu iz voza koja je stalno vikala "ne kuranjite" sto bi znacilo da ne smemo da pushimo u vozu sto nam je jako teshko palo. Zaboravili smo kako su nas u Budimpeshti odrali za min 1000 forinti ali smo naravno jeli najbolje kolace na svetu... Mislim da nismo stigli ni stvari da spustimo sa svih strana su se sjatili ljudi i bez ikakvog razgovora otishli smo to vece u provod...
Posto nas je ceo vikend pratilo lepo vreme samo smo se ubacili u vec organizovano roshtiljanje na brdima Ivano-Frankivska gde smo ostali do kasno u noc. Ta brda se samo tako zovu ali za moj manjak kondicije to su bili Himalaji. Sa njih se pruza predivan pogled na ceo grad Ivano-Frankivsk i na ushce dve reke koje se ne znam iz kog razloga obe zovu Bistrica i na uscu postaje , mozete da pogodite, Bistrica.


Grad je tipicna varosica, nesto kao iz vremena pop Cire i pop Spire. Polovina ulica nije asvaltirano a ono sto jeste je rupa rupu stize! :) Grad ima upola manje stanovnika nego Novi Sad ali je otprilike iste velicine. Gradski prevoz, popularno nazvane marsutke, su oni mali busevi i ima ih tu i tamo, redovnost im je slabija strana i voznja je 1 grivna (1$=5grivna) sto dodje da im je prevoz jeftiniji nego kod nas. Kako nijedan od tih sitnih buseva ne ide ni blizu nashih domova osudjeni smo da peshacimo. Do grada mi treba min 25 minuta, tj trebalo mi je, sad sam pronashla precicu! :)


Grad je prepun fakulteta, iza svakog coshka po jedan i studenata sa svih strana. Ovde se krece sa 16 godina na fakultet pa se trenutno u ovoj racunarskoj ucionici osecam veoma matoro. Od stranih studenata za sad sam vidjala samo arape. Veoma se razlikuju od Ukrajinaca koji su beli u licu, plavih ociju i kose, devojke su izrazito mrshave i konstantno su u minicima i cizmicama.
U nedelju sam sa mojom cimerkom Svedjankom prosetala do gradskog jezera i dok smo ga pronashle odustale smo o veslanja po jezeru. Sedele smo na klupi, uzivale u suncu i smejale se ljudima. Nedeljom popodne mozete videti devojke cakum pakum sredjene kao za izlazak suknjica koshuljuca kozna jakna i momke u odelima sa kravatama koji nisu nigde krenuli vec su samo doshli da proshetaju ili da veslaju. Jednostavno takav im je kodeks oblacenja. Ovde na faksu je malo drugacija situacija ali ne mnogo ;-)
Posto mi je danas bio prvi dan prakse malo sam lootala po fakultetu a zatim otishla da posetim jedan od mnogobrojnih malenih muzeja po Ivano-Frankivsku.


Nekad crkva a sada muzej prepun umetnickih slika raznih svetaca i skulputura klesanih u drvetu. I sred te izlozbe portreti nekih ljudi danasnjice. Kad budem naucila ukrajinski oticici cu opet u taj muzej mozda skontam zashto je to tako...
do tada
bud'mo! (ziveli)