Posto nisam uspela mnogo da vidim u Lviv-u kad smo dolazili u Ukrajinu odlucila sam da vikend iskoristim da posetim i to "znamenito" mesto Ukrajine. Jest da je jedino mesto za koje sam ja cula pre nego sto sam doshla ovde bilo Cernobilj al nebitno...
Da krenemo iz daleke istorije... posto moj vodic katastrofalno prica engleski, sve sa nekom meshavinom ruskog i nemackog akcenta, prepricacu vam ono sto sam razumela. Sve u svemu bilo je tu davno nekad vreme kmetova i zemljoposednika. Tri glavna kneza podelila su zemlju Ukrajinu na tri velike knezevine posto nisu mogli da se dogovore kako ce vladati zajedno. Glavni knez, Kiev, se popeo na jedno veliko brdo, odlucio da na tom brdu sebi sagradi zamak i sva zemlja koju vidi sa tog brda ce biti njegova. Na tom brdu se danas nalazi Kiev, glavni grad Ukrajine, sto je moj vodic non stop ponavljao. Imali su jednog kralja koji se zvao Danilo i on je rodjen u nekom mestu 20 km od Ivano-Frankivska. I ... ma nista ja to nisam zapamtila a ona prica kao navijena. Mozda ako mi opet bude pricala.
Lviv je grad istorije. Retko koja zgrada novijeg datuma. Sve zgrade su stare sa raskoshnim fasadama i balkonima. Na svakom koraku naicici ce te na crkvu ili spomenik nekoj znamenitoj licnosti ili na statuu Majke Bozije od belog mermera ukrashenu zlatom i sa ogrmonom kolicinom cveca. Ulice su sama kaldrma i pune tramvajskih sina sto je totalno fasciniralo moju, sad vec bivshu cimerku, posto, jel da, oni to u Svedskoj nemaju. Ladno al' standard! ;-) A ovde je malo drugacija situacija, ladno je al nema standarda. :)
Jutros smo moja bivsha cimerka i ja proshle pored crkve bas u vreme kad se zavrshila nedeljna misa. Ne mogu da opishem koliko je ljudi izashlo iz crkve. Mislim da za Bozic nema toliko ljudi kod nas u crkvi. Ukrajinci su jako pobozni. Dele se na rimo-katolike, hrishcanske-katolike i pravoslavce, stim da ove dve prve grupe preovladjuju. Crkve su raskoshno ukrashene, na sta god je moguce stavili su pozlatu, na ikone, ikonostase, ukrase po zidovima, svecnjake, lustere ... Ovih dana cu zakaciti slike pa cete videti o cemu pricam.


Od ukupno 5 crkava u koje sam ushla u Lvivu 3 je zashticeno zakonom i slikanje je strogo zabranjeno ali sam imala tu srecu da je bila subota i da su u svakoj crkvi bila vencanja pa smo uspeli da napravimo par fotkica.
Po recima mog vodica Lvivska opera je cuvena nadaleko i nasroko pa smo ushli da pitamo za cene karata. Nekih 10-tak dolara ali zahvaljujuci mom dugackom jeziku ushli smo besplatno. Jeste da smo pola predstave odstojali ali vredelo je. Predivna akustika i predivni glasovi ispunjavali su salu puna 3 sata. Elem, tetkica koja prodaje karte je iz nekog sela u Banatu, na jedno uvo ushlo na drugo izashlo,  i nije cula jako dugo da neko prica srpski pa sam morala sa njom da razglabam punih pola sata da bi nas uvela na predstavu. 


I josh jedno planinarenje po Himalajima. Ovaj put je rec o 300 stepenica koje vode na stari Lvivski zamak sa kojeg se pruza predivan pogled na ceo grad. Nazalost stigli smo suvishe kasno, mrak je poceo da se spushta pa su mi slikice malkice mutne...
nastavak sledi...