Posto preko nedelje mogu samo da lutam po ovom vec ispitanom mestu vikendi su vreme kad mogu da lootam okolo. Posto su me, ne znam kako, odgovorili od puta u Odesu zaputila sam se u obilazak nekih manjih ali cak vishe znamenetihi mesta okruga koji se, necete verovati, zove Ivano-Frankivsk. A taj covek nema nikakve veze sa okrugom niti sa ovim mestom. Sve u ovom gradu se zove po njemu, pozoriste, muzej, restoran, hotel... A taj cuveni pesnik i filozof Ivan Franko je samo par puta bio u ovom mestu, napio se i igrao pijan i go po kafanama i ulicama! :)


Dobrooo... i tako sam  ja isplanirala da u subotu krenem sama u Halic ali desilo se da nas je bilo sestoro. Kao mala ekskurzija. Posto Ira (jedna od interpretera) nije mogla da se pomakne iz kreveta pre 9 krenuli smo tek negde oko 10:50. Od I-F do Halica ima jedno 20-tak minuta autobusom pa kad smo izashli iz busa imali smo pogled na predivan zamak koji je naravno u brdima. Ajmo Jovo nanovo. Ira koja je josh uvek bila sanjiva pocela je da se raspituje kod baba koje su stajale na stanici gde je zamak? Babushke su joj se samo slatko nasmejale! :) U Halicu smo videli predivnu malu crkvu iz 14 veka koja je inace bila zatvorena ali jedna slatka mala babushka koja je cistila crkvu nas je pustila kroz neki mali straznji ulaz pa smo proveli dobrih pola sata unutra diveci se svim onim starim stvarima koje su ispunjavale crkvu. Unutra stoje slike za koje se uopshte ne zna iz kog perioda datiraju ali se zna da su starije od crkve. Zatim se smo naravno opet slikali pored, kao sto sam prokomentarisala, zgodnog konjanika zvanog Kralj Danilo Halicki. Inace Halic je njegovo rodno mesto a on je bio, kao sto sam vec napisala, bar mislim da jesam, jedini ukrajinski kralj. Inace krunisao ga je tadasnji Rimski papa. Elem, posle crkvice poceli smo naravno da se penjemo uz milion strmih stepenica kako bi stigli do starog zamka na vrhu brda koji je, naravno, bio zatvoren zbog rekonstrukcije. Inace sve sto sam ja videla bila je jedna kula sa rushevinama starih zidina. Veoma spooky mesto dodushe, kad se uzverete uz klimave radnicke skele i provirite kroz prozorce. Posle toga smo krenuli u Krilos posto sam iznenada saznala da etnicki muzej nije u Halicu vec u Krilosu koje je na 5km od Halica. Posto sam imala izrazitu zelju za autostopiranjem imala sam celih 2 minuta da stopiram dok nije naishao bus. :( Krilos je malo seoce za 5 crkava i 2 muzeja. Mislim da bi celo stanovnishtvo sela moglo da stane u jedan od tih muzeja. Posto je Ira skroz izgubljeni interpreter uputili smo se put muzeja u koji nismo ni planirali da odemo. Posle dugog veranja uzbrdo stigli smo do istorijskog muzeja okruga Krilos. Tamo nas je docekao jedan ljubazni cicica koji je inace arheolog i drzao nam predavanje i vodio nas kroz muzej punih sat vremena i nije nam nista naplatio! Inace muzej je prepun kamenja. To su inace arheoloshki ostaci mnogobrojnih crkava koje su se nalazile na toj teritoriji pre nego sto su Tartari napali teritoriju i srushili ih sve do jedne do temelja. Inace bilo je 50 crkava u krugu precnika 10km! Sada se na nekima od njih radi rekonstrukcija, posto su pronadjene slike nekih od njih. Odmah do muzeja uradjena je rekonstrukcija crkve od belog kamena a malo nize uradjena je crkva od drveta. Posle toga sishli smo do izvora ciste planinske vode gde smo se na brzaka okrepili i nahranili lokalne kucice, koji su nas poel toga pratili sve do autobusa kuci i cvileli sto ne mogu sa nama. Nikad nemojte hraniti Ukrajinske lutalice, a ima ih mnogo ovde, pratice vas do beskraja! :) Kad smo opet izashli na glavni put raspitali smo se gde je drugi muzej i ispalo je da je ono nashe veranje po puteljcima bilo totalno nepotrebno posto je muzej ustvari bio tu, pored glavnog puta! :)


Etnicki muzej je ustvari arhitektionski muzej okruga, Prica o tome kako su se nekad gradile kuce i kako su izgledale. Ustvari zaista mozete da vidite kako su izgledale te kuce i spolja i iznutra posto je muzej na povrshini od 4 hektara i na njemu su uradjenje sve te kuce kako su nekad izgledale. Od onih najobicnijih sa slamnatim krovom i djermom u dvorishtu oko kojeg je samo ogradica od pruca do onih bogatashkih napravljenih od velikih borovih debla sa ogradjenim dvorishtem kao zashtitom od okolnih napasnika. Sve kuce su manje vishe imale po jednu sobu predsoblje i kuhinju. U sobama smo videli delove nameshtaja, krevete, odecu, preslice, krcage i velike zidane peci u nashem narodu znane kao kaljave peci. Zatim kuca sa jako malim prozorima posto se placao porez na prozore, pa crkvica... Veoma zanimljivo iskustvo.


Autobus koji nam je stao na putu kuci je bio... ma mishkov autobus je za njega luksuz :) ali smo zaspali kao zaklani, svi odreda...
I onda je svanulo jako ruzno nedeljno jutro, sa maglom koju mozesh nozem da secesh i uopste mi se nije ustajalo iz kreveta ali telefon je uporno zvonio posto je moj interpreter vec odavno bio ustao. Krenuli smo u malo mesto u Karpatima zvano Jaremca. Vozili smo se otrpilike sat vremena kad je Roman izashao iz busa i rekao "odavde cemo peshke" Ok, bili smo u centru seoceta, nije bio problem da setamo tamo vamo ali on sa njegovim avanturisticko planinarskim duhom i ja sa mojim ravnicarskim " cekaj da zapalim cigaru" smo bili totalni krah. I sta cu... morala sam da planinarim. Za uzvrat videla sam unutrashnjost tunela za vozove i bezala od voza, videla sam predivne slapove i vodopade koje reka "Prut" pravi na svom putu, prelazila sam peshke preko zeleznickom mosta sa konstantnim strahom u kostima da ce naici voz i preko josh 4 mosta, penjala se do rezervata sa predivnim divljim zivotinjama, koje i nisu toliko divlje posto ti jedu iz ruke... nazalost gradic je pun decijih odmaralishta koja su sva u onom americkom summer camp stilu i sva su zatvorena, niko ih ne koristi a novi hoteli se grade i grade... i na kraju predivna crkva napravljena od samog drveta...
i sad tako umorna kuckam ovo... posto cu sutra sve zaboraviti...
pozdrav
M