Posto napolju padaju krupne bele pahulje a moj host je bio toliko ljubazan da mi dozvoli da koristim sve u njegovom stanu a Dejan i Jarek nemaju nameru da ustanu iz kreveta odlucila sam da nasvrljam koji red. Cari kablovskog interneta! :)
I tako smo juce oko 7 ujtru stigli u Kiev. Posto nas je bilo petoro a kupei u vozu su za cetvoro ja sam dobila drugi kupe sa nekim finim matorcima. Bar su bili fini dok se nisu ponapijali i poceli da hrcu kao simfonijski orkestar! Iako sam imala cepove za ushi to je bilo nepodnosljivo pa sam noc provela na podu kupea sa svojim drustvom. S obzirom na debljinu madraca u vozu uopste ne mozete da primetiti da li spavate na podu ili na svom lezaju... i tako nash voz uplovi u tu veliki luku negde pre 7 ali smo se klackali do stanice josh 30-tak minuta. Prvi utisak kada izadjete sa stanice: pozelite da imate kartu za sledeci voz u Frankivsk i da se vishe nikad ne vratite u Kiev! Sa zeleznicke stanice imate pogled ka industrijskom delu grada vidite samo velike dimnjake iz kojih kulja gust beli dim, ljudi na sve strane. Mislim da u zivotu nisam videla toliku guzvu! Kao kod nas na mitinzima! Na stanici nas je docekao Mihael zvani Misha koji je inace jedini student na razmeni u Kievu. Odmah nam je preporucio, kao u svim velikim gradovima, da se drzimo svojih novcanika poshto su mu pre par dana ukrali celu torbicu! Posto smo bili "cili svezi i orni" za setnju krenuli smo velikim bulevarom Sevcenka (naravno i ovde se sve zove po njemu) prema centru. Bulevar je inace etapa autoputa do Moskve, racuna se kao elitni deo grada, prepun je ambasada. Naravno na nasu ambasadu josh nismo naleteli. :) Sa bulevara se nailazi na univerzitetski deo grada. Ogromne zgrade u poluprecniku od kilometra sve cine kompleks Kijevskog univerziteta koji inace nije najveci. Najveci je politehnicki univerzitet ali ga josh nisam videla! Zatim smo naishli na stare gradske zidine i Misha nam je pokazao gde je linija izmedju staroog i novog dela grada. Pre 50 godina Kiev je bio samo jedna varoshica pored Dnjepra i onda je sve okolo pocelo da se gradi. Kada prodjete kroz ceo taj stari grad vidite da nesto nije u redu ali ne znate sta. Ustvari sve te zgrade su novije gradnje poshto je u WWII sve manje vishe bilo porusheno pa su Ukrajinci sve to opet izgradili da izgleda kao i ranije. Zatim jedan veliki globus oko kojeg su ispisane razdaljine svih glavih gradova sveta od Kieva. Prekoputa globusa je veliki zlatan spomenik nezavisnosti, devojka koja stoji sa rukama podignutim u vis i drzi veliko zlatno pero na visokom obelisku i pored njega spomenik osnivacima Kijeva. Nastavili smo setnju do stadiona Dinamo Kieva, popeli se na najvishe brdo Kieva sa kojeg se pruza predivan pogled na grad, prosetali mostom poljubaca. Na mostu poljubaca, koji je inace peshacki most sa jednog Kievskog brda na drugo, svaki par bi trebao da se poljubi ako stvarno zele da ostanu zajedno. Posto su Frenk i Zaklina morali da ispune tu obavezu ljubljenja strpljivo smo ih cekali i skrabali razne stvarcice po mostu. Most je prepun raznih trakica i skrabotina posto je tradicija da se i nesto ostavi na tom mostu. Posle mosta smo videli prelepu palatu Kraljice Marije koju je gradio isti arhitekta koji je gradio Zimski Drvorac u St. Peterburgu. Taj dvorac je danas recidencija predsednika Ukrajine Juscenka kojeg smo isto imali priliku da vidimo na sekund dok je ulazio u svoj veliki zatamnjeni BMW. Zatim veliki obelisk poslvecen zrtvama WWII (inace svaki drugi spomenik u Kievu je posvecen zrtvama WWII) i napokon, ono sto vredi videti u Kievu, Kievska Lavra, zlatni deo grada. Posto smo proshli kroz ulaz Lavre kao studenti (ovde vam ne treba nikakva identifikacija da li ste student ili ne) docekao nas je zlatni sjaj. Sve je bljestalo na slabom zimskom suncu. Crkve, zvona, tornjevi... sve je prekriveno bljestavom zlatnom bojom ali nazalost sve je manje vishe novo. Nista nema onaj smek davne istorije. Sve nekako bljeshti u novom ruhu. Jedino su zidine oko Lavre iz vremena prve gradnje Lavre. U unistavanju u WWII od cele lavre ostala je samo jedna kula na jednoj od crkava i ona je ta koja nekako ozivljava celu Lavru kao vekovima staru! Posto smo bili poprilicno umorni (jer je vec odavno odzvonilo podne) seli smo na zidic sa kojeg se pruza preivan pogled na grad i uzivali par minuta na zubatom zimskom suncu. Posle toga smo se zavukli u pecine Lavre, videli moshti vishe od 40 svetaca Ukrajinske pravoslavne vere. Kroz pecine se seta iskljucivo sa svecama, zene moraju da pokriju glavu ali ne kapom vec nekom maramom ili shalom. Dok sam ja skontala sta meni tetkica govori... :)
Tu je bio kraj... vec smo bili previshe umorni da bilo sta radimo vishe... tj bar smo mislili da smo umorni ali nas je nash host ubedio u suprotno. :) Kiev nocu je ocaravajuc prizor. Sve bljeshti, sve je osvetljeno masa mladih ljudi svuda po ulicama. U jednom podzemnom prolazu naleteli smo na gusti oblak dima i neku zivu svirku koju je pratilo nekih 100-nak ljudi, na trgu kod globusa ljudi sede caskaju piju zezaju se. Tu smo upoznali neke lokalce koji za divno cudo znaju engleski ( u Kijevu je to ceshci dogadjaj da neko zna engleski) posetili bar 4 Kievska paba i popili mnogo Ukrajinskog piva (posto je svako strano preskupo) ... e onda smo stvarno postali umorni :)
to be continued...
