Posto je u nedelju ujtru sve bilo vec poprilicno belo odlucili smo da odemo u kracu setnju po gradu. Kupili smo razglednice, neke sitnice i otishli do Andrejevskog spusta.  Inace razglednice mozete naci u radnji sa suvenirima Mihailovskog sabora i ispred Lavre. Sve ostalo je preskupo. Na samom pocetku Andrejevskog spusta (kad idete od Mihailovske crkve) nalazi se Andrejevska crkva-muzej. Naravno sve je u pozlati i ogromne skulpture svuda po crkvi su 70% pozlacene. Mislim kad bi opljackali pola jedne Kievske crkve da bi svi ljudi sa nashe liste mogli komotno na put oko sveta bez da brinemo za pare i josh da nam ostane! :) Posle toga smo se spustili na Trg nezavisnosti (Maidan Nezaleznosti) i uzivali u koncertu neke ukrajinske pevacice (mislim da je to ona sto je ove godine pevala na evroviziji) Inace ceo vikend su bili raznorani koncerti i neki silni mitinzi i protesti i gluposti posto su za 2-3 meseca izbori u Ukrajini (a vec su poceli sa propagandom). Jedva sam docekala da se otarasim momaka (tj. da ih poshaljem nazad u Frankivsk) da bi sama uzivala u gradu kako to ja znam i umem. Ustala sam u 8 u ponedeljak i ceo dan setala. Po Lazarevoj preporuci otishla sam u Cernobiljski muzej koji se necete verovati nalazi na kontraktovoj ploci samo smo ga mi u velikom krugu zaobishli. I onda sam skontala da u Kijevu nemozesh da se izgubish, sve lepo pishe, samo treba podici glavu! :) Sve je napisano na velikim tablama koje se nalaze prilepljene za tavanicu. Na svakom izlazu iz metroa imate objasnjeno gde sta ide, naravno sve cirilicom pa se mnogobrojni turisti gube. Muzej ne preporucujem osobama sa slabim zeludcem i tankim nervima. Moja majka bi najverovatnije pocela da place u muzeju. Nikad nisam videla nesto slicno. Slike na sve strane, najverovatnije ljudi koji su poginuli pri eksploziji i posle nje. Naravno objasnjenja su na ruskom pa sam poneshto i razumela. Slike vatrogasaca, nuklearnih inzinjera, lekara, radnika elektrane... Oprema iz elektrane, maketa elektrane, isecci iz novina, price prezivelih... Soba koja moze doci glave i najtvrdjem kamenu je soba prepuna slika dece. Stoje 4 ogromna panoa sa vishe od 1000 slika dece koja su poginula ili su bila izlozena posledicama ove katastrofe. Pisma zahvalnice dece koja su prezivela ljudima koji su ih spasili, lekarima koji su ih lecili... Deca uzrasta od 5 do 10 godina. Slike mutiranih zivotinja koje su rodjene posle katastrofe... I imate utisak da u muzeju sve zraci radioaktivno! I tu sam igrala nitendo sa tetkicama! Na prizemlju stoje slike NY katastrofe sa zgradama bliznakinjama.


Prosetala sam do Vladimirske katedrale, stigla na jutarnju liturgiju, uzivala u zvucima crkvenog hora. Vladimirska (Volodimirska) katedrala je jedna od najlepshih katedrala u Kievu. Spolja je naravno cakum pakum sveze ofarbana i naravno ima zlatne kupole ali kad udjete unutra imte utisak da ste zakoracili u 16 vek. Volodimirska katedrala nije kao sve ostale crkve u Kijevu. Nije sve unutra pozlaceno, ne sljasti na sve strane i valjda zato mi se najvishe svidela. Sve je nekako umereno napravljeno. Sve pozlate i ukrasi koje se nalaze unutra su napravljene sa dozom ukusa. Proshetala sam do zgrade univerziteta koja je inace ofarbana u crveno. Neko mi je ispricao pricu zashto je ofarbana u crveno ali sam je zaboravila. To je neka studentska tradicija. Slikala se pored statue Tarasa Sevcenka ( i da hocete njega ne mozete da promashite u ovom gradu) i otishla do muzeja carske Rusije. To je vishe umetnicka galerija prepuna slika iz vremena carske Rusije i prepuna portreta carske porodice. Imaju samo jednu sobu sa sinim stvarcicama sa Carskog dvora (viljushke kashike tanjiri cajnici...)


Zatim sam se ziva smrzla pokushavajuci peshaka da dodjem do velike statue pobede koja se nalazi odmah do Lavre (ali na susednom Kievskom brdu, ima ih ukupno 7 brda) Statua je visoka oko 100m. U ruci drzi stit i mac i samo stit je 20m visok i 8 metara sirok. Ispod postolja statue nalazi se veliki muzej o WWII u koji nisam htela da ulazim vec sam pogledala otvorenu izlozbu vojnih vozila i oruzja i afganistanskog rata. I onda sam krenula u potragu za kucom sa gorgojlima. To je inace kuca koja je izgradjena 1901 godine od strane cuvenog arhitekte Vladislava Gorodeskog. Legenda kaze da je on sagradio tu kucu u cast svoje cerke koja se udavila u Dnjepru stavivshi na kucu skulpture svih zivotinja i bica koje zive u Dnjepru i sa kojima je sada njegova cerka. Legenda isto kaze da ce kuca doneti nesrecu svakom strancu koji bude zeleo da zivi u njoj.  Vladislav je inace bio vlasnik fabrike cementa i hteo je da isproba novi nacin gradnje koji mu je predocen pa su sve statue na kuci od betona. Kaze se da je kuca u to vreme bila i reklama za taj novi nacin gradnje i novi cement. Inace kad udjete u ulicu u kojoj je ta kuca naicicete na ogradjeni deo ulice i jedan jako sladak decko ce vas pitati kuda cete. Kad pokushate da mu objasnite da ste turista i da zelite da slikate kucu sa gorgojlima sa sve srpsko-ruskim akcentom on ce se slatko nasmejati i reci ce vam sa cistim Zrenjaninskim akcentom da kuca sa druge strane kuce sa gorgojlima ne sme da se slika. Na toj kuci pishe "Prezident Ukrajinii" :)


Zatim sam se spustila do Trga nezavisnosti, sela na klupicu kod globusa, zapalila cigaretu i uzivala u poslednjim minutima moje posete Kievu...
crvena metro linija, stanica vokzalna vas vodi na Zeleznicku stanicu...
:)