Vičeslav Korotki (Vyacheslav Korotki) je ekstremni samotnjak. On je polarnik (polyarnik), meteorolog specijalizovan za Severni pol. Poslednjih trideset godina živeo je na ruskim brodovima, a od nedavno je nastanjen u Kodovarici, arktičkoj meteorološkoj stanici, gde ga je država poslala da meri temperaturu, snežne padavine i vetrove. Stanica se nalazi na rubu poluostrva koje zadire u Barencovo more. Najbliže naseljeno mesto udaljeno je od njega sat vremena vožnje helikopterom. Ima ženu, ali ona živi daleko, u Arhangelsku. Nemaju dece. Prilikom retkih poseta Arhangelsku, teško se nosi sa gradskom bukom i saobraćajem. Korotki ima šezdeset i tri godine. Počeo je karijeru kao entuzijasta koji je romantičarski zamišljao ogromne otvorene prostore i uslove koji vladaju na Arktiku. Slušao je o njima na TV-u, ali nikada nije sasvim verovao. Polarniki (polyarniki) su bili poput kosmonauta, istraživači Sovjetskog saveza. Danas ih je sve manje i manje. Ko još želi da živi tako?
Evgenija Arbugajeva, fotografkinja koja je odrastala u arktičkom gradu Tiksi, dva puta je boravila kod Korotkija. Ona kaže: „Gradski svet mu je potpuno stran i on ga ne prihvata. Došla sam do njega sa idejom o usamljenom pustinjaku koji je pobegao od sveta zbog nekakve teške drame, ali to nije tačno. On uopšte nije usamljen. Nekako, samo nestane u tundri, u snežnim olujama. On nema osećaj za sebe kao što ga drugi ljudi imaju. Kao da je on sam vetar, ili vreme.“
—
Članak je originalno objavljen na newyorker.com, fotografije su od Evgenije Arbugajeve.
