Sign in to follow this  
Followers 0

Контраст интересовања путника чланова КП

22 posts in this topic

На једној од расправа овде у оквиру геополемике запазио сам интересантан став главног уредника КП, да "ако неког не интересује шта му расте у предграђу, не вреде му све латитуде и лонгитуде овог света". Он је то констатовао надовезујући се на слично мишљење једног члана.

С друге стране, у оквиру дискусије о следећој дестинацији ПК, на предлог да се организује у Словачкој, један други члан је додао коментар да у самој Словачкој нема шта да се види.

Ако бисмо формирали бројчану скалу, са вредностима од један до десет и крајње вредности са једне и друге стране описали узимајући за пример ова два поприлично супротстављена гледишта,

1 - став сличан овом сажетом у тврдњи да у Словачкој нема шта да се види,

10 - став који имплицира да прави путник авантуру може наћи и у предграђу сопственог града,

интересује ме како би путници, чланови КП позиционирали себе на овој скали?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Рачунају се сви. Нема везе где је ко био и шта је видео, занима ме каква су интересовања људи са форума, шта их инспирише да путују и каква очекивања имају пре него што крену... Термин "путник" због претпоставке да су чланови Клуба путника - путници, ма колико путовали или не, ако то некога буни.

Хвала на одговору :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nisam siguran da sam u potpunosti razumeo skalu, ali zbilja verujem da pregrađa sopstvenog grada kriju avature vredne najegzotičnije destinacije iz fensi bedekera.

S druge strane, imam svoje pristrasnosti: ne bih žalio da ne obiđem Švajcarsku i Norvešku, nešto me posebno ni SAD ne privlači, pa ni Indija niti Australija.

Voleo bih da temeljnije obiđem Balkan, Rumuniju, Bugarsku, onda srednju Evropu, Slovačku, Češku, Mađarsku, dakle rubne krajeve Austrougarske, ali me sama Austrija nešto i ne privlači. Onda Mediteran, najlepše mesto na svetu, od Portugala i Španije, preko Jadrana, do Turske, Libana i Izraela, plus obale Egipta, Alžira i Maroka. I naravno, Sankt Peterburg i Murmansk.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Смислио на брзину, размишљао сам да преформулишем, али пошто је мало интересовање за дискусије генерално, одложио до даљњег. Није ми била жеља да критикујем било кога нити ишта слично већ да се чланови форума кроз разговор боље упознају и разумевањем можда неки постану мање искључиви :)

Скала јесте недовољно дефинисана. Замисао је да се одреде по дубини путничких интересовања. Онај кога интересује сваки детаљ, карактеристика, специфичност неког минипростора заузео би бр. 10 на бројчаној скали, а онај кога интересују само "мејнстрим" туристичке атракције, медијски популаризована места, фестивали и слично број 1. Без икаквих других тумачења, потцењивања и пројекција, ради се само о интересовањима, радозналости приликом путовања.

Пример - на вашем путовању по западној Африци, обишли сте и пустињско "гробље аутомобила". То је аутоотпад, а опет је било занимљиво за вас да га посетите и за многе да читају. С друге стране, пуно људи се не удубљује превише, сматра да су дестинације вредне посете само велики градови, изузетно позната археолошка налазишта, Дубаи, Париз, Петра, Гиза... Пошто сте већ променили име ради проширења тржишта, зашто бисте се одрекли и многих који путују у оквирима масовног туризма а лако могу проширити интересовања, све у складу са већ замишљеном уређивачком политиком? Један од предуслова је боље разумевање.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Што ми сецирасте тему ???  Пребачене поруке нису биле директно везане, али јесу у ширем смислу...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ih, bre, s temom imaju veze samo utoliko što je onaj Relja spomenuo obilazak nakovskog groblja, a taj od oftopičenja više voli samo da bistri politiku... znam ja s kim deveram. Eno ih u Rumuniji.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Тја, поруке су биле само лабаво везане за Румунију односно Олтенију, биле су о баш о интересовањима путника, али шта ћеш кад су модератори комунисти, у сваком чучи мали Берија... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ih, bre, s temom imaju veze samo utoliko što je onaj Relja spomenuo obilazak nakovskog groblja...

Kaze se: "Nakovackog groblja" smartass

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ih, bre, s temom imaju veze samo utoliko što je onaj Relja spomenuo obilazak nakovskog groblja, a taj od oftopičenja više voli samo da bistri politiku... znam ja s kim deveram. Eno ih u Rumuniji.

ОК, ОК. Ипак, овако се неком може учинити да разговарам сам са собом... :) Видео сам да су у Румунији.

Share this post


Link to post
Share on other sites

S obzirom da sam ja bio taj koji je rekao da nema sta da se vidi u Slovackoj, i da je dovoljan jedan dan, moracu da obrazlozim to, posto se nisam tada najsrecnije izrazio. Naime, ja spadam u broj 10 koji je gore naveden, to jest, meni je dovoljno da neko predlozi od ekipe da idemo u Borcu preko Pupinovog mosta i ja zadovoljan, kao da sam u Parizu i zaista nadjem zabavu svugde i sve mi je interesantno dok sam u pokretu. Pa bila to svetla Pariza ili Slaninijada u Kacarevu uz usputni obilazak Jabuckog rita. 

Kada sam bio na petodnevnom putu u Istanbul, proveo sam pola dana pesaceci izmedju ulica gde nije bilo zive duse, to mi je i privlacnije nego da se guram sa milion turista na pijaci. Da vidim kako grad zapravo izgleda, da vidim gde su lokalci, kako izgledaju, sta rade u slobodno vreme...

Ono sto sam hteo reci o Slovackoj, a u vezi Putnicke kuce, bilo je da je to lokacija koja je dobra da se posete druge obliznje zemlje, ali da sama Slovacka "izgleda" onako kako izgleda Bratislava. Da je to zemlja koja ne moze ponuditi, barem nama Balkancima, neku raznolikost, neki veci dozivljaj nego da je PK u nekoj drugoj zemlji. Voleo bih ja da obidjem Slovacka sela, da vidim vasare, ljude za vreme praznika, obicaje, al opet mislim da to nije kao kad bi otisao u neku drugu zemlju dalje od nama manje-vise poznatih obicaja i slicno. Video sam ja Slovake i u Vojvodini. :D

Share this post


Link to post
Share on other sites

Хвала пуно на одговору. Покрећући ову тему очекивао сам баш овакве (или као онај Рељин, пребачен на другу тему) и уз веће учешће чланова.

Твоја порука на теми о ПК ми је само послужила као осврт за илустрацију ове недовољно дефинисане идеје без жеље за било каквим тумачењем, мада сам касније видео да су неки погрешно разумели. Извињавам се ако је позивање на то довело до неспоразума и драго ми је што си узео учешће овде :)

Апелујем на модераторе да не пребацују поруку изнад моје на тему о Београду или Качареву  :D

Edited by раноранилац

Share this post


Link to post
Share on other sites

Nesporazum je razresen. I pratim diskusiju i dalje.  :gossip:

Edited by severac

Share this post


Link to post
Share on other sites

Razmišljala sam dosta o ovoj temi nakon što sam se nebrojeno puta susrela sa mišljenjima 'šta si pobogu radila tamo'.

Polazim od toga da u putovanjima uvek pokušavam da upijem deo svakodnevnice prosečnog čoveka pa su mi stoga neke od najuzbudljivijih avantura bile - obilazak 'levog' sela u kršu Hercegovine, gledanje u stado ovaca koja juriša na mene, razgovor sa meštanima, isprobavanje najbolje rakije i teletine :)

Sa druge strane videh i delove Pariza gde Turci bacaju vodu za autom za sreću, afričke žene koje nose bebe u korpama ko da su u svojoj postojbini...

Mislim da je to naš neki mentalitet da od besparice hoćemo prvo da vidimo one poznate destinacije.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Živim u zemlji koja je u TOP 10 najposečenijih zemalja na svetu. Iskreno, ja nemam šta da vidim, osetim i prođem a da bi me oduševilo. Ne kažem ništa loše o toj zemlji, čak šta više...sve najbolje...ali ja jednostavno nisam takva osoba, ne privlače me obale, hramovi, istorijska mesta, sangejzinsi i meditacije, hiking,tubing, canoeing, sustainable eco tours, indigenous people life...uopšte to bezciljno lutanje da bi se obišlo.

Ali to sam ja, možda sam izuzetak

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja nisam siguran kako bih se rangirao na toj skali.

Mislim da naginjem kao "mainstreem"-u u smislu da kad odem u neku zemlju/grad znam sta zelim da vidim/obidjem (zato i krecem na put uostalom).S'druge strane,ako bi mi neko predlozio da odemo na neko mesto "gde je i bog rekao zbogom" - OK,sto da ne.Mada je to vise deo moje avanturisticke prirode (ne plasim se izazova).Sam da krenem na takvo neko mesto,bez da mi neko postavi to kao izazov,nisam siguran da bih se uputio.

P.S. - Skala je inace cenim prevelika za mnoge,posto ce vecina izabrati ili neku od krajnosti (bilo 1 ili 10) ili zlatnu sredinu (malo od ovog,malo od onog).Cak i daje od 1 do 5 cnima da bi za vecinu bilo preveliko mudrovanje koji broj izabrati :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Na svojim putovanjima uvek tragam za pričama i intezitetom doživljaja. I jedno i drugo krajnje je subjektivna kategorija, na skali od Čehovljeve izjave da "sve zaslužuje priču" do Manovog odlaska na Lido (nakon kojeg je napisao "Smrt u Veneciji"), ili Forsterove posete Florenci (inspiracija za "Sobu s pogledom")... primera je onoliko i pomenuti su čisto ilustracije radi jer su mi prvi pali na pamet, a daleko od primisli o bilo kakvom poređenju.   

Share this post


Link to post
Share on other sites

mnogo ti je uska ta skala. ima mnogo vise motiva da se putuje. mene recimo u ovom razdoblju u zivotu najvise zenima aktivnosti tipa da se popnem na planinu, skijam, ronim, splavarim i sl. to bi mi bio glavni motiv da idem negde. ali kada sam tamo volim i da probam lokalnu hranu i da steknem uvid u to kako se zivi na tom mestu, i cak uvek zamisljam kako bi bilo (meni) ziveti tamo. gde ja spadam na toj skali?

Share this post


Link to post
Share on other sites

U krajnjoj liniji, svako ima svoje razloge zbog kojih odlučuje da se otisne na putovanje. Ti razlozi mogu biti veoma različiti, a oblikovani su mnoštvom faktora koji se s vremenom menjaju. Pre deset godina, kada sam bio mlada budaletina, mislio sam da svi treba da putuju kao ja, a sve ostalo je površno i pogrešno. Danas, kada sam nešto manje mlada budaletina, mislim da svako treba da putuje onako kako želi i oseća, sve dok to nije ni za koga štetno. Više čak ne mislim ni da je loše ako putovanje predstavlja eskapizam. Eskapizmi su jedna odlična stvar, kao što je Zuko Džumhur dobro uočio (i primenio).  flowers::

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne znam...vidim da se svi slažemo da svako putuje na svoj način i da nema dobrog ili boljeg načina putovanja. 

Putovanja su prvenstveno hir ili luksuz, pa posle ide ta neka "duhovna" dimenzija, koju ja iskreno nikada nisam uočio kod sebe ili drugih putnika ili turista. Sećam se svoje prve lekcije iz Srednje škole, predmet Osnove turizma, "turizam nije nasušna potreba ali je neophodna za duhovnu nadogradnju".

Meni, putovanja i posete su samo produbila predrasude i ubila pozitivna očekivanja od destinacije, zemlje. na kraju i potvrdila neke stereotipe.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moze li neko pojasnjenje za tu poslednju recenicu? :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
Sign in to follow this  
Followers 0