Followers 0

Jordan

158 posts in this topic

Meni je u Jordanu bilo jako prijatno. Nisam pre Jordana bila u nekoj drugoj zemlji gde mi je bilo sjajno , jeftino , pa posle toga dodjem u Jordan I onda mi je sve bledo. Suprotno tome , meni je Jordan bio glavni plan posete. I ljudima u Izraelu je bilo malo sumljivo ,,sta trazis kod nas kad je Jordan tvoj glavni cilj,,. Razlog je 300e jeftinija avio karta do Tel Aviva. Ovaj odgovor je postizao cilj.

Na moju srecu promena globalne klime mi je isla u prilog. I ako je poseta Jordanu u oktobru drugi the best period za posetu , lokalci kazu da je u oktobru vec zima , ali ovo leto im je bilo pakleno pa je poslednji trag leta zahvatio I oktobar u vreme moje posete.

To prijatno vreme I temperature u mnogome su doprineli mom komotnom setanju po Jordanu I obilasku.

Ulica Rainbow je moderna ulica na jednom od brda Amana . I sa terasa kafica rasporedjenim duz vec dugacke ulice  moze se videti bezbroj divnih panorama grada Amana. Bocne ulice ili paralene ispod Rainbow su adrese bogatijeg sloja stanovnika Amana , ili ljudi sa vise smisla za kreativnost. Tako da se moze videti puno lepo uredjenih I osmisljenih restorana I kafica. Cela ulica je mesto okupljanja  talentovanih I vidjenih ljudi  ili koji zele biti vidjeni u svojim super luksuznim kolima. Neko svira gitaru , neko koristi wifi , neko samo kulira u prijatnoj atmosferi.

U donjem delu  Prvog kruga I koji predstavlja strogi centra je Al Huseinova dzamija, meni sluzila samo kao orjentir , jer je levo do nje Rimsko pozoriste . Jako dobro ocuvano I lokacija koju sam najcesce u toku ovoga puta posetila. Prvi put prvog dana I veceri kad sam dosla u Aman. Ispered pozorista je siroki trg gde lokalno stanovnistvo obilno kulira I uziva  sa pogledom na pozoriste . A drugi deo lokanog stanovnista , uglavnom mladjeg , uziva na stepenicama pozorista . Bilo mi je na neki nacin veoma drago videti te ljude koji tako uzivaju u istorijskoj znamenitosti koja se nalazi u srcu njihovog grada . Cena ulaza je 1jd. Drugi put sam ga posetila I kulirala na trgu isped pozorista , kada sam drugom gostu iz hotela pokazivala centra Amana. Nik je upravo prethodne noci stigao iz Mancestera . I upoznali smo se na dorucku , kada sam pitala druge goste da li je jos neko zaintersovan da samnom tog dana podeli trosak puta do Mrtvog mora. Nik I Paip iz Tajlanda su se javili pa smo se lepo proveli tog dana  na Mrtvom moru , Madabi I Mt. Nebo. I treci put sam posetila pozoriste poslednjeg dana na mom sad vec odlasku iz Amama. Htela sam da tog poslednjeg dana obidjem jos jednom sva mesta koja su mi pruzila toliko lepih momenata u Amanu. Vece sam zavrsila na vidikovcu u ul. Rainbov sa koga se lepo vidi brdo na kome je smestena Citadela .

Inace Citadelu uopste nije tesko posetiti sam peske , malo je naporno ali ceo grad je da moras da hodas pod rucnu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

 

Na ovom putovanju sam najvise zelela da uzivam I idem polako. Da usporim malo tempo a ne da jurim po ceo dan . Zato moj obilazak nece obuhvatiti sve sto obicno turisti posecuju , vec ono sta je meni bilo najbitnije ili po volji.

Zato je svaki dan bio za jednu posetu. Sutradan po mom dolasku u Aman krenula sam u svoj samostalni pohod na Jerash , prelepi I prestari Rimski grad.

Jerash je od Amana udaljen 50min. voznje. Ispred hotela sam nasla taksi , pokazala mu na papiricu ispisano na Arapskom da zelim da idem do severne bus stanice , za svaki slucaj ako se nerazumemo. Medjutim odlicno me razume , taman dovoljno da malo popricamo u toku voznje. Sa obaveznim pitanjem odakle sam I Welkome to Jordan. Voznja traje kratkih 10 min. Dovozi me pred beli minu bus I pokazuje mi rukom da je taj bus za Jerash. Placam mu 3jd , mada mi je u hotelu receno da je cena od 2 do 2,5jd , ali ovaj put nisam jos u formi ...kasnije ce vec biti bolje. Ulazim u mini bus koji je skoro popunjen . Ceka se da se bus skroz popuni I onda krece. To je uobicajena procedura. Cekala sam u busu 10 ili 15 min. jos nekoliko putnika je doslo I bus krece.zuri mi se na odmoru sam I imam ceo dan I niko me nepozuruje. U busu je vecinja lokalnog stanivnistva I nas nekoliko turista . Cena voznje je 1jd. Bus je klimatizovan I cist , sa zavesama na prozoru kao obaveznim delom, jer ovde sunce I tekako zna da upece. A zene sa ovog dela sveta nevole kao mi da im sunce tamni kozu. Do Jerasa ima samo par stanica gde je neko izasao a neko nov usao. I kroz tacno 50 min stizemo u Jerash. Pogled sa dna ulice do stanice pored samog lokaliteta Jerash , oduzima dah o velicini I lepoti nekadasnje ljudske kreativnosti.

Bus staje na samom pocetku ograde gde je jedna od kapija starog grada , ja izlazim I pozivam ostale ,,saputnike,, turiste , koji su se malo uspavali ili cekaju da im neko kaze da je vreme da izadju.

Moram da napomenem , da ukoliko se neko isto tako zaboravi na toj stanici pa ne sidje , ima popravni. U sledecih 50m je takodje stanica I tu je Severni ulaz na lokaciju Jerash. Zato je ulaznica od dva dela , pa bilo na kom ulazu udjete I dodjete do sledeceg imacete urednu ulaznicu.

Prelazimo ulicu I pored zice kojom je ogradjen sajt se spustamo jos 10 metara do glavnog ulaza , gde su I prodavnice suvenira. Slikanje vec pocinje . Ulaznica u lokalitet je 8jd. Lokalitet je prilicno velik I za moje skromno znanje prilicno dobro ocuvan. I ako je pocetak zime na lokalitetu je vruce . Pitam se kako li je u toku leta I to novih zarkih leta. Definitivno treba kisobran I kapa zajedno . Puno vode , mada na lokalitetu  ima lokala za koji na rastrkanim mestima prodaju vodu , caj, suvenire , nude usluge vodica.

Kolonada ocuvanih stubova I njihova velicina me obara sa nogu . Zelim da ih dodirnem kao da zelim da se uverim da su pravi. Lokalni momak mi pokazuje kako se stubovi pomeraju . U dnu stuba postavlja cigaretu ili kasicicu , ali nazalost nisam bas primetila. Skrece mi paznju na detalje iz glavne ulice sa stubovima , toliko detalja iz redovnog zivota tadasnjih stanovnika Jerasha. Pomislim , dobro je da imamo danasnje filmove I dokumentarce koji znaju da ozive zivot I atmosferu drevnog vremena. Pitam se da li ce nesto ovako lepo ostati posle nestanka nase ,,slavne ,, civilizacije....nemam odgovor ...ili mozda ipak imam da nisam bas uverena u pozitivni ishod.

Lokalitet je prostran , velik I nema bojazni da ce se neko izgubiti pa slobodno sami krenite. Blizu Severnog ulaza je restoran koji nudu buffer rucak , hladna pica. To je mali spas za okrepljenje. Od nekoliko ljudi saznajem da turisti vole da se na lokaciji Jerash zadrze ceo dan , sve do zalaska sunca . Mislim u sebi ,,Ah , to su blagodeti individualnog putovanja,,.

Izlazi se na istom mestu gde se I ulazi . Ispred glavnog ulaza , gde su prodavnice , nalazi se mali parking a sa ulicne strane je veci zeleni deo gde se pravi park. Ovo spominjem jer treba proci kroz taj parkic I krenuti ka velikoj raskrsnici sa semaforima . Tu cekaju mini busevi za povratak u Aman. Za divno cudo cena karte prema Amanu je nesto sitno ispod 1jd. Sve u svemu lako za samostalno snalazenje I posetu  I po meni nepotrebno za organizovanje  preko agencije.

Moram da iskomentarisem da mi je prijateljica posala sugestiju da pogledam da li ima tura preko sajta Viator.com. Preko njih je tura Jerash 175$...ma daj , oni nisu normalni, ili vec ko nije normalan ako im plati za ovo 175$ kad se moze sam.

Uvek kazem kad me pitaju kako ja to tako sama , da treba biti samo malo pametan I znati barem malo Engleski  . Pitaj svaki put kad ti treba , trazi pomoc I dobices sta trazis.  Volim da budem na usluzi a cesto mi se dobro dobrim vrati.

U povratku sam se vec udruzila sa jednim Japanskim parom pa smo obradili taxistu da nas nedere kad vec znamo koliko sta kosta. Znaju biti oportunisti , pa traze cenu po licu a ne po voznji. Retko koji ima ili koristi taksimetra. Jedan me je iznenadio kad sam isla na Jett office bas stanicu kad je sam ukljucio taksimetar. Bila sam spremna da mu dam 2jd a taksimetar je pokazivao 1,50jd. Ovo kazem da je zapravo to ta okvirna cena a mi turisti verovatno platimo tu I tamo kojih 50centi ili 1jd vise.

Kad vec spominjm taxiste , moram da kazem da ja onaj beli servisni taxi nisam nigde videla. A prvo sam za njih pitala Izraelce sa kojima sam dosla u Aman I koji ovde zive I rade. Odmahnuli su glavom da ih oni ne koriste I retko vidjaju I da nema beli servisio taxi vec da su svi taxi zute ( zuto sa zelenim) ili sivi. Pitala sam u hotelu isto mi je receno da je to za mene komplikovano I da je bolje da se dezim zutog taksija. Eto toliko da I drugi negaje previse nade uu servisio , o kome su mnogi pricali .

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sledeci dan sam planirala posetu Mrtvom moru . Pre puta sam se nacitla I nagledala slika sa Mrtvog mora  I ukapirala sam da negde moze free da se udje , da plaza u tom slucaju zna da bude muljava ,prljava , plasticne flase ....a ne , to nije za mene  I necu da kvarim utisak. Necu da varam I na fotki izbegavam to ruglo da bi fotka bila sjajna kao svedocanstvo mom umecu da izbegnem placanje. Moj plan da posetim Mrtvo more je bilo sa Jordanske strane a ne sa Izraelske strane , koliko god je to po necijem iskustvu  lakse I jeftinije.

Meni je zapalo da to uradim sa Jordanske strane. Prvo sam bila vrlo neprijatno pogodjena da se trazi 40jd za taxi prevoz do I od Mrtvog mora + jos 20jd koje moram da platim za ulazak na jednuu od plaza -Aman beach. Ajme meni ..ovo ne  dolazi u obzir . Ne mogu  sebi  to da dozvolim , to je suludo , da za 2 sata na plaza platim skoro 100$ . Jok od mene , pa makar I nevidela Mrtvo more. To sam rekla Tariku menadjeru hotela Sidney.

Rekla sam mu da znam drugi nacin . Da sa lokane stanice u Bul. Al Muhajirin uhvatim bus do gradica Al Rahma , koji je najblizi Mrtvom moru , I da sa te raskrsnice lokalnim taxijem dodjem do plaze Aman  na Mrtvom moru.

Tarik mi je rekao , ne  mislim da me je folirao, da su se sada I tu taxisti izbezobrazili I da za tu kratku deonicu od raskrsnice traze 20jd ( umesto 4 ili 5jd koliko je bila).

Ah , bila sam bas iznervirana I zabrinuta. Sutradan kad sam trebala da krenem, rekla sam mu da nemogu da ,,progutam,, da za 2 sata na plaza toliko platim I da cu barem pokusati da dodjem do Al Rahme I okusati svoju srecu , pa makar se vratila prazng forto aparata :-) I iskusva  ali ja necu da placam 100$ za 2 sata plaze. Rekao je da ce sve biti ok I da ce sigurno neko od gostiju hotela hteti da podeli put samnom. A pre toga je on obezbedio posebno vozilo I cena je bila ukoliko nas troje ide svako ce platiti 13jd+ ulaz u Aman beach. Reka sam u da mi je to vec prihvatljivo. Nik , Englez iz Mancestera koji je sinoc dosao je pitao da li jos nesto moze da se ubaci  u program da nebude samo Mrtvo more. Tako da se program prosirio na posetu gradu Madaba I planini Nebo I cena je bila po osobi 20jd. Pristala sam , tako da svi budemo zadovoljni. A vozac nam je obezbedio ulaznicu na plazu za 17jd. I tako svi na kraju zadovoljni.

Plaza Aman je super modreno sredjena , dosta lokalnih posetilaca ali nije pretrpano. Ulaz u Mrtvo more cist I prijatan. tako da smo se nas troje lepo zabavili , fotkali . Tarik mi je dao novine da bi se slikala u poznatoj pozi za Mrtvo more kako sedim u vodi I citam novine. Pokusala sam da obrisem ruke o maramu da bi uzela kameru ili mob ali nema sanse da se ruke obrisu. Deluju masno. I na kraju ostalo nam je jos 40 min. za uzivanje u prelepim bazenima sa slatkom vodom.

Povratak u hotel je bio prijatan a Tarik je komentarisao moj zadovoljan smeh na licu. Ah, lepo je biti individualni putnik.

U Madabi smo posetili pravoslavnu crkvu Sv.Djordje, koja se nalazi u  centru grada koja je na podu imala dobro ocuvan mozaik tadasnje mape sveta. Mape sveta koja bi nama bila poznata kao Bliski istok I Mediteran. I jadan , slucajno otkriven , muzej sa jako dobro ocuvanim mozaicima. Mozaike nam je momak pokazivao tako sto je slike prskao fajtalicom za vodu. Slike bi se nakvasile vodom I momentalno ozivele.

Planina Nebo...tesko mi je poverovati da je neko tu stajao I rekao da ce zemlja ispred njega biti obecana zemlja. Lakse bi prihvatila da mi neko kaze da je stajao na mestu nasega Kalemegdana I gledao dve velike reke  I zelenilo okolo I rekao ovo ce biti obecana zemlja. A ne ovde ...sve sam krs I nista drugo...lep pogled -toliko :-). Sorry ali mene one religiozne price nepogadjaju pa odatle moj jereticki komentra.

Share this post


Link to post
Share on other sites

I treceg dana , napokon, idem ka Patri. Ceo ovaj put sam zapravo organizovala da bih videla Petru. Godinama zelim da posetim Petru I svaki put svake godine plan za posetu Petre izvisi. Neznam sta se ove godine ,,ovako bezbrizne godine,, dogodilo pa sam toliko postala ozbiljna da posetim Petru. Mozda inat da uprkos svemu bas ove  godine posetim taj Ruzicasti  Grad.

Plan za prevoz je bio ili Jett agencijom sa polu  turistickim busem koji ima svoju satnicu I koji kosta 10jd  ili sa lokalnim busem sa juzne bas stanice...kad se napuni. Tarik , menadjer hotela me je ubedjivao da je bolje da idem sa Jett busom. Da lokalci puse u busu a put traje 3 ii 3,5 sati, da cu cekati da se napuni. Cenio je da je u svakom pogledu bolje da idem Jett busem, barem znam kad krece I da sigurno ide za Wadi Musu od. Petru.

Jett bus polazi  ispred Jett kancelarije na Abdalu. Abdal je , ako sam dobro ukapirala jedan deo Amana koji se tako zove. Da je tamo nekada mozda postojala stanica to nije sigurno, ali izgleda da mnogi pogresno zovu Abdal stanica. To nije stanica vec adresa poslovnice kompanije Jett ispred koje polaze busevi imenovane kompanije.

Tarik je za mene napravio rezervaciju preko Jett  sajta. Bus polazi u 7.30h I treba da se u poslovnici pojavim u 7h da bi preuzela kartu. Rano izlazim iz hotela , Tarik mi je opet napisao na papiric da mi treba poslovnica Jett busa na  Abdalu. Malo sam brinula   da cu tako rano uspeti lako da nadjem taxi. Al imala sam srece I jos taxi koji je bez mog trazenja vec ukljucio taksimetar. I cena taxija od Shaban ulice do Abdela za 10 min. voznje je 1,50jd. Devojka na salteru ljubazna , govori Engleski , trazi moj pasos I izdaje mi kartu. Cekam u cekaonici , moderna, ima dosta stranaca koji kao ja putuju u Petru. Mnoge sam posle sretala na lokaciji. Bus je sasvim pristojan , klimatizovan , krece tacno u 7,30h. Ispred poslovnice mi privlaci paznju mala pokretna tezga gde otac I mali mali sin posluzuju putnije sa sendvicima , kafom , cajem, falafelima. Sve se sprema na licu mesta , super sveze I ukusno. Kome nedostaje Turska kafa dobice je ovde I sve po jako jeftinoj ceni do 1jd.

U toku voznje napravili smo jednu pauzu pored nekog suvenir restorana da majstor doruckuje. Prelepa I velika prodavnica suvenira , prilicno sve luksuzno. Slab odziv putnika iz busa , svi su nestrpljivi da stignu u Petru. I u Wadi Musu se stize oko 11h . Jett bus staje pored Wisitors centra odn. ulaznog dela  u Petru . Na ulazu u centra je muzej , u sredini  fontana I okolo butici sa suvenirima I naravno  blagajna za kupovinu ulaznica. Ovo je stajaliste samo Jett busa dok svi ostali lokalni busevi imaju stanicu negde u samom Wadi Musi. Neznam da objasnim jer je sve u lavirintu , uzeti taxi ako se vec mora. Inace Jett bus koji je stigao u 11h ce napraviti pauzu I u 16.30h se vraca za Aman. Tako da ukoliko omane lokalni bus jer nije bilo dovoljno putnika da se zna da postoji rezervna opcija. Ja sam se vracala lokalnim busem za Aman I po savetu poranila sam, jer ukoliko lokalci putuju onda krecu ranije. Medjutim , zapadne mi petak za povratak , sto je isto sto I nasa nedelja. Cekala sam I cekala ali slabo je ko dolazio , vec su taxisti poceli da se nude . Ne hvala , odgovaram , imam vremena . Ako treba cekacu I Jett bus. I bas tada dolaze dve Engleskinje koje znam iz Campa 7 Wonder  I sad nas ima skoro dovoljno. Vozac kaze ako smo svi za da se krene I da platimo 10jd  onda krecemo, nije bitno sto je poluprazan bus. Svi prihvatamo ( tolika je cena I u Jett busu pa mi dodje na  isto). A kolika je cena u lokalnom ...e to nisam pitala trebalo je da saznam kad placam ...ali nije doslo do toga. Tako da iz iskustva koje sam imala na putu cena bi trebala da bude od 5jd do 7jd.

I ako je ovo bio lokalni bus I samo smo nas tri devojke bile strankinje , nisam primetila da se neko neuobicajeno ponasa u busu u smislu da bi zapalio cigaretu. Valjda sam imala srece. Cak su bili vrlo ljubazni prema nama. Bus je stao jednom na 5 min pored nekog restorana , motela  . Vise zbog toalet pause . A jedan momak je iskoristio priliku da kupi sebi dorucak. Vratio se u bus sa flasicom jogurta I sa kesom u kojoj je bilo 3 veca tanka hleba ...upravo ispecena. Red je izgleda da se ponude ljudi koji sede sa tobom. On je sedeo iza vozaca I nekog cice pored vozaca. Cica I vozac su se posluzili I odmah se okrenuli I pitali druge putnike da li hoce malo vruceg hleba. Cica se posebno potrudio da ponudi nas strankinje. Divno ...vruci hleb , jedva sam ga drzala u pristima koliko je bio vruc.

I tako srecno se vratih u Aman. Ovaj put na meni nepoznatu Juznu stanicu. Pronasla sam taksi I dala mu direkciju Prvi krug kod Rainbow ulice. Sad vec dalje znam sama do hotela. Lepo je biti na poznatoj teritoriji ( inace Juzna stanica je dosta daja od centra nego Severna stanica, pa sam taksi platila 5jd)...dobila sam ponovo svoju staru sobu u hotelu Sydney. Pozdravila belog Persijanera Cocoa koji zivi u hotelu sa svojim crnim bratom isto Persijanerom. Oni su atrakcija hotela.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ostalo mi je samo jos jedno popode da Iskuliram u Amanu . Vec sutra ujutru sam opet zorom trazila taxi prema Abdalu I Jett poslovnici  , odakle sam u 7h imala direktan bus prema King Husein mostu ili granicnom prelazu sa Izraelom. Tarik mi je opet rezervisao mesto. Cena karte je 10jd. Polazimo I vozimo se skoro 1 sat. Prvo Jordanska kontrola. Izlazi se iz busa I u salu na kontrolu. Popuniti mali beli papiric ( ime , prezime , zemlja porekla I br. pasosa) I sa tim papiricem placa se izlazna taksa iz Jordana. Prema zvanicnim podacima sa sajta  Jordan gov. taxa je 8jd , ali kako sam predosecala da je netacan podatak  I neazuran- izlazna taxsa je 10jd. Placa se u JD I nema druge opcije , ko ih nema ima vani atm ili exceing. Placa se I vracas se u bus. Carinik posle dolazi I dok mi sedimo on deli pasose. Onda krecemo I prelazio na drugu stranu ...tacno ispred Izraelskih saltera ...I ajde sve ispocetka. Haos , prizor kao iz nekog izbeglickog kampa ( o ovom delu sam pisala na temi Jerusalem , jer sam se vracala u Jerusalem).

Nadam se da sam vama buducim individualnim putnicima dosta pomogla . Da ste stvorili predstavu kako to tamo izgleda .

Ja sam na ovom putu upoznala puno interesantnih ljudi , lokalaca I stranaca. Lokalci su bili jako ljubazni I predusretljivi. Dobro raspolozeni , pristojni. Kao zena individualni putnik nisam imala problema. Tacno je da sam dosta privlacila paznju , da su me redom pozivali u njihove radnje , da stanem da popricam sa njima, lepo su reagovali kad bi im odgovorila da sam iz Srbije. Jedan cica u prodavnici samo sto nije zaplakao kad sam mu rekla sa sam iz Srbije. Poznato mu je da se nekada veliki broj Jordanaca skolovao kod nas u Beogradu. I ako se prica da se I Jordan dosta izbegava zbog ratne situacije u region nigde nisam na putu primetila vece kontrole niti napetost kod Jordanaca. U prodavnicama imaju sve kao I kod nas. Cena vode je 1/2l 52 centa. Kad mi je prvi put rekao , po mom dolasku iz Izraela , prvo sto sam pomislila da je 52 sekela , jer je u Izraelu sve mnogo skuplje. Metalne novcanice koje sam dobijala kao kusur od 1jd nisam mogla da ocenim po vrednosti . Navodno na njima pise ...mora da je vrlo vrlo sitno pa nisam videla. Uglavnom bi samo pruzila ruku sa kovanicama ili bih nekoga pitala da mi kaze koliko to imam u kovanicama ,da bih znala za ubuduce.

Juce sam se sastala sa prijateljem sa ovog foruma I kad sam mu opisala kako se osecam posle ovoga puta rekla sam mu :,,Kao neko ko je bio gladan I sad se najeo I totalno je miran I spokojan ...nista mi drugo netreba,,. ...

Valjda sve dok opet ,,neogladnim,, :-)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Peta

Nema ja ovde sta da dodam o Petri, uglavnom je pre mene dosta receno. A ja cu da dodam sledece info za individualne putnike.

Svi mi znamo sta je petra I kako izgleda ali kako doci samostalno do nje. Na temi   sam opisala kako iz Amana busem doci do Petre  .

Moj problem pre puta je bilo pitanje :A kako izgleda Wadi Musa koji prethodi Petri u  kome su svi hoteli I hosteli. Gde mu je pocetak a gde kraj . Gde rezervisati smestaj . Sta je najbolji I najpametniji izbor.

Iz svega do sada procitanog stekla sam utisak da nema nekog pravila , vec sta ko hoce I moze I koliko para moze da izdvoji za smestaj. Poslusala sam savete, a I sama sam bila misljenja da je bolje naci smestaj blize ulazu u Petru. Bez obzira sto neki od hotela nude svojim gostima taksi prevoz ili sta vec organizovano u odredjeno vreme. Meni je trabalo vise samostalnosti I nezavisnosti . Zato sam trazila smestaj koji je jako blizu ulaza u Wisitors centra. Dok sam pretrazivala opise hotela jasno se moglo uociti kako neki hoteli pokusavaju da prikriju svoju udaljenost. I koliko se njihov opis razlikovao sa opisom onih koji nisu imali razloga da kriju svoju blizinu I jasno navodjenje da su 200 ili 500m od Wisitors centra. Ovo napominjem da bi nekome bilo lakse ako bude imao iste zahteve kao ja prilikom rezervacije smestaja u Wadi Musi. Moj izbor je bio Sun Set hotel koji je oko 200m  udaljen od Wisitors Centra. Do njega se nalazi malo bolji hotel a I po ceni Petra Palas . Sun Set je sasvim pristojan I zadovoljava osnovne potrebe I 48$ za dve noci u singl sobi je sasvim ok . A Petra Palas 86$ koje ovog puta nisam bila spremna da platim , pa cak ni zbog onog primamljivog bazena koji imaju. Mislila sam da nije losa ideja da se a kraju napornog dana malo relaksiram u bazenu. Ali to ce ostati za neki drugi put.

Osoblje hotela San Set je vrlo profesionalno a wi fi postoji samo u holu hotela. Kad se uvece umorni vracate sa obilaska Petre bicete presrecni sto je tako blizu . Prodavnica  ispod hotela u ravni sa ulicom , a restorani jedan do drugog pored hotela.

Kad sam se prijavila u hotel , posle pola sata sam vec bila u 12h na ulazu u Siq. Cene ulaznica u Petru se za sada jos uvek nisu promenile , od dana kad su astronomski porasle. Za lokalce cena ulaznice je 1jd a za nas ,,gospodu strance,, 1 dan je 50jd, 2 dana 55jd, 3 dna 60jd  I to pod uslovom da provodite u Jordanu vise dana, a ne da ste samo u prolazu zbog Petre . Za tu ,,gospodu,, cena ulaznice je cak 90jd. I ako nam priikom kupovine karte naglase , a I na samoj karti pise , da je u cenu ulaznice ukljuceno I jahanje konja do I od Siqa . Ova usluga nije uopste besplatna, jer Beduini traze tip za konja . Tip od 4 ili 5jd. I ako je prvo rekao da nece traziti tip na kraju ipak igra na kartu nase savesti  I saosecanja prema zivotinji. Pa ko ima srca I duse da ga odbije.

Dok se spustam kroz Siq nepriecujem kako ide nadole ali kad sam medju poslednjima oko 17h izlazila iz Siqa itekako sam videla I osetila taj uspon . I hrabrila se samo jos malo  hotel ti je barem blizu ...jupiiii.

Sta reci a da bude verno osecanju koje  naleti kad udjemo u Siq I kad dodjes na kraj Siqa  isped Riznice , krenes dalje prema ulici fasada , kraljevskim grobnicama.

Mislim da sada mogu reci da sam malo imala srece u Petri I da sam imala savrseno svetlo. I da su mi stene pokazale onu najraskosniju paletu boja. Da mi je sve to omogucilo da napravim sjajne fotografije I sacuvam uspomenu na taj velicanstveni momenat kada sam napokon posetila Petru. S obzirom  da sam imala ulaznicu za 2 dana , mogu reci da sutra dan svetlo nije bilo identicno jucerasnjem . I da stene nisu svetlele na isti nacin kao juce . I bila sam presrecna da mi je prvi dan u Petri prosao tako dobro. S obzirom da je bio oktobar mesec na lokalitetu nije bilo previse posetilaca. Kamile su bile ,,parkirane ,, ispered Riznice . Druge su se odmereno setale   u potrazi za novim klijentima. Magarci su bili najuporniji. Kocijasi su imali najvise posla I zurili su da presretnu nove putnike. Decica , kojima je Petra dom, prodavali su suvenire . Ljubopitljivo posmatrali novopridosle turiste. Ljubazno primali male poklone koje sam ima davala ( Karamele, lakove za nokte , ogledalca , kremice  I jos neke sitnice a koje sam znala da ce ih obradovati). Nazalost nisam imala dovoljno za sve. Prihvatila sam poziv jedne Beduinske porodice kod Kolonadne gronice da popijem caj. Vreli caj iz malene case.

Moram da im odam priznanje na kvalitetno pripremljenom caju. U toku puta sam vise puta bila ponudjena I prihvatila sam ponudu caja I svaki put je caj bio spremljen sa identicnom odmerenoscu sastojaka od caja , vode I secera. Bravo . Vrlo  ukusno.

Kada sam dosla do pozorista  setila  sam se jednog ugla sa kojeg je slikana slika koju sam negde videla. I tu sam fotografiju videla u knjizi ili nekom casopisu. Shvatila sam da je slika zabelezena bas preko puta pozorista. Htela sam I ja. A kad sam zauzela poziciju onda sam oko sebe videla predivne crvene isarane u svim nijansama boja prostorije . Omg, sve je tako cudesno lepo.

Nastavila sam dalje sa  iste strane sve do Urnove grobnice. Takvih crveno nijansiranih soba ima jos puno. Svilena grobnica je delovala kao svilena bombona.

Kod Kolonadne grobnice vec postoji putokaz na tabli, da iza ,,coska,, postoji trail na gore sa kojeg se sa vrha stene vidi Riznica. Krenula sam polako, ali mi mladi Beduin I njegov magarac Mickael Jakson nisu dali da idem sama. Nije na usponu bilo ljudi , tek na vrhu sam srela par njih koji su se spustali. Tako da sam bila jedina koja je isla ka vrhu. Usput ima nekoliko neverovatnih vidikovaca, sa kojih se moze delimicno sagledati velicina Petre.

Na vrhu , iznad Riznice , ima nesto kao napravljeno odmaraliste I zaklon . A pogled na Riznicu odozgo je fenomenalan. Mladi Beduin se hvalio kako se on cesto spusta na dole . Da je skoro pomogao jednom Fancuzu da se spuste . Trajalo je 40 min. Uzeo je moj fotoaparat I spustio se nize I napravio snimke Riznica preko puta.

Sve u svemu jako intersantan dan .

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moram da spomenem nesto sto sam nestrpljivo ocekivala u Petri a na kraju sam odustala od toga.

To je Petra nocu.

Pre puta sam saznala za Petra nocu I da se odrzava ponedeljkom , sredom I cetvrtkom sa pocetkom u 20,30h . Za Petra nocu nevaze regularne dnevne ulaznice , vec se kupuju posebne ulaznice . I ulaznice se kupuju u Book shopu u toku dana ili pred pocetak od nekog momka u krugu Wisitors centra , samo pitajte za Petra nocu pa ce vam neko prici sa kartama.

Sta je Petra nocu  opisuje fotografija koje se mogu videti na netu. Performans svetla prate I zvucni efekti , tako da na kraju to je jedan ugodjaj za nasa cula.

Vrlo sam se radovala , cak sam I ispomerala termine da bi u danima kad se odvija Petra nocu prisustvovala. Medjutim , na kraju sam bila toilko umorna od prvog dana , da nisam sigurna koliko bi izdrzala da odem ponovo u 20h kroz Siq I da se posle oko 21 ili 21.30h vratim nazad u hotel, jer je I glava pocela da me boli sto mi nije uobicajeno. Medjutim , I pored svega toga sam imala nameru da idem , a ono sto  me je nakraju  odvratilo je bezobrazluk oko cene. ( mozda ce neko da pomisli kad sam vec dotle dosla sta je jos + 5jd extra ... to ostavljam na odluku svakom ponaosob da u datom momentu za sebe odluci do kojih granica ce ici ili ne).

Prema vrlo pouzdanim informacijama cena je bila 12jd...I to sam nekako progutala pored vec placenih 55jd. Medjutim desilo se da je utoku leta ili na pocetju sezone doslo do povecanja cene . Ne za 1 ili 2 jd, vec za 5 jd , tako da je sad cena bila 17jd. Ma daj , za sta  ovako bezobrazno podizanje vec visoke cene. Za par svecica I malo struje za pustanje audio efekta. Ovo me je stavrno razljutilo I nisam otisla.

Desilo se posle , kada sam se vratila u Petru odn. u Malu Petru I bila u Beduinskom kampu da su dve devoke isle na Petra nocu . Zamolila sam je sutra dan da pogledam njene fotografije. Malo je reci da sam bila razocarana fotografiama. Nisu njene fotke bile toliko lose , muljave  ili sta drugo , vec to nije onaj efekat sa prednje slike koja te poziva na Petra Nocu. Nekako mi je to u tom momentu deovalo kao mala navlakusa   za bogate turiste. Verujem da je celokupni efekat Petra Nocu divan .

Sama pomisao da nocu prolazis kroz Siq I izbijas pred Riznicu, isped koje je upaljeno mnostvo sveca . I koje samo svojim svetlom osvetljavaju Riznicu je magican. Medjutim ono sto sam  ili nisam videla na njenoj fotografiji mi je bila bleda slika .

Od lokalaca sam saznala da neki turisti se u toku dana popnu na onaj vidikovac iznad Riznice I tu sacekaju pocetak Petra Nocu. I to je jedna od mogucnsti , zanimljivo. A da li tu na steni ostanu cele noci ili se ipak po mraku vrate dole I izadju iz Petre ...e to neznam . Verovatno ima svega . Povratak sa vidikovca nije u jednom delu uopste jednostavan ni u toku dana a kamoli danju ...ali smo mi turisti uvek spremni na svasta.

Eto toliko I o toj informaciji , da se zna, jer nisam primetila da je neko ovde o tome pisao.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kad sam kod Petre da nastavim ovde I to o Maloj Petri. Takodje lepoj ali malo zapostavljenoj u odnosu na Veliku sestru Petru.

Mala Petra se nalazi na 12 ili 13 km od Wadi Muse , I do nje se dolazi ili stopom , malo se salim ali tacno, I taksijem koji kosta 10jd ili sa cenjkanjem 7jd , 10 min voznje.

Ja sam u svom putu imala kao 1 dan ekstra I odlucila da ga provedem u Petri  I to u nekom beduinskom kampu koji mi se mnogo dopao dok sam pretrazivala prosle godine informacije I jos uvek neznajuci da cu sledece godine  ici na put.

7 Wonder beduin camp se nalazi na 15 ili 20 min peske od Male Petre , pa sam pomislia da je super prilika da se sama prosetam kroz delic pustinje do ulaza u Malu Petru. Pa ...nije bas bilo tako . Do Male Petre vodi savremeni asfaltirani puta ...a deo pustinje koji sam prizeljkivala za setnju je ispalo 600m macadam prasnjavog puta od glavnog puta do kampa.

S obzirom da je kamp tako dislociran izvan Wadi Muse , kamp ima svoj taxi prevoz I ljubaznoscu vlasnika kampa  ( koji su mi pri bukiranju poslali posebnu komfirmaciju rezervacije I kontak telefon osobe kad stignem u Wadi Musu) sacekali su me na stanici I njihova cena je 5jd . Malo sam sacekala u njihovom hotelu u Wadi Musi Rocky mauntan, I decko je dosao kolima po mene I dovezao me do kampa.

Kamp je autentican kamp sa ne previse komfora ali veoma prijatnim ambijentom . Cim sam se raspakovala odmah sam krenula do Male Petre. Ulaz je besplatan , nema velikih grupa , nema galame , nema iznudjivaca za jahanje magaraca , mula I kamila, I tek po neki tursta  I lokalni posetilac.

Mala Petra je smestena u jednom procepu u steni , tako da su odaje uklesane sa obe strane stene.Kazem odaje jer neznam kako da ih nazovem. Meni sve to lici da je Mala Petra bila stambeno naselje.

 Stene nisu tako kooritne kao u Petri ali ima neku svoji posebnu boju. Ovde se moze naci plavi I zuti pesak odn. mozes ga sam napraviti ako rukom protrljas stenu. Na kraju se usek toliko suzava da ,, one pozamasne Amerikanke ,, jedva prodju. A sa druge strane useka je restoran I ako se popnes uz stenu I znas u kom pravcu da gledas , nalazi vidikovac. Sa kog se nalazi pogled na Manastir. Rekli su mi da ukoliko nastavim dalje  izadjem pred Manastri u Petri . Medjutim nisam smela da rizikujem jer je sve bilo jako strmo ...I malo mi se vise nije  dalje islo .

U vakom slucaju drago mi je da sam posetila I Malu Petru jer retko koga poznajem da je bio u Maloj Petri  da bi cula utiske .

Polako sam se vratila u kamp I cekala atrakciju u kampu. Imaju jako  lep vidikovac ( naravno opet se penjem uz stene pored kampa) sa koga se vidi lep zalazak sunca. A cula sam od nekoga da znaju ujutru da bude goste da izadju na izlazak sunca. Mislim da nije doslovno  prisilno budjenje vec dobronamerno obavestenje.

I zalazak sunca I pogled na taj ,,fenomen koji se retko vidja,, je sasvim opravdao ocekivanje. Nas nekoliko smo bas bas uzivali u smiraju dana . I na kraju sam na neki nacin bila jako srecna sto sam na toj steni u tom momentu. Na toj steni negde usred pustinje . U takvim momentima mi na trenutak pred oci iskrsne mapa sveta I pokaze mi se odakle sam skocila na trenutnu poziciju, pa mi svaki put bude posebno drago da sam ja , sicusni stvor, skocila tako daleko od kuce.

Salu na stranu , ako se nadjete  u kampu popnite se na stenu na izlazak ili zalazak sunca I uzivajte . :-)

Share this post


Link to post
Share on other sites

I dok sam u Petri ostalo mi je jos da spomenem Manastir.

Oko 430 stepenika treba preskociti I doci do vrha gde je smesten ovaj Div I Lepotan. Za razliku od  prethodnog dana kada je sunce jako sijalo , jutros mi je oblacno I nekako ,,hladno,,. Malo sam ,,kao iznenadjena,, ,,otkud to.. Petra mi nikako neide sa hladnim vremenom. Pitam na recepciji da li je ovde ovako svako jutro a posle se razvedri. On se smeska I kaze,, kod nas je sad Zima , trebala je I ranije da dodje ali se klima promenila pa nam Zima malo kasni ...danas je dobro ...nepada kisa,,. Kakva kisa bre jezik pregrizao. Kad je vec dobro vreme I nema k... idem ja po hladovini da se penjem . I tako ajde sve iz pocetka, Siq , Riznica , ulica fasada , pozoriste , kraljevske grobnice. Danas samo uzivam u pogledu , nema vise besomucnog slikanja I slikanja - ah vidi boju ah vidi ovo . Idem prema Manastiru. Krenula sam kasno ili za nekog ipak rano- 9 sati ujutru. Nema puno onih koji idu na gore , a tek poneko silazi. Uglavnom ih srecem u visem delu , nestrpljivo ih pitam koliko jos . Odgovaraju ,, jos 10 min.,, Cesto zastajem I osvrcem se da posmatam oko sebe.  Nije strasno , stavrno su u   pitanju stepenici , za razliku od mog iskustva od pre dve godine kad sam  se pela na neki drugo ,,brdo,, gde nije bilo ovako lepih stepenika. I ne samo lepih vec I pravih stepenika a ne samo odronjeno kamenje. Odaje okolo stepenika su predivnih boja , ali primecujem da nesvetle tako intenzivno ,jer nema odgovarajuceg svetla.U svakom slucaju divan put ili nekome davno zivotni proctor , A I sada .

A na usponu ..malo malo pa  tezga sa suvenirima I sve je 1jd. Svuda ista recenica dodji I pogledaj , gledanje je free , ili sve je za 1jd. A u povratku druga recenica ,,dodji rekla si da ces svratiti u povratku,,. Prvo se istripujem jbt. jesam li stavrno nesto pricala sa njima , meni se cinii da sam ih iskulirala , ili ,, zar me je zapamtila u toliko njih,,. A onda shvarim da im je to fraza. Usput sam zenskoj populaciji delila  lakove za nokte I druge zenske stvarcic. Prvo   su delovale nezainteresovane , osim jedne devojcice koja se jako obradovala ogledaletu I kremi za lice.

A onda je ,,radio Mileva ,, proradila I brzo se saznalo da neka ,,luda turiskinja,, deli poklone. I vec sam pri vrhu a i dusa pri  vrhu nosa, kad isperde mene ispade zadihana devojcica I ,:,,Daj I meni ...,,. Nazalost vise nisam imala I rekla sam joj da nemam vise a ona ,, Ma pogledaj u torbu mozda imas jos,, Nazalost vise nisam imala nista drugo osim obicne hemiske olovke. Svog Labela I ruza nisam mogla da se oprostim jer me mozda neko razume da bez tih stvari nesmem da budem . Od kako koristim ,, to cudo od Labela ,, I druge vrste pandan njemu nesmem da budem bez njega ili njih. Tako, sa zaljenjem je ponudih limunadom od lajma. Ubrzo je dosla I njena drugarica pa smo sedele u restoranu nasuproot Manastiru, dok je jos bilo mira I tisine I bez turista. Brzo I lako smo se sprijateljile . Sedele smo I caskale kao  drugarice I  socno ogovarale  ...znate vec koje turiste koji nemogu ( ne bez Labela kao ja ) vec bez sneak.

Iza rstorana se nalazi jos malo puta I jos malo uspinjanja na jos jedan vidikovac...ali bez mene ovaj put. Obecala sam se bi da vise ne moram svuda da se pentram .A I imala sam vec dosta zabelezenih pogleda ...ali ako neko od vas  buducih putnika hoce  jos malo vise  da znate  pravac je iza  restorana. A ko nece da se penje neka uziva  uz neko picenjce isped Manastira. Cene u restoranu su malo vise od onih dole. pa je cedjeni nar 4jd a  lajm I menta 3jd , toliko su I ostala gazirana pica. Toliko se secam.

Spust na dole je protekao jako brzo ...bas cudno.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Wadi Rum ...čarobno mesto na ovome Svetu.

Dugogodišnja želja da jednoga dana posetim Petru pratila je I želju da posetim I pustinju Wadi Rum. Crvenu pustinju  iz koje sam  gledala toliko slika koje oduzimaju dah. I kad znam da pretraživač izbacuje samo one nejlepše I najbolje uspele slike , pitala sam se da li ću biti razočarana ili ne ...moram odmah da kažem , da ne bih odugovračila, ODUŠEVLJENA SAM .

I onaj extra dan koji sam imala u toku puta I koji sam odlučila da provedem u Petri odn. u kampu nadomak Male Petre , sad bih najviše volela da sam provela u Wadi Rumu.

Inshala ...rekli bi beduini...drugi put.

Moja dva dana u Petri su se završila I prethodnog dana sam obavestila menadžera hotela Sun Set da sutra idem za Wadi Ram I pitala da li može da obavesti minu bus koji ujutru krece u 6.15h da dođe po mene u hotel. To je uobičajena procedura. Sve je sređeno I bus je ujutru dosao tačno ispred hotela u 6.15h I krenuli smo do drugih hotela da pokupimo I ostale putnike za Wadi Rum. Cena busa je 7jd. Vozač je neki jako ljubazan lik I predusretljiv prema turistima , šta god da im treba . Da ih doveze do ugovorene destinacije I mesta susreta sa vodičem , do usluge mob telefona u nekim slucajevima. Do Wadi Ruma treba oko 2 sata vožnje. Negde već blizu Wadi Ruma prosao je kroz bus I pitao nas strance , jer je u busu bilo I nesto lokalaca, da li imamo vec nesto unapred rezervisamno . Tu se ja malo šokiram , jer sam očekivala da niko drugi nema nista unapred rezervisano I dogovoreno I da ćemo svi kod Wisitors centra da se zajedno organizujemo odn. da se podelimo u  džipove I na taj način smanjimo I podelimo trosak.

Ups , ispalo je da samo ja nemam ništa unapred pripremljeno. Ufff. Stižemo pred WC I vozač pokazuje meni I još jednom momku da izadjemo I da krenemo  unutar WC prema ...gde vec nemam pojma...totalno sam sludjena  kako ne upravljam situacijim. Prema mojoj informaciji trebalo bi svaki posetilac Rezervatu Wadi Rum da se prijavi I registruje u WC. I cena prijave je 5jd. Međutim .... nekoliko prisutnih vodiča , beduina ( neznam kako tačno da ih nazovem ) nesalecu nas odn. meme I momka koji je izašao samnom, mirno stoje . Produžavam putanjom koja mi se rukom ukazuje. Prilazi mi jedan Beduin drugačije obučen od ostalih ( svi su obučeni u dugačke bele odore) a on je u drap boji I na glavi ima crveno belu maramu. Dovodi me do samog ulaza u WC (misli unutrašnjost zgrade ) , pred sama vrata na zidu je iscrtano I napisano koje sve ture postoje I  koliko koštaju. Neznam kako ga uopšte čujem jer mii I dalje vlada neki haos u glavi od blage panike što drugi imaju organizovane ture a ja nisam nista spremila. On mi rukom pokazuje da je cena ture 75jd ( omg 75jd to je duplo vise nego sto sam  planirala I informisana , uffff) ....ali , ali  on ima već malu grupu I ja cu im se pridružiti po ceni od 50jd ( uf, ovo je već boje  ).

I sad kad se setim ja nisam platila 5jd za ulaz niti sam se registrovala , a nikad nisam pitala mog Beduina Salema da li je on to uradio u moje ime , odn. da li me je on prijavio na turu. Mislim da sam videla onog drugog momka koji je izasao samnom da se vraca u bus da nekim papiricem.

Ja sam zapravo od mog Beduina , zato sto je tako delovao zvanično  I bio obučen drugačije od ostali koji su čekali ispred WC , da je on neki službenik WC.

Sobzirom da je početna stanica ture WC  čuvena stena Lorensa od Arabije , 7 Wonder of wisdom, upućena da je pogledam. Sunce mi je blještalo u tim jutarnjim satima u oci , jer je bilo iza stene, pa je nisam baš dobro videla, ali ogromna je . Toliko o opisu. :-)

Ni sada neznam kako sam ,,pripala,, mom Beduinu, da li postoji neki red ili ne. Uglavnom vise me nije ostavljao samu . Dok nestigne ostatak grupe vozio me je okolo sa sobom , do nekoj jezera , pumpe,  beduinskog sela  gde svi oni  tu zapravo žive . I u kome su svi pripadnici jednog plemena. Po mojoj skoromnoj I neukoj proceni selo ima oko  500 stanovnika. ( verovatno sam preterala ili omašila).

I onda dollazi mladi Francuski par ....to je cela moja grupa. Nekako sam utripovala u svoju glavu da bi bilo zgodnjije da nas ima malo vise  , npr.4 ili 5, ali eto ima nas 3. Smejem se I  kažem Salemu da sam očekivala vise ljudi kad mi je rekoa da ću se pridružiti grupi. On mi odgovara da vise voli kad su grupe manje da je tada intimnija atmosfera  I da je u kampu tada lepše . Nema galame I  niko nikome nesmeta.

I tako krecemo. Francuzi su odlucili da sede pozadi u prikolici a ja napred. Sjano , avantura je počela. Umusila sam se ...jer je sve već divno , prelepo crvenkasto , ogroman  prostor , ogromne stene sa svi strana. Okrećem se levo ...pa desno ...ma nisam sigurna gde da gledam. Sledeca stanica je Lorensov izvor.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Lorensov izvor se nalazi negde u brdu medju stenama I kamenjem. Odozgo se spusta tanko crevo I voda koja teče niz crevo puni betonska korita , koja služe kao pojilo za kamile. Naokolo izvora se šetaju kamile , koje su beduinske domaće životinje. I kad nisu u poslu ove divne životinje su malo spregnutih nogu puštene da se same šetaju.

Jedna grupa kamila upravo dolazii na pojilo . Divno, sad mogu da I posmatram do mile volje , jer ja nisam htela da se penjem po tom kamenju da bi videla baricu vode. Kao sto sam na nekom ranijem postu rekla  vise se nepenjem baš svuda.

Vetar sve jače duva  ili ga ja sve vise oseam I sve mi vise smeta. Sad sam već skinula svoj tanki džemperić ( jer je u Petri ujutru I daje bilo chili) . Pomislim da li bi džemperić mogao da mi se uveže oko glave kao njihova marama. Pitam Salema da li bi mogao ,,lepo ,, da mi ga uveže. Kaže da nema problema I da može. Neverovatno koliko mi je u toku dana pomoglo to uvezivanje glave. Nisam vise osetila ni dašak vetra I ako je I dalje prilično duvao.

Nastavljamo dalje , prema malom kanjonu , Malom mostu , pa Velikom mostu. Ti prirodni  ,,mostova,, između dve stene ima na nekoliko mesta I svaki je različit I specifičan na svoj način. Došli smo I do crvene peščane dine. Vreme je da se malo penjem uz dinu. Omg , srce mi lupa kao ludo  a ništa ne napredujem. Penjem se a kao da koračam u mestu. Još sam se ja ,,pametnica ,, izula , kao biće mi lakše.

Cvrc lakše, izgoreše mi noge. U donjem delu dine kad sam krenula da se uspinjem nije bilo toliko ili uopšte vruce. Taman da me navuče I prevari . A u višem delu je pesak na površini jako zagrejan , I kako se ja penjem taj gornji sloj pada mi direktno na noge I peče me. Stanem I sednem , nastavim , opet stamen , srce iskače , ok..dosta sam visoko , dovoljno mi je . Pogled je odličan . Silazim.

Atmosfera izmedju mene I mojih saputnika sve bolja I bolja . Zabavljamo se , smejemo , pričamo ,,,koliko je to uopšte I moguće,,. Vreme je ručku. Salem zaustavlja džip u hladu jedne stene ( uvek smo nekako stizali na lokacije za obilazak poslednji, tako da kad mi stignemo ili svi drugi odlaze ili ostane samo jos jedan džip koji uskoro ode, pa smo lokaciju imali samo za sebe ). Salem je u lokalnoj prodavnici u selu kupio nesto za nas . To su bile nekakve domaće pravljene  piroške. Jedna  punjena krompirom a druga lepo začinjenim mesom , I sok od nrandže.

Vecina turusta nosi sa sobom hranu iz raznih razloga . Da li nisu upuceni da na Džip turi imamo  ručak ili užinu , ili im je ovo malo . A ima I onih koji se gade I nece da jedu ovu hranu ,, sumnjivog ukusa , higijene I kvalteta,,. Mogu da kažem da je bilo ukusno ,,,bila mi je dovoljna I jedna ali nisam htela da možda uvredim mog Beduina domaćina.

Nastavljamo dalje , sve je lepše I lešpe , ušli smo malo dublje u deo koji se obilazi. Salem kaže da nas vodi na čaj kod svoga ujaka, kojii živi tu negde u pustinji.

Pozdravljamo se sa Salemovim ujakom u ujnom , Oni žive u slabo postavljenom šatoru. Kad kažem slabo postavljenom , hoću da kažem da nista nije utegnuto poput onih šatora koje koriste turisti u kampovima.

Moram da odam veliko priznanje Beduinima na spremanju čaja. Crni čaj je upitanju , koji je meni uvek bio draži I ukusniji nego zeleni. Imaju osecaj za pravu meru vode , šećera I čaja.

Sedimo ispod   tkanine šatora I pijemo prvu , pa drugi I treću čašicu čaja. Divno opuštanje. Salem se pozdravlja sa ujakovim kamilama ... jedna ga je prepoznala  I  prilazi da se sa njim pozdravi a onda se okreće nama I njuška nas. DIVNO OKATO STVROENJE SA DUGIM TREPAVICAMA.

Sad idemo do Lorensove kuće , nisam sigurna da je to kuća ali nije bitno , lep vidikovac. Ma divan pogled sa stene . Kuliramo neko vreme . Posetioci pre nas su bili kreativni I pravili kule od kamenja.

Jala , jala dovikuje nam Salem , odgovaramo šaljivo ,, Yes master,,.

Vreme je da se vratimo u kamp. nisam ni primetila kako je prošao ceo dan I da uskoro sunce zalazi. Stižemo u Salemom kamp koji se zove Sunrise. Ima 5 šatora za posetioce . Kupatilo sa tušem ispod stene, kuhinju I zajednički prostor u velikom šatoru , sve smešteno u podnožju stene ili blago prikačeno za stenu. Proveravam kupatilo I umivam se . Tuš je sa jedne strane ozidan sa druge strane je stena. Čisto je . Šatori su prostrani. Francuzi idu da se malo sami prošetaju , jer smo u blizini lokacije koja se zove Mali most. Čekaju zalazak sunca. ja idem da uživam u tuširanju da njima posle  ostavim slobodan tuš.

Pokušavam da osušim kosu  ali od jačine vetra frizura mi je u rok stilu . Uživam u tišini , shvatam da nema nikoga oko mene , samo ja , pesak I stene...I naravno Beduin I ogromno nebo iznad nas. Nisam mu vreovala kad mi je rekao da će se videti milioni zvezda , Mlečni put I zvezde padalice. Mislila sam da me malo zeza. Postala sam malo skeptična  ,a I znam da je potrebno da vremenski uslovi budu optimalni da bi se sve nabrojano videlo. Međutim  ne I u Wadi Ramu . Ovde nema šanse a da se sve to nevidi.

Salem nas zove na večeru u glavnom šatoru , gde je zapalio vatru. E ovo je sad bio za mene vrhunac za čula. Vatra je tako dobro mirisala kao neki parfem. Nisam mogla da stamen sa ,,kađenjem ,, I udisanjem tog divnog mirisa. Sedeli smo svi oko vatre na sunđerima  I čekali da nam Salem donese večeru koju nam je malo ranije pripremila njegova sestra. Pirinač sa piletinom I salate  od  povrća. Voće , čaj , sok  I to je to. Ne , ima još , divno druženje sa mojim saputnicima . Šale , prepričavanje iskustva. Salem nam objašnjava da turama u Wadi Ramu ne može da se bavi bilo ko . Da dozvou imaju samo starosedeoci Wadi Rama . I njegovi preci su tu živeli mnogo pre nego što su drugi došli. Kaže nam da je njegov deda bio jedan od savetnika Jordanskog kralja Husenina kada je on uz pomoć Britanaca posle drugog svetskog rata posato kralj  odn. kada se  vratio u Jordan.

Uskoro je svo drvo koje smo imali izgorelo  a I oni tanki štapii suvog žbunja , koji tako opojno miriše. Otisli smo u svoje šatore I Salem je ugasio generator. Ubrzo se oglasila pustinjska lisica u pozadini našeg kampa . Vrlo neprijatan zvuk...sigurno ne bi voleli da je čujete, pogotovo ako vam pre toga neko nije rekao da se one tu motaju .

Najlepši prizor mi je bio kada sam iz glavnog šatora krenula prema svom šatoru I osvrnula se na stenu , tako sam se osetila sićušnjom spram nje koja je do neba. A na nebu je bilo million zvezda , Mlečni put . I ako se malo strpite videćete nekoliko puta zvezde padalice.

Divota , presrećna sam sto ovo nisam preskočila , bez obzira na cenu.

Ujutru nas bude ptičice koje počinju cvrkut sa prvim zracima sunca. Hitro izlazim napolje I posmatam kako sunčevi zraci polako obasjavaju stenju nasuprot našem kampu. Ubrzo se I ostali bude , jer u 8 sati već posle doručka krećemo ponovo prema WC, gde ćemo se rastati. Zbg toga sam jako tužna. Odavno mi nije ovako sa nekim bilo prijatno. Razmenjujemo mejlove da razmenimo slike I Francuzi odlaze u Akabu a ja ...ponovo u Petru.

Dok odlazim busem stalno se osvrćem da još malo posmatram taj divni Wadi Rum.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Moram da dodam jos par podataka za ovu temu.

Malo sam se salila na svoj racun u prethodnom postu da jedino ja nisam imala nista prethodno rezervisano. Zapravo sam I ja pokusala pre puta da obezbedim sebi neku turu I da unapred znam cenu I sta me ceka, A sve radi lakseg organizovanja troskova u ovom delu  sveta . Ovde nema mogucnosti spasavanja I placanja karticom, moras imati kod sebe dovoljno kesa. Bus koji te doveze do WC te tu ostavlja I pravi krug I vraca se u Petru. Sto znaci da ako ne postignes dogovor onda si ostavljen na milost sreci ili nesreci da li ima jos koji bus u nekom pravcu ili taxi ...naravno po cenama koje oni diktiraju.

Tako da sam pretrazivala podatke I preko TA citala izvestaje sa puta . Gledala koliko su podaci svezi . Delovalo mi je da je podatak svez ako je komentra ostavljen ovoga leta, to mi je delovalo uredu . Lice koje je ostavilo komentar  odn. sam komentar mi je delovao isto pouzdan. Sto se iz nekog razloga nije posle pokazalo kao uspesna preporuka. Na osnovu  nekoliko komentara sa TA , I mojih provera na netu preporucenih ,,agencija ,, ili beduina koji rade dzip turu, napravila sam na njihovom sajtu rezervaciju. Na sajtu je sve predvidjeno za rezervaciju , mejlovi za kontakt. Poslala sam zahtev preko sajta I preko mejla. I cekala da mi se neko javi. Rezervacije sam napravila , od prilike 2 meseca pre puta. Medjutim , nema ni komfirmacije ni odgovora na mejl. Beduinski kamp koji sam koristila u Maloj Petri 7 Wonder of wisdom je lepo odgovorio I dao komfirmaciju. Ali oni imaju jednu Engleski gospodju koja zivi u Petri I sve azurno belezi I odgovara I brine se za sve.

Medjutim ...ovde se niko nije javio. Planirala sam da sa sobom ponesem odstampane strane sa njihovih sajtova ali sam na kraju te papire zaboravila. Mislila sam da ih sa lica mesta kontaktiram putem telefona , da to bude na vreme da bi mogli da se navreme organizuju. Ali desilo se da sam podatke zaboravila a I zapravo mislim da sam I odustala od njih I pre puta jer mi se nisu javili. I odlucila sam da se snadjem na licu mesta.

Sad kad sam se vratila I kad imam neke nove informacije , ispade da gomila sajtova su zapravo lazni .

Lokalni momci koji  se bave turama u Wadi Ramu su nekada vise zaintersovani za druzenje sa turiskinjama , a I one se mnogo neopiru , tako da se cesto zavrsava sa novcanim prevarama. Dok traje vcana ljubav sve je uredu  I uzajamno se nadopunjuju . Momci koriste dobro znanje Engleskog jezika turiskinja , pa im one pomazu u lepo srocenim komentraima na TA , na njihovom sajtu. Kace se slike ,,atraktivnih ,, vodica , koji sluze samo kao mamac za turiskinje zeljne  agzoticne avanture koja ce se nekim cudo pretvoriti u vezu ili lazni brak. Koji ce trajati koliko I novca na racunu.

Ovo je javna tajna , I narocito su ozloglaseni lokalci koji zive u Petri I Wadi Rumu. Medju njima navodno su ,,posebno opasni,, ovi iz Petre :-) Trenutno je u Petri popularan  look Joni Dep I to   lik Jack Sperou. Mnogi klinci imaju dugu  kovrdzavu kosu  , suvonjav izgled I kreonom iscrtane oci...sta da vam kazem ... o ukusia ne vredi raspravljati.

Ja sam slucajem dobila  nekoga ko se ozbiljno bavi turama u Wadi Ramu . Salem Sabah vodi ture sa svojim starijim bratom I ocem. Svako od njih ima svoje parce pustinje , koji im porodicno pripada , I na njemu su napravili kampove za turiste. Cesto se desava da jedan kamp nemoze da primi sve ljude pa se onda ,,visak,, uputi u kamp drugog brata. Salem mi je rekao da njegov brat radi cesto sa nekim ko se zove Zoran . I ako sam  se dobro  sa njim razumela ili zapamtila , da je I on iz Srbije I da cesto dovodi turiste u pustinju..

Ovo je  sajta   Salema  . I to je nasvežiji info nekoga ko starno radi ture I ko moze da se kontaktira  http://www.welcome-to-wadirum.com/ ovo su cene sa njegovog sajta http://www.welcome-to-wadirum.com/#!tour-1/c1sci

Telefon za kontakt +962 77 722 5447 , e-mail: salem.guide.wadirum@gmail.com

Koliko sam shavtila da je njima cesto otezan pristup netu , slab signal , losa komunikacija na nekom stranom jeziku. Ako I dobro govore Egleski , kao u Salemovom slucaju , onda je problem pisanje na stranom jeziku I odgovaranje na mejl. Njihovo Pismo je arapsko I sasvim drugacije od nase I latinice I cirilice. Tako da je moj savet ...pokusajte sve  sad kad imate vise informacija ...pa ce nesto upaliti.

:-)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo me u izraelu vec par dana I shvatih da je pretezak za moj budzet, krecem nazad za budimpestu iz Eilatha I imam kartu za tamo autobusku, pa razmisljam da idem do Jordana I ustedim malo u par dana loje bih proveo u Vadi Rumu... Nailazim na oprecne informacije u vezi viza, placanja ulaska/izlaska iz zemlje..

Usao bih u Jordan peske kod Eilatha/Aquabe odatle hvatao bus za vadi rum I nazad, I opet peske do Eilatha.

Je l neko isao tako I kakve je sve takse placao?

Share this post


Link to post
Share on other sites

U principu ostao bih tamo dva dana max, trebalo bi da je besplatna viza, ali mozda je to samo mrtvo slovo na papiru

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bio sam prosle godine u Izraelu. Leteo sam sredinom jula iz Sofije do Tel Aviva za 118e ukupno u oba pravca. Pratim opet tu destinaciju i ove godine, a ovih dana je karta pala na 128e (povratna, naravno) tako da bih se opet upustio u avanturu ali ovog puta sam posto devojka ne moze da uzme odmor. Ove godine bih probao da overim Jordan ali je na netu toliko konfuznih informacija da ne znam sta je relevantno.

Posto sam low budget, interesuje me kako najjeftinije iz Izraela u Jordan i nazad i sta se sve placa? Da li je jeftinije uhvatiti bus iz Tel Aviva za Eilat (oko 20e) pa tu preci u Akabu (cuo sam da se na tom prelazu kao ne placa viza za Jordan) pa odatle busom za Aman i istim putem nazad ili ici preko Jerusalima i placati prevoze do i od granice kao i ulaznu vizu za Jordan?

Koliko sam razumeo, u svakom slucaju se placa izlazna viza iz Izraela (25e?), a da li se placa kada se ponovo ulazi u Izrael? Izlazna viza iz Jordana je 10JD?

Znam da post deluje malo konfuzno... U sustini, nacin za minimalan kes koji je potreban za prelazak iz Izraela u Jordan i nazad?

Edited by Vergilije

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jesi siguran da se na prelazu Akaba ne placa Jordanska viza? To bi znacilo bas. Mislim da je bas preskupa, oko 60e.

Sent from my SM-J500F using Tapatalk

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pa nisam siguran, zato i pitam :smile: ... ako se kojim slučajem ne naplaćuje na tom prelazu onda je to do jaja.

Negde mi je u glavi ali ne mogu da se setim gde sam to čuo/pročitao da kao Jordanci smatraju tu teritoriju svojom pa kao ne naplaćuju vize, tako nešto... 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ja sam iz Eilata tu prelazio u Jordan kad sam išao u Petru i plaća se border tax 65USD u kešu prilikom izlaska iz Izraela. Ako se ide turistički, organizovano preko izraelskih/jordanskih turoperatera dobija se jordanska viza na samom prelazu besplatno. U suprotnom mora se viza nabaviti unapred i više se od 01.01.2016. ne može dobiti na samom graničnom prelazu.

http://international.visitjordan.com/generalinformation/entryintojordan.aspx

Share this post


Link to post
Share on other sites

Koliko sam uspio upratiti preko nekih foruma, nekadasnja besplatna ASEZA viza za Jordan vise nije dostupna. Sada morate imati vizu u pasosu koju mozete dobiti na granici (nosioci BiH i Srbija pasosa). Cijena pocinje od 56 UDS pa nadalje, zavisno od tipa vize. Na tu cijenu treba dodati ulazno-izlazne takse.

Ukoliko neko planira obici Petru, najpovoljnija mu je opcija da kupi Jordan Pass. Kada kupite Jordan Pass, imate pravo na besplatnu vizu ukoliko ostajete duze od 3 dana. Ulazno izlazne takse se i dalje placaju. Ima ovdje sve:http://www.jordanpass.jo/Contents/FAQs.aspx

Share this post


Link to post
Share on other sites

Na temu vize za Jordan - u Jordan se od 01.01.2016. NE MOZE uci bez vize ili kupljenog JordanPass-a i dokaza da se ostaje najmanje 3 noci. Evo odgovora na tu temu jer i ja idem na turu Izrael-Jordan krajem novembra, bile jeftine karte do Eilata preko Rajana iz Budimpeste. (Procitati skroz dole komentar putnice Marije iz Srbije koja je dala odlicnu informaciju; Marija, February 1, 2016 at 3:50 pm)

http://www.themadtraveleronline.com/travel-tips/how-to-cross-from-israel-to-jordan-or-jordan-to-israel/

Na prelazu River Jordan viza je 10JD samo ukoliko ostajete te 3 noci (komentar Max, February 23, 2016 at 9:32 am), ali placate i kasniju izlaznu taksu.

A evo linka za kupovinu JordanPass-a:

http://www.jordanpass.jo/Contents/Prices.aspx

Share this post


Link to post
Share on other sites

Stigli pre neki dan iz Jordana. Ako nekog nesto interesuje verujem da na vecinu pitanja imamo odgovor.  Dosta je pisano o Zemlji kao i samim lokalitetima pa da se ne ponavljamo.

Ruta je bila:

Bgd-Bukurest-Amman-Jerash-Madaba-Wadi Musa *Petra- Wadi Rum - Aqaba- Mrtvo More- Aman- Bukurest-Bgd 9 dana.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Putujem iz Bukurešta, 7 dana. 2 dana Petra, celodveno belajenje i noćenje u Wadi Rumu, iz Amana Jerash.

Ima li neka preporuka za kamp i turu u WR? Aman Madaba Jettom?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Kako idete do Bukurešta?

Svi iste ture nude, samo se kampovi razlikuju po tome da li imaju wi- fi, posteljinu i bolje skockan toalet.

Meni se svideo Beyond WR, jer je kod Malog mosta. 

Do Madabe može i deljeni taxi, ako nađete ekipu.

Wolfe, koji ste prevoz koristili? Ako imate neku info da je nismo ovde spomenuli, napišite.

Edited by petrovna

Share this post


Link to post
Share on other sites

Saglasan za Wadi Rum. Sve je manje vise isto. Mi smo uzeli Bedouin Lifestyle Camp po ocenama i komentarima na TA mada verujem da bi slicno prosli i sa nekom drugom ekipom. Rezervisali smo preko njihovog sajta, vrlo su predusretljivi, kontaktiraju vas odmah i nude opcije za taj dan koji ste u pustinji. Mi smo uzeli ceo dan jeep turu sa beduinskim ruckom, zalazak sunca, vecera na sred pustinje, nocenje i neki programcic u selu, spavanje, dorucak i jahanje konja i kamila (za ovo poslednje nama u poznim godinama i nije neko zadovoljstvo, izlomismo kicmu), spustanje boardom po dinama.... Uzeli smo privatnu turu samo za nas dvoje koja je 100JD po osobi i iscenjkali se na 150 za dvoje,sve pre puta u komunikaciji sa njima. Za mladje je ok i grupna tura s tim da ako su puni bude ih 14 u dzipu tj 4oro bude na krovu. 

Da li vredi tih para? Ako mene pitas da.

Mi smo isli Ryanairom iz Bukuresta 19.99e karta u pravcu i sa sedistima i priority ukupno smo izasli na 144e.

Voznja do Bukuresta gadna. Lakse mi je bilo da vozim do Izmira ili do Milana. Da li smo naleteli na takav dan ali toliko je trajalo da smo jedva stigli na cekiranje (uz bezbroj prekrsaja koje smo napravili u voznji). Izmedju Turnu Severina i Krajove gust saobracaj, mnogo slepera, naseljena mesta, policije... od Krajove do Pitestija nesto manja guzva ali nas uhvatila oluja i kilometarska kolona zbog sudara pa smo isli preko mesta koje se zove Panduri. Pitesti Bukurest auto put. Vozlili smo dosta preko ogranicenja ali nije bilo problema prilikom povratka.

Parkirali se na long term parking 4 na aerodromu. Prva 2 dana 40lei, druga 2 20lei i svaki naredni po 10. Izaslo nas je 170lei a parkirali se na 2min od terminala. Postoje low cost parkinzi sa transferom ali smatram da ne vredi tih 40 50lei razlike. Ovo je mnogo komotnije.

Ryan bio dupke pun, sam let super. To je onaj subotnji u 19.00 iz Bukuresta.

U Amanu prvo zivci za Jordan pass tj saltere gde ocitavaju kupljeni jordan pass, skeniraju vam zenice, lupaju pecate...oko 45min je trajalo.. Na terminalu smo otisli do Dollar rent a car agencije i za 10min smo bili u autu (rezervisali preko Ryan rent a car, 8 dana 156e - trazio C3 manual a dobio Chevrolet  Cobalt automatik). Gorivo 0.75JD svuda ista cena.

Preporucujem Osmand i maps.me ...odlicno su se pokazale po Jordanu.

100eur 74JOD

Rucak za dvoje u restoranu 25 dindzi za dvoje bez izivljavanja. Falafel sendvici s nogu 3JD. Samoposluge jeftine. Pivo samaranje.

Za ovo vreme i kod nas a da ne pricam za Jordan, oobavezno sesir i krema. Pre 2 nedelje na mrtvom moru je bilo 45c. Napati se covek i u Petri i bilo gde gde ima dosta da se pesaci po suncu a to je bukvalno svuda...i Jerash i reka Jordan, Karak i sami gradovi...Amman, Madaba, Aqaba...

Jordan je sjajna destinacija. Malo su kao narod nesvesni svega sto su im priroda i istorija darovale pa se ophode prema nasledju vrlo aljkavo. Mrtvo more je grobnica plasticnih flasa cim izadjete van zone resort-a. Istorijski lokaliteti su prepusteni turistima na milost i nemilost. Da je jerash kojim slucajem u Parizu ulaz bi bio 200e i kanapi za ogranicavanje pristupa na gomili mesta. Ovo je poslednja prilika za uzivanje u bastini na  ovaj nacin, posle ce i ovo kao Senbrun u stakla pa gledaj iz daljine i slikanje Yok.

Drugo sto je tesko za gledati je kako se tretiraju zivotinje, posebno u Petri. Deca jure turiste da ih odvezu mulama 850 stepenika do Manastira. Sad kad sedne dvestokilasica iz Manchestera ona jadna zivotinja trpi i na kicmi a i kretena koji je goni sve vreme i udara.  To je moj problem sto ne mogu da gledam ali vidim da mnogima ne smeta te koriste usluge istih. Cena zavisi od doa dana, potraznje i bezobrazluka obe pregovaracke strane.

Klopa vrh. Za sta se god uhvatimo preukusno je.

Rezime: dobra kondicija neophodna ako je plan sve da se obidje, 6 7 litara vode se unosi svakodnevno, prosao je mesec Ramazana pa sada sve radi do zalaska sunca, Petru pametno podeliti na 2 dana s tim da 2,.dan treba uci iz Male Petre. Sve mozete da jedete i pijete,nema nus pojava kao u Egiptu npr. Obavezno proci putem od Madabe ka Mrtvom moru, odrednica Main Springs.... put ostavlja bez daha. vodopadi su extra, preporucujem i ko ima snage da odradi jednu turu kroz kanjon, ispod vodopada, upadanje u bukove...

 

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hvala na detaljnim informacijama. Kapiram da će u julu biti još toplije, ali spremiću se kako treba (ne može biti gore nego u Bgd-u).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Restore formatting

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Followers 0