Iz Užica pođoh za Beograd 16. maja (1892), a iz Beograda krenuh 20. maja u Peštu, a iz Pešte za Fijumu u 2,25 časova. (Do Pešte košta druga klasa 15,30 kruna a od Pešte do Rijeke 14 kruna.) Do Pešte je putovanje veoma monotono, dosadna ravnica i baruštine, a već od Pešte bilo je romantičnije, plodna polja i šumoviti brežuljci davali su oku lep pogled. Pada u oči da je bagrem jedini predstavnik šumskog drveća. Vreme je bilo divno, nekoliko puta je padala kiša i ogrejavalo sunce a to je za putovanje bilo vrlo prijatno jer vrućina nije ni najmanje dosađivala. U Zagreb smo stigli u 11 časova noću, a u Rijeku stigli u 6 ½ časova izjutra. Dakle, putovao sam neprekidno 24 časa. Što se voz više bližio primorju, to se sve više širio krš, kroz koje je lupnjava vagona strahovito odjekivala. Ko nije video kako vredni ljudi, u jednom golom kršu mogu da prave plodne oaze od nekoliko stopa zemlje, i to da bude zasejano, taj treba da dođe ovamo i vidi kako se jedan narod dovija! Ja sam proputovao i video najvrletnije...

Pročitajte U moru, prvi put

Pa ludilo! Kakav vremeplov, kakvo krasno svjedočanstvo! Iz Opatije/Abacije sam i pročitati o prvom kupanju u moru baš tu - dragocjeno. Hvala.