Poceo je malo ozbiljniji rat tamo na bliskom istoku. Izraelci su usli u juzni Liban i raketirali Bejrut, Hamas je delom poceo da se povlaci preko Sirije. Cuvajte se!!! i nemojte bas sad da zalutate u Liban, nije neki trenutak! poz

Bilo je 5 popodne, stajali smo na autoputu za Adanu, oko 150 km od nje. Nakon toga, valjalo je doci do Iskenderuna, pa do Antakije, blizu koje je i Rejhanli, granicni prelaz izmedju Turske i Sirije. Onda do Alepa, koji je na 70tak km od granice. Krenuli smo tog jutra oko osam i na putu smo vec bili oko 9 (svako jutro stopiranja smo zapoceli nekom greskom - od kasnog ustajanja, preko stajanja na pogresnom putu, do izlaska iz grada na pogresnu stranu - ovih 9 ujutro su jos sjajni), a resili smo da se s puta necemo sklanjati dok ne stignemo u Alepo.

Dakle, 5 popodne, smaramo kamiondziju na pumpi pokusavajuci da mu objasnimo kuda idemo. Bas u trenutku kad uzima mapu, staje drugi kamion i kaze da se zaputio bas za Adanu. Kud cemo sta cemo, mi u kamion. Ni sekund kasnije, ispostavilo se da ide cak do Iskenderuna.

Covek je pricljiv, jos jedan je u nizu ljudi ovde koji su ispunili "turski san", nasao je, naime, zenu-ruskinju, i decu mu je izrodila, a ima sad i svoj kamion, istina, rabljen, ali je zato velik i jeftin. Lagano, krecemo uspon na planine, brzinom jedva vecom od neutreniranog bicikliste, ali barem imamo siguran prevoz do Iskenderuna. Smenjuju se divni predeli, u snu i na javi, vrucina taman malo popusta i majstor staje, kaze: "dinner".

Pojedemo veceru, za tri kamiondzije, saznamo, zapanjeni, da je nas domacin (valjda je to prigodan naziv - spavali smo kod njega, nahranio nas je, prevezao) svega nekoliko godina stariji od nas (valjda se svaki put iznenadim kad kamiondzija kaze da je u svojim dvadesetim - ne znam zasto, ali nekako ne ocekujem to, a i izgled retko odslikava tako mlade godine), i krenemo dalje, trebalo bi da oko 10-11 uvece budemo u Iskenderunu (kaze vozac da ce tamo pokusati da nadje nekog kolegu koji ce za Siriju, ako ne, predlaze autobus, na nase opste negodovanje). Na nekoj naplatnoj rampi dogovara se sa drugim kamionom, koji ce nas navodno pokupiti na mestu na kom nas on ostavi, blizu Iskenderuna, isto kod neke naplatne rampe.

Oko ponoci, ostajemo na naplatnoj rampi, u drustvu nekoliko putara, koji su vec pristavili caj i kafu, da cekamo neizvesnog kamiondziju. Prevoz ne dolazi i mi dobijamo mesto u nekom dvoristu za postavljanje vreca i odlazimo na dremku, do zore. Ujutru hvatamo jedan minibus, onda vrlo brzo ustopiramo do Rejhanlija, i tu nam stane cika koji je prvo hteo pare, onda nakon naseg 'para jok' nastavio da vozi i sacekao nas desetak metara kasnije, a zatim prevezao besplatno sve do Alepa. Na granici nije bilo problema, i prespavali smo jos sat voznje do Alepa, dok nas je udaralo kroz prozore sve jace i jace sunce. Lagano pogubljeni, istovareni smo na vreli asfalt Alepa bez ideje gde smo, ko smo i sta smo. Kako smo pronasli sebe i jos sto god u Alepu i po Siriji, uskoro.Pročitajte ceo tekst

zar nije u definiciji kamiondzije da ima oko 35 - 55 godina, da nosi kariranu kosulju, umazanu lukom, kecapom i drugim gadostima (bolje da se ne nasladjujem sada zamisljanjem, treba ipak i da jedem za nekih 6 sati ili tako..), da ima jednako zamazanu bradu (na kojoj se jos zadrzavaju i mrvice hleba) i poduzu masnu kosu? on vas je sigurno lagao, ne moze biti kamiondzija u dvadesetim, ili je stariji ili nije kamiondzija. ne postoji treca mogucnost!

Dobra vam je ona fotka besnog sokola (jeste soko?). Jeste li slikali kamiondziju?

Tvoji izvestaji lmi otkrivaju pored putopisne sheme i smisao za pisanje Zelim ti dobru srecu u Petri.Bila sam tamo davne 1993.

>zar nije u definiciji kamiondzije da ima oko 35 - 55 godina, da nosi kariranu kosulju, umazanu lukom, kecapom

Nije, tamo je drukcij adet. Kamiondzija ima brkove (ne i bradu), vestacko cvece i plisanog medjeda uz sofersajbnu, prska i sebe i saputnike kolonjskom vodom, zadnji (spavaci) deo kabine je odvojen od prednjeg zavesom s garnislama, a enterijer iza zavese je obicno takav da te sramota da bacis ranac na njega. Ozbiljno.

>Nije, tamo je drukcij adet.

Vrlo tacno. Tu je i kutija sa papirnim maramicama, frizidercic sa vodom i obicno kutijica "ulkerovih" cokoladica. Mala trouglasta turska zastava visi napred. Pozeljno je izuti se.

Sto se tice sranja na Bliskom istoku... probaj da vidis Bejrut, mozda ce opet da ga sruse, a bas su ga lepo izgradili, ja bio proslog leta. Jadni ljudi, nikako da im svane.

I nemoj se mnogo uzrujavati oko politicke situacije, oni tamo se i tako svaki cas tuku. Otprilike kao i mi ovde, ili kao oni na Kavkazu. Dosadili i bogu i svetu sa tim...

Ma opusteno, sad su u Bejrutu jeftini kava i susam shtangle...

Donesi mi susam shtangli!

interesantno,hocemo jos...