Praktični vodič za Kilimandžaro

Planina Kilimandžaro se uvek opisuje u superlativu pa joj verovatno ni ne treba uvod. Kili, kako je zovu lokalci, je najviša samostojeća planina na svetu (planina koja ne pripada planinskom lancu), najviša planina u Africi, kao i najviši vulkan u Africi i na istočnoj hemisferi. Najviši vrh Kilimandžara nalazi se na 5.895 metara nadmorske visine, a višednevni uspon na Uhuru budi neizmeran osećaj slobode baš kao što je i samo značenje tog imena.

Mnogobrojne su legende kako je Kilimandžaro dobio ime, srazmerne broju jezika kojima govore narodi koji žive u okolini planine. Moj vodič Jackson mi je prepričao neke od njih od kojih sam zapamtila dve. Prva nalaže da ime potiče od reči kilima što znači „brdo“ – razmišljati o Kilimandžaru kao o samo još jednom brdu je dobra psihička priprema za uspešan uspon. Druga teorija kaže da deo imena potiče od reči kilelema što znači „nemoguća za popeti“, između ostalog jer je planina bila prekrivena snegom a ljudi bosonogi.

Danas je uspon na vrh Uhuru itekako moguć, zahvaljujući utvrđenim stazama i iskusnim timovima koje čine vodiči i porteri. Svrha ovog iskustvenika je da vam predoči šta je sve neophodno za komforan uspon na Kilimandžaro i da vam približi celo iskustvo, uz nadu da će neke od vas pogurati da se upustite u ovu avanturu.

1 Staze

Na Kilimandžaru se nalazi 7 utvrđenih staza koje se razlikuju po težini (dužini), prizorima, i načinu spavanja. Generalno pravilo je da je uspešnost osvajanja vrha srazmerna broju dana koji se provedu na planini zbog prilagođavanja na nadmorsku visinu. Jedino staza Marangu nudi mogućnost spavanja u zatvorenom, dok se na svim ostalim stazama spava u šatorima u postojećim kampovima. Međutim, ukoliko niste veliki ljubitelj nedostatka komfora, možete videti sa vodičima i organizatorima da vam obezbede glamping iskustvo. Svi kampovi i odmorišta imaju (poljske) toalete.

1.1 Marangu

Marangu je najstarija, najprometnija, najlakša, i jedina staza koja ima kolibe za spavanje. Zbog toga se još zove i Koka Kola, a vodiči je smatraju „luksuznom stazom“ jer je primamljiva planinarima koji žele udobnije iskustvo. Uspon traje 5 dana, ali je preporučljivo da se produži na 6 da bi se imalo više vremena za aklimatizaciju na nadmorsku visinu. Poljski toaleti se nalaze u svakom kampu i na nekim odmorištima, dok prva dva kampa na stazi Marangu imaju čak i tekuću vodu. Potencijalni nedostatak ove staze je što se silazi istom putanjom pa nećete videti ništa novo a i mimoilazićete se sa grupama koje se penju. Takođe, broj kreveta u kolibama je ograničen pa se može desiti da na kraju ipak nemate krevet za spavanje. Da biste ovo izbegli, opredelite se za organizatora na dobrom glasu i raspitajte se da li su već rezervisali krevete.

1.2 Mweka

Ova staza se isključivo koristi za brzo spuštanje nakon uspona putem staza Umbwe, Machame, Lemosho i Shira. Stazu Mweka koriste i porteri kao najbržu i najdirektniju stazu za uspon do kampova u koje je potrebno odneti dodatne zalihe.

1.3 Umbwe

Umbwe je najteža i najstrmija staza do vrha, koju karakterišu neverovatni prizori ali i najniža stopa uspešnosti zbog naglih promena nadmorse visine. Uspon traje 5 ili 6 dana a, u zavisnosti od organizatora uspona, postoje dve opcije kojima može da se stigne do vrha. Prva opcija podrazumeva spavanje u kampovima kod glečera i vulkanskog kratera gde može biti izuzetno hladno za vreme kišne sezone. Ovaj deo staze može biti i veoma opasan usled snega i leda pa je moguće da će vam zatrebati alpinistička oprema. Druga opcija zaobilazi glečer i spaja se sa stazom Machame, međutim postizanje nadmorske visine je brže za jedan dan u odnosu na Machame što otežava aklimatizaciju.

1.4 Machame

Machame je jedna od popularnijih staza zbog raznolikosti pejzaža ali i terena koji zahtevaju određeni nivo kondicije. Izuzezno je povoljna za aklimatizaciju jer uspon traje 6 ili 7 dana pa je samim tim i visoka stopa uspešnosti. Machame se još naziva i „Viski“ stazom jer je teža i strmija od Koka Kole. Ova staza uključuje penjanje i veranje uz padinu visoku 257 metara (Barranco wall), ali prethodno penjačko iskustvo i specijalna oprema nisu potrebni.

1.5 Lemosho

Lemosho je najduža staza i smatra se da ima najlepše pejzaže. Veoma je pogodna za aklimatizaciju jer uspon traje čak 7 ili 8 dana, ali upravo zbog toga i više košta. Ova staza nije toliko prometna prvih par dana sve dok se ne ukrsti sa stazom Machame.

1.6 Shira

Shira takođe traje 7 ili 8 dana ali je postala manje popularna nastankom staze Lemosho. Glavni nedostatak je što se kreće sa velike nadmorske visine što znatno otežava aklimatizaciju. Zbog toga se preporučuje boravak na velikoj nadmorskoj visini pre dolaska na Kilimandžaro, kako bi se omogućila aklimatizacija i sprečila visinska bolest u prvih par dana. Shira nije toliko prometna prvih dan ili dva ali se vrlo brzo spaja sa stazama Lemosho i Machame.  

1.7 Rongai

Rongai je jedina staza koja omogućava uspon sa suvlje, severo-istočne strane planine što je pogodno za vreme kišne sezone. Jedna je od najmanje zahtevnih staza i pruža dobre uslove za aklimatizaciju jer uspon traje 6 ili 7 dana. Još jedna prednost Rongai rute je što je dan pred uspon kratak pa preostaje dosta vremena za odmor, za razliku od ostalih ruta gde odmor pred uspon traje svega par sati. Sam uspon na Uhuru i spuštanje su putem staze Marangu. Međutim, raznovrsni prizori i pejzaži koji karakterišu Kilimandžaro nisu toliko zastupljeni na ovoj stazi, upravo zato što je severo-istočni deo planine suvlji.

1.8 Northern Circuit

Northern circuit kombinuje različite etape staza Lemosho, Rongai i Marangu. Stoga je najduža staza na Kilimandžaru putem koje uspon traje oko 9 dana. Karakterišu je lepi pejzaži, dovoljno vremena za aklimatizaciju na nadmorsku visinu i visoka stopa uspešnosti uspona.  

2 Pakovanje

Pakovanje za Kilimandžaro bi trebalo da bude što efikasnije jer uspon traje danima a porter ne sme da nosi više od 20 kg (težina svih torbi se proverava pri ulasku u nacionalni park), pa je dobro pridržavati se proverene liste za pakovanje. Ako pored Kilimandžara idete još negde, sav višak stvari možete ostaviti u hotelu na čuvanje, u dogovoru sa svojim vodičem ili organizatorom uspona.

Za sam uspon na Kilimandžaro će vam trebati dve torbe:

  • Mekana platnena torba za stvari koju će nositi porter od jednog do drugog kampa. Ova torba bi trebalo da bude skroz mekana, bez točkića i ručki na izvlačenje jer će je porter nositi na leđima ili na glavi. Vodiči će vas savetovati da torba zajedno sa stvarima ne bude teža od 15 kg, a ukoliko torba pređe težinu od 20 kg moraćete da unajmite još jednog portera. Za ovu svrhu se preporučuju nepromočive duffle bags i bekpekerski rančevi, a 15 kg stvari može da stane u torbu do 80 litara zapremine. Ako torba nije nepromočiva, najpristupačnije rešenje je da ponesete nekoliko plastičnih džakova (za smeće) u koje ćete spakovati stvari koje se nalaze u torbi.
  • Mali ranac (day pack) koji ćete sami nositi na leđima od jednog do drugog kampa. Neke od pogodnih karakteristika ovog ranca su kaiš oko struka, kaiš iznad grudi, mesto za mehur za vodu sa crevom, mesto za štap(ove) za planinarenje. U ovom rancu ćete svakog dana nositi najmanje 3 L vode, ponekad ručak, grickalice, i slojeve odeće koje ćete svlačiti i oblačiti. Kada ste umorni, svaki gram je težak kao kilogram tako da bi ovaj ranac trebalo da bude što lakši. Najbolje je da ne računate na raspoloživo mesto u ovom rancu prilikom inicijalnog pakovanja za planinu – stvarno se spakujte do 15 kg. Kao i velika torba, i ova torba bi trebala da ima neku zaštitu od kiše pa ukoliko ranac nema svoju kabanicu možete sve stvari iz ranca prvo spakovati u plastični džak.

Kod pakovanja odeće imajte na umu slojevito oblačenje, jer ćete u zavisnosti od vremenskih uslova, zahtevnosti staze i nadmorske visine nositi 1-5 slojeva odeće. U podnožju planine je veoma toplo a svakim danom postaje sve hladnije i vremenski uslovi se menjaju, tako da bi trebalo da imate odeću za sve vremenske (ne)prilike kao što su sunce, vetar, kiša i sneg. Neophodna odeća uključuje:

  • Majice kratkih rukava (poneti 3-4). Ovo će biti prvi sloj kod slojevitog oblačenja pa je neophodno da majice budu sportske koje se brzo suše i omogućavaju koži da diše. Izbegavajte pamučne majice jer dugo zadržavaju vlagu i može vam postati hladno ubrzo nakon što stanete da napravite pauzu.
  • Majice dugih rukava (poneti 2). Najbolje je da ponesete jednu majicu koja će biti od sportskog materijala za dane pre i posle uspona i jednu termo majicu koju ćete nositi na noć uspona.
  • Duks od flisa (poneti 1). Kao i kod majica, izbegavajte dukseve od pamuka jer su teži a manje zadržavaju toplotu od dukseva od flisa.
  • Kišna jakna (poneti 1). Kod odabira ove jakne gledajte da štiti i od vetra i da možete da je nosite preko tople jakne na noć uspona. Ukoliko se ipak odlučite za manju kišnu jaknu ili za kišnu jaknu koja je nepromočiva samo do određene granice, onda sa sobom ponesite kabanicu.
  • Kabanica (poneti 1). Gledajte da to bude kabanica sa rukavima i dovoljno mesta u predelu leđa kako bi mogla da prekrije ranac. Pončo stil kabanice nije preporučljiv zbog vetra.
  • Topla jakna (poneti 1). Ukoliko budete imali sreće na planini, ovu jaknu ćete obući samo jednom i to na noć uspona, zato je najbolje da ponesete perjanu jaknu za planinarenje koja je lagana i ne zauzima puno mesta (na primer, može da se složi u sopstveni džep). Ovakve jakne često nisu nepromočive i ne pružaju zaštitu od vetra, zato bi kao dodatni sloj trebalo da imate nepromočivu jaknu ili kabanicu.
  • Helanke (poneti 1-2). Iako u helankama može da se planinari, one su bitnije kao dodatni sloj odeće ispod pantalona. Kao i kod sve druge odeće, izbegavajte pamuk. Ponesite sportske helanke u kojima koža može da diše i koje se brzo suše.
  • Tople helanke (poneti 1). Ove helanke bi trebalo da budu od flisa, u njima možete da spavate i da ih obučete kao dodatni sloj na noć uspona.
  • Pantalone (poneti 2). Najbolje je opredeliti se za pantalone za planinarenje napravljene od prozračnog materijala koji se brzo suši. Izbegavajte teksas i pamuk.
  • Tople pantalone (poneti 1). Ovo mogu biti pantalone za skijanje ispod kojih možete obući dodatna 2-3 sloja na noć uspona.
  • Pantalone za kišu (poneti 1). Razmišljajte o ovim pantalonama kao produžetku kabanice. Napravljene su od istog materijala i možete ih nositi u svom rancu svaki dan zajedno sa kabanicom.
  • Rukavice (poneti 1). Ponesite jedan par tanjih rukavica koje možete nositi svaki dan kao zaštitu od hladnoće, vetra i sunca.
  • Tople rukavice (poneti 1). Skijaške rukavice za noć uspona koje možete nositi preko tankih rukavica.
  • Čarape (poneti 4-5). Idealno bi bilo da to budu čarape za planinarenje koje vam neće stvoriti žuljeve, kao na primer dvoslojne čarape.
  • Tople čarape (poneti 1). Jedan par toplih vunenih ili termo čarapa u kojima možete da spavate i obujete na noć uspona preko redovnih čarapa.
  • Tanka kapa (poneti 1). Kapa bi trebalo da bude topla, od prozračnog materijala koju možete da nosite i kao zaštitu od vetra.
  • Topla kapa (poneti 1). Ponesite toplu kapu u kojoj možete da spavate i da je stavite kao drugi sloj na glavu na noć uspona.
  • Šešir (poneti 1). Šešir za planinarenje će vam pružiti neophodnu zaštitu od sunca. Gledajte da šešir pokrije zadnji deo vrata i da može da se nosi na tanku kapu.
  • Grejač za vrat (poneti 1). U ovu svrhu može da posluži i višenamenska marama. Kao i kod svega ostalog, ova marama bi trebalo da bude od prozračnog materijala koji vas neće iritirati. Neki penjači se mogu opredeliti i za skijašku masku za noć uspona.
  • Veš (poneti koliko smatrate da vam je neophodno, ali nemojte preterivati). Gledajte da materijal bude prozračan i da vam ne iritira kožu. Devojkama se preporučuju sportski grudnjaci.
  • Cipele za planinarenje (poneti 1-2). Generalno se za noć uspona preporučuju duboke cipele jer je uzbrdica (a posle i nizbrdica) nemilosrdna. Ove cipele bi trebalo da budu dovoljno udobne kada obujete dva para čarapa (probajte da mrdate prste). Ako imate par obuće za planinarenje koji vam je najudobniji, tj. udobniji od dubokih cipela, ponesite i taj dodatni par cipela – ipak ćete pešačiti desetine kilometara! Obavezno razgazite cipele ako ste odlučili da se ponovite novim parom pred put, i ne preporučuje se da se planinari u (sportskim) patikama.
  • Obuća za odmor (poneti 1). Ovo mogu biti udobne i tople cipele, patike, zepe ili čizme (kao na primer UGG) koje možete da obujete kada stignete u kamp. Ako biste radije da ponesete papuče ili klompe, onda obavezno ponesite tople čarape i imajte na umu vremenske neprilike.

Pored odeće, potrebna je i oprema:

  • Mehur za vodu sa crevom. Mehur bi trebalo da ima zapreminu od barem 2 L i trebalo bi da stane u mali ranac.
  • Boca za vodu. Boca bi trebalo da ima zapreminu od barem 1 L. Međutim to nije obavezno, gledajte da mehur i boca za vodu zajedno imaju zapreminu od 3 L.
  • Možete poneti i mali termos, zapremine ispod 1 L.
  • Vreća za spavanje. Trebaće vam debela vreća za spavanje. Ovu vreću uvek možete iznajmiti ili pozajmiti od svog vodiča ili organizatora.
  • Tanka vreća za spavanje. Ako ste zimogrožljivi i bojite se da vam jedna vreća za spavanje neće biti dovoljna, ponesite još jednu tanju (letnju) vreću za spavanje koju možete da stavite unutar debele vreće.
  • Štap(ovi) za planinarenje. Štapovi su vam neophodni, ali na vama je da odlučite da li želite da ponesete jedan ili dva u zavisnosti od toga kako volite da se krećete na planini. Na planini postoje deonice gde vam štapovi neće biti neophodni, pa je zgodno ukoliko su štapovi sklopivi. Štapove za planinarenje takođe možete pozajmiti ili unajmiti od vodiča ili organizatora.
  • Kamašne. Kamašne vam verovatno neće trebati svaki dan ali je potrebno da ih imate za pešačenje po peskovitom terenu i ukoliko se vremenski uslovi pogoršaju.
  • Čeona lampa. Čeona lampa će vam biti neophodna za boravak u kampu i za noć uspona. Postoje dve vrste čeonih lampi, one koje se pune i one na baterije. Ako nosite čeonu lampu na baterije, onda ponesite i dovoljnu količinu rezervnih baterija imajući na umu da se baterije mnogo brže prazne na velikim nadmorskim visinama usled hladnoće i manje kiseonika.
  • Eksterna baterija. Eksterna baterija će vam biti potrebna za punjenje svojih telefona i čeone lampe (ako je na punjenje). Imajte na umu da se i eksterne baterije brže prazne na velikim nadmorskim visinama pa je poželjno da ponesete bateriju koja ima veći kapacitet od samo jednog punjenja telefona.
  • Peškir. Tuširanje baš i neće biti moguće na planini, ali svakako vam treba jedan peškir za jutarnje i večernje umivanje iz lavora. Najbolje je da to bude peškir koji ima dobru upijajuću moć i koji se brzo suši, kao na primer sportski peškiri koji su lagani i ne zauzimaju puno prostora.
  • Sunčane naočare. Većinu vremena ćete provesti iznad oblaka pa možete poneti par sunčanih naočara za dodatnu zaštitu od sunca.

3 Tajna uspešnog uspona

E pa… tajna uspešnog uspona baš i ne postoji. Neki treniraju mesecima, pa i godinama, a neki se odluče da odu na Kilimandžaro sledećeg meseca bez posebne pripreme. Najbitnije je da poznajete svoje telo, svoju fizičku spremnost i koliko ste izdržljivi i ponašate se u skladu sa tim. Same etape uspona na Uhuru ne bi trebalo da budu veoma izazovne za prosečnog planinara. Međutim, fizička spremnost i izdržljivost su neophodni za svakodnevno višesatno pešačenje, a posebno za noć uspona koja može da traje i preko 10 sati.

Visinska bolest i iscrpljenost su najčešći uzroci neuspešnog uspona. Da biste to sprečili, slušajte savete svog vodiča koji će se svoditi na četiri ključne stvari: hranu, vodu, odmor i pole pole! Znam, zvuči previše jednostavno, ali velika nadmorska visina se može poigrati sa vašim čulima i osećajima gladi, žeđi, i umora.

3.1 Hrana

Imajte na umu da apetit i osećaj gladi mogu da opadnu na velikoj nadmorskoj visini. Stoga je neophodno da ponekad jedete na silu kako biste imali dovoljno snage, što će vas savetovati i vaš vodič. Predlažem da više obratite pažnju na to kada ste poslednji put jeli i koliko, i da li je normalno da ne osećate glad. Ukoliko vam je muka, nemate apetit i kreću simptomi visinske bolesti, izbegavanje hrane vam može pogoršati stanje.

Doručak, ručak, večera, i jedna ili dve užine će biti uračunati u vaš paket i biće obezbeđeni od strane organizatora. Obroci na planini su ukusni, obilni i raznovrsni i sadrže sveže voće i povrće, hleb i žitarice, jaja, meso, mleko itd. Možete obavestiti organizatora o bilo kakvim restrikcijama u ishrani, kao što su na primer alergije, ali imajte na umu da možda neće moći da ispoštuju baš sve zahteve jer se većina namirnica kupuje u okolini Kilimandžara.

Kako biste bili sigurni da unosite dovoljno energije, sa sobom možete poneti i svoje omiljene grickalice (ako ste baš sigurni da ćete ih na kraju i pojesti, ne zaboravite na težinsko ograničenje do 15-20 kg!). Predlažem da to budu visoko-energetske namirnice koje se neće pokvariti na planini kao na primer urme, suve kajsije, suve smokve, orašasti plodovi, proteinske čokoladice, itd.

3.2 Voda

Kao i kod apetita i gladi moguće je da nećete osećati preteranu žeđ, iako se preporučuje da u toku pešačenja između dva kampa popijete barem 3 L vode. Upravo zbog toga je dobro da ponesete mehur sa crevom kako biste sebi olakšali pijenje tolike količine vode (ne morate svaki put da stanete, izvadite bocu iz ranca, otvorite bocu, pijete, vratite bocu u ranac). Od pomoći takođe mogu da budu elektroliti koji ne samo da će poboljšati hidrataciju, već će i dati interesantniji ukus vodi. Voda će takođe biti obezbeđena od strane organizatora.

Termos će vam dobro doći ukoliko želite da imate topli napitak u toku pešačenja. Takođe, preporučujem da termos sa toplom vodom ponesete sa sobom na noć uspona, jer će se voda u boci zalediti na pola puta do vrha. Bez tople vode u termosu nećete imati čime da utolite žeđ.

3.3 Odmor

Pored pešačenja desetak kilometara na dan, konstantna uzbrdica, promena klime, nedostatak kiseonika, spavanje u šatoru, prehlada, zapušen nos i glavobolja su samo neki od dodatnih uslova koji su izvesni na planini a zbog kojih se možete osećati posebno umorno. Na velikoj nadmorskoj visini je takođe moguće da vam se poremeti kvalitet sna. Zbog toga su dani na planini isplanirani tako da imate dosta vremena za spavanje i odmor, na primer, vodič će vas poterati na spavanje odmah posle večere.

Kako biste osigurali što veći broj sati sna, možete poneti dodatnu vreću za spavanje (onu tanku) i zatražiti od svog kuvara da vam svako veče pred spavanje napuni bocu vrelom vodom. Tu bocu možete da zagrlite ili stavite pod noge da vas greje tokom noći, a ujutru će vam voda biti pri ruci!

3.4 Pole pole

Pole pole je izreka na Swahili jeziku koja znači „polako polako“ ili „lagano“, ili bilo koja verzija toga. Poenta je da se ne trkate (sami sa sobom, sa ljudima iz vaše grupe, sa drugim grupama) i ne žurite ka vrhu, jer je umeren tempo neophodan za aklimatizaciju i sprečavanje visinske bolesti (ne pobeđuje zec, već kornjača).

Moja amaterska definicija umerenog tempa je kad pešačite a dišete normalno (idealno, udišete na nos ako nije već zapušen), bez ubrzanog pulsa i ubrzanog disanja, i bez prevelike zadihanosti. Stoga, umeren tempo nije jednak za sve. Nečiji umeren tempo vama može biti previše spor ili previše naporan. Za one koji planiraju da se upuste u ovu avanturu sa još nekim, savetujem da razgovarate pre puta kako biste sagledali svoju fizičku spremnost i ko kako želi da se kreće na planini. Takođe, prilikom istraživanja organizatora puta, raspitajte se koliko su velike grupe i koliko ima vodiča u grupi (ili koliko će biti planinara po vodiču). Veoma je izvesno da će se velike grupe podeliti na više manjih grupa po tempu, ali i broj vodiča može da se ospe ukoliko se neko od planinara ima jake simptome visinske bolesti ili se povredi.

Za one koji to mogu da priušte, preporučujem da idete u što manjim grupama, na primer samo vi, vodič i porteri (ako volite da budete sami), ili vas dvoje uz vodiča i portere, jer će se u tom slučaju boravak na planini i tempo planinarenja prilagoditi vama i vašim mogućnostima (a imaćete i šator za sebe!). Dok velike grupe mogu da pruže bolji društveni i turistički doživljaj (za one koji to vole), u malim grupama nećete morati da delite šator sa nekim koga ne poznajete, idete brže od svog umerenog tempa ili čekate one koji zaostaju, pa ćete unapred izbeći moguću frustraciju koja vam može uticati na užitak i sveopšte iskustvo.

4 Dan na planini

4.1 Tipičan dan

Tipičan dan na planini će zavisiti od vašeg organizatora i staze za koju ste se opredelili, ali izgledaće otprilike ovako:

6:00 – buđenje i topli napitak

6:30 – umivanje (lavor sa toplom vodom)

7:00 – doručak

7:30 – pakovanje

8:00 – polazak iz kampa

13:00 – pauza za ručak (ili pristizanje u kamp ako je kraći dan)

17:00 – pristizanje u kamp ako je duži dan, umivanje, topli napitak i užina

18:00 – večera

19:00 – spavanje.

4.2 Noć uspona

U zavisnosti od staze i broja dana za koje ste se opredelili, dan pred uspon može da se razlikuje od tipičnog dana na planini (na primer, duži dan iz primera) a sam uspon na Uhuru može da traje između 6 sati i celog dana. Ponekad može da se desi da spojite čak 36 sati bez spavanja!

Iz kampa Barafu, noć uspona izgleda otprilike ovako:

23:00 – buđenje i topli napitak

00:00 – polazak na Uhuru

05:00 – Stella point, 5.765 mnv

06:00 – Uhuru i polazak u bazni kamp

08:30 – stizanje u bazni kamp, umivanje, doručak, odmor

11:00 – pakovanje

12:00 – napuštanje baznog kampa

16:00 – pristizanje u poslednji kamp na planini, večera i spavanje

5 Kako do Kilimandžara - par servisnih informacija

5.1 Sezone

Uspon na Uhuru je moguć tokom cele godine, ali poželjno je ići između decembra i marta i između jula i oktobra kako biste izbegli kišnu sezonu. Ako biste da imate pogotovo nezaboravno iskustvo, možete planirati da budete na planini kada je pun mesec.

5.2 Vize

Vizu za Tanzaniju nije teško dobiti. Za više informacije posetite našu stranicu Viza za Tanzaniju!

5.3 Vakcine

Posavetujte se sa svojom odabranom poliklinikom ili institutom za javno zdravlje kada su u pitanju vakcine i zdravstveni saveti za Tanzaniju. Generalno se preporučuju vakcine protiv Hepatitisa A i B, tifusa, kolere, besnila, meningitisa, kao i preventivno primanje tetanusa, lekovi protiv malarije i putne dijareje. Potvrda da je primljena vakcina za žutu groznicu je neophodan onima koji putuju iz zemalja sa visokom stopom ove bolesti. S obzirom da je u pitanju koktel vakcina, planirajte vakcinisanje na vreme!

5.4 Putovanje

Ukoliko vaš organizator uspona ne organizuje i vaš put do tamo, onda će vam barem dati uputstva gde i kada da se nađete. Polasci na planinu su najčešće iz Aruše ili Mošija pa je najjednostavnije da letite do tamo (Kilimanjaro International Airport, Arusha Airport). Ukoliko letite sa naših prostora, gledajte da provedete koji dan u okolini Kilimandžara kako biste potpomogli aklimatizaciju. Na primer, ulazak u nacionalni park Kilimandžaro je na 1.800 mnv, Aruša na 1.400 mnv a Moši na ~900 mnv, u poređenju sa Novim Sadom koji je na 79 mnv.

Preporučujem vam da svu opremu za uspon ponesete sa sobom u kabinu aviona kako biste izbegli mogući gubitak prtljaga pred odlazak na planinu.

5.5 Organizatori uspona

Uspon nije moguć bez registrovanog vodiča i organizatora, a organizatora uspona ima mnogo! Oni koji su avanturističkog duha mogu naći organizatora uspona u Tanzaniji. U tom slučaju ćete put do tamo sami isplanirati. Savetujem vam da pričate sa više organizatora kako biste utvrdili stazu uspona, veličinu grupe, cenu, uslove i etičke standarde (kao na primer da tretiraju svoje portere dobro) koji vam najviše odgovaraju. Ako uopšte ne želite da se bavite organizacijom puta i uspona, možete se opredeliti za nekog od domaćih turističkih operatera.

5.6 Novac

Nacionalni park Kilimandžaro ne dozvoljava unos keša preko 200 dolara, i pri ulasku mogu tražiti da popunite formular u kom ćete naznačiti koliko para imate kod sebe. Ovo može biti komplikovano iz praktičnih razloga, pogotovo ako ne ostavljate ostatak stvari u hotelu ili nekom drugom bezbednom mestu pre uspona. Tako da ovo shvatite kao upozorenje. Ipak je na vama da odlučite da li ćete ispoštovati ovo pravilo i ispuniti formular iskreno ili ne (pssst, to vam nisam ja rekla).

6 Ostali praktični saveti

6.1 Zdravlje

Najbolje je posavetovati se sa svojim vodičem kada je u pitanju zdravlje na planini. Informišite svog vodiča ako imate neko postojeće zdravstveno stanje, zdravstvene tegobe, ako planirate da pijete ili već pijete bilo kakve lekove ili, devojke, ako imate menstruaciju. Vaš vodič bi trebalo svakodnevno da vam proverava puls i nivo kiseonika i prati moguće simptome visinske bolesti. Vodič će vas takođe savetovati da li da uzmete lek protiv visinske bolesti (mada, meni se čini da vodiči nisu najveći zagovornici uzimanja ovog leka).

Sa sobom možete poneti svoju malu apoteku koja će da sadrži lekove protiv bolova, lekove za tretiranje simptoma prehlade, kapi za nos, septolete, vitamine, suplemente, elektrolite i hanzaplast. Međutim, ukoliko se sad već borite da spakujete sve do 15-20 kg, raspitajte se kod svog organizatora ili vodiča koje lekove i opremu za prvu pomoć će oni nositi sa sobom.

Krema za sunčanje i labelo sa zaštitnim faktorom su neophodni, jer koncentracija UV zrakova postaje sve veća kako se penjete! Ne dozvolite da vas zavara hladan vazduh. Idealno je da ponesete i jedno manje pakovanje kreme za sunčanje kako biste mogli da je nanosite više puta dok pešačite između dva kampa. Od koristi takođe mogu biti čepići za uši, u toku dana ako su vam uši osetljive na vetar i u toku noći ako imate lagan san.

6.2 Kiseonik i evakuacija helikopterom

Neke od usluga koje se dodatno naplaćuju a za koje imate mogućnost da se opredelite su da se na planinu nosi boca sa kiseonikom za slučaj nužnosti, i da u hitnom slučaju budete evakuisani helikopterom. Savetujem da sami istražite ove opcije i odlučite se da li su vam neophodne ili ne. Staza Mweka se takođe koristi za spuštanje planinara sa povredama, a u tu svrhu se koriste posebna nosila.

6.3 Higijena

Uz nedostatak tekuće vode i struje, održavanje higijene na planini se svodi na umivanje iz lavora i tuširanje vlažnim maramicama. Osnovna sredstva za ličnu higijenu čine sapun, četkica i pasta za zube, dezodorans, krema i četka za kosu ukoliko ih koristite, vlažne maramice i toalet papir. Ovo zvuči veoma oskudno, ali budite realni prilikom pakovanja.

6.4 Elektronika

Telefoni će se brže prazniti na velikoj nadmorskoj visini, pa bateriju možete čuvati tako što ćete uključiti avionski režim (svakako nećete imati domet na planini) i režim uštede baterije. Sa sobom ponesite i univerzalni putni adapter da biste mogli da napunite telefon, eksternu bateriju i čeonu lampu u hotelu pre odlaska na planinu.

6.5 Plastične kese

Bacanje smeća na planini je strogo zabranjeno! Isplanirajte unapred kako ćete odlagati svoj lični otpad kao što su iskorišćene vlažne maramice, omoti grickalica, toalet papir ako obavljate nuždu van poljskog toaleta, higijenski proizvodi za menstruaciju, itd. Jedno od rešenja je da sa sobom nosite kesu sa zip zatvaračem i da svako veče odložite sadržaj te kese u kampu (ako ima gde) ili u veću kesu sa zip zatvaračem koja vam stoji u velikoj torbi. Svo smeće možete baciti po izlasku iz nacionalnog parka. Kao što sam navela iznad, džakovi za smeće mogu poslužiti ako vam torbe nisu nepromočive.

Međutim, imajte na umu da je Tanzanija zabranila plastične kese 2019. godine, i da imaju pravo da vam ih oduzmu pri ulasku u državu – naravno, ako ih nađu (pssst, ni ovo vam nisam rekla).

6.6 Napojnice

Iako su napojnice proizvoljne, molim vas da ih ipak uračunate u svoj budžet za ovo putovanje i da ih ne ostavljate po strani kao proizvoljan izdatak. Kada odete na planinu shvatićete koliko napornog rada je uloženo u to da se popnete do vrha i da je na vama bilo samo da hodate i ne dobijete visinsku bolest. Naime, nakon što napustite kamp ujutru, porteri sklapaju šatore i pakuju svu opremu, onda vas prestižu na stazi, stižu u sledeći kamp pre vas i dočekuju vas sa nameštenim šatorom, toplim napitkom i obrokom. Porteri trče po istom terenu po kojem vi idete korak po korak, ali sa 20 kg stvari na leđima ili glavi u klompama ili pocepanim cipelama koje su im velike za tri broja.

Postoje razni saveti koliko bi trebalo da se da kao napojnica ali neko pravilo je da vodiču ide najviša napojnica, malo niža kuvaru a najniža porterima. Na primer, svaki planinar bi mogao da da oko 10 dolara po danu po porteru, ali ovo naravno možete istražiti i sami.

Najbolje je da isplatite napojnice svakom članu tima ponaosob, kako biste izbegli da dobiju manje novca nego što ste im namenili. Ako nemate dovoljno novca sa sobom da date napojnice u kešu, u Aruši i Mošiju možete poslati novac Western Union-om ili to možete odraditi online kada budete imali internet.

6.7 Poklanjanje opreme

Porteri i vodiči većinu svoje opreme kupuju na takozvanim pijacama mitumba gde se prodaje polovna roba. Stoga poklanjanje novije planinarske opreme nakon uspona na Uhuru nije neuobičajeno. Ukoliko biste želeli da poklonite nešto od svoje opreme razgovarajte sa vodičem i porterima da vidite da li im treba to što biste želeli da im poklonite. Na primer, to mogu biti duksevi od flisa, nepromočive jakne, kabanice, kamašne, čarape za planinarenje, a čak im možete ponuditi i svoje džakove za smeće jer one nemaju gde da se kupe u Tanzaniji a imaju veliku vrednost na planini u kišnim uslovima. little orange square

—

Nekomercijalni sajtovi bez oglasa, clickbaita i dnevne politike uvek su na rubu opstanka; ako vam se dopala ova priča, molimo vas da podržite postojanje Kluba putnika skromnom mesečnom donacijom – posmatrajte to kao bakšiš koji ostavljate u restoranu ako ste zadovoljni uslugom, ili kafu u jeftinijoj kafani.