Posted June 26, 20241 yr Posebna pohvala žirija na konkursu "Spasimo putopis" 2024. — Mart 2018. Autobuska stanica je mirisala na neokupane ljude. Bila je skoro ponoć kada sam izašao iz autobusa na stanici Viktorija, i u čekaonici su me dočekale velike šarene hrpe na podu. Kada su hrpe počele da se pomeraju i tiho razgovaraju, shvatio sam da su to ljudska bića, u prljavim vrećama za spavanje, ušuškani među kesama i sa štrikanim kapama na glavama. Kod staklenih vrata čekaonice čekala me je A. „Dobro došao u London,“ nasmešila se i poljubila me. „Ovo mi ne deluje kao bezbedno mesto da me sama dočekuješ.“ Ona odmahne rukom. „Ne bojim se ja.“ Noćno osvetljenje reflektovalo se u stakleno-betonskim fasadama. Čekali smo gradski autobus, dok se A. nije dosetila da taj autobus noću ne vozi. Zaustavila je dvoje koji su delovali da se vraćaju iz klupskog provoda. Oni su nam dali zakučasto objašnjenje kojim noćnim prevozom da stignemo do odredišta. Polupraznim crvenim autobusom odvezli smo se do većnice u Vondsvortu, a tamo...Pročitajte London u osam mirisa
Create an account or sign in to comment