Prvi kamion protutnjao je pre nego što sam odreagovao, ali za njim je stigao i drugi. Iz Tadžikistana. Zaustavio se odmah, videvši me kako stojim na putu. Potrčao sam što sam brže mogao i odmah krenuo da se penjem, ali su pohlepni vozači nasrnuli istom brzinom...

Autor: Vasko Lukinić (vasco-putnik)




Pročitajte ceo tekst

Upravo tako - 

i još jednom se pokazuje da su kamiondžije najbolji prijatelji putnika lepo opisano, kao i uvek, bravo

Imala sam ovaj izraz na licu dok sa citala 

kao sto je rat kamiondziju ucinio neustrasivim, (a, svaka mu cast) tako su teski uslovi, stvorili ove drumske razbojnike 

Аааааа генијално! Ахахахах можда није за смех, али је, са безбедне дистанце, ситуација језива, али и опис је фантастичан.

Свака част за сналажљивост и упорност да се одупреш насртајима на сопствени буџет!

Napeto! Što kaže bjuti - i situacija i opis su prvoklasni. Bravo i za petlju i za opis!

"Jedna od komplikacija prilikom putovanja kroz centralnoazijske "stanove" (Uzbekistan, Tadžikistan, Turkmenistan, itd) jeste prelazak granice i stizanje u narednu zemlju."

Bio sam skoro. U Uzbekistan sam usao iz Kazakhstana nakon 3 sata cekanja u guzvi 50tak ljudi. Kako li su izdrzali stariji ljudi i ona deca nemam pojma.

Takodje sam cekao nekih sat vremena na ulazu u Tadzikistan (kod Pendzikenta) jer nije bilo struje!

U Kirgizstan nije bilo problema, kao ni u Kazakhstan, dok za Turkmenistan nisam mogao da cekam za vizu pa sam odlucio za sledeci put.

Postvani Vasko Putnik

Ja sam prosle godine raduio u Turkmenistanu i sve u vez Tvog dozivljaja mi je jasno. Mene su cak i hapsili. Nije mi jasno kako si obezbedio vizu u prolazu.

S Poštovanjem,

lkić Miodrag

-------------------------------------------------------------

Josipa Pančića br.21, 25000 Sombor, Srbija

tel: 381 25 436 959; mob: 381 63 537 608

[email protected] [email protected]

Skype: miodrag.ilkic Google Talk: imbsombor

-------------------------------------------------------------

Wau, super, super prica, bas je odlicno napisana..Iako nije nimalo naivno, nama sa ovih strana ekrana jako zanimljivo za citati..Srecni putevi

O-la-la, samozvani bogu-iza-nogu prevoznici, podsetili su me na istu vrstu Hijena, divlje bgd taksiste u vreme rata i pošasti koji su se bacali na autobusnoj i zelezničkoj stanici na nevine zrtve, pelješili ih samo tako, bez da trepnu, vristali i otimali vam prtljag iz ruku da slicajno ne pokleknete pred zovom neke druge taksi-sirene i to one sa iskezenim zubima...

Dakle, i u rodnom gradu je to psiho-situacija pa odlicno razumem kako se covek oseca tamo negde, gde je i bog rekao laku noc:)