Šri Lanka - iskustva 2026.

Posle mesec dana Šri Lanke, evo svežih iskustava za one koji planiraju da putuju tamo.

1. Smeštaj. Ima mnogo opcija na bookingu i airbnb, cene su generalno okej, mada jako variraju od mesta do mesta. Okej dvokrevetna soba sa kupatilom u proseku izađe oko 25-35 evra. Često bude dosta jeftinije ako ne bukirate preko interneta, nego dođete negde pa onda na licu mesta prošetate i pitate.

2. Transport. Vozovi su jako jeftini, tipa 1 do 2 evra za sto kilometara, ali se tih sto kilometara prelazi tri sata. Karta se kupuje na stanici pred sam polazak, ne prodaju unapred. Postoje i neki brži vozovi, ja sam išao samo ovim sporima, od Kolomba zapadnom obalom do najjužnije tačke. Voz često prolazi baš pored mora, lep je pogled i generalno je okej atmosfera. Onaj čuveni planinski voz na relaciji Ella - Nuwara Eliya je izuzetak, on je koštao 30 evra i u njemu su bili samo turisti. Što se privatnog prevoza tiče, ima mnogo taksi kompanija, što je sasvim okej za neke relacije, tipa tridesetak evra za 200 kilometara, od vrata do vrata. Tih 200 kilometara su često neki prilično loši putevi kroz visoke planine, kanjone itd. pa vožnja traje dosta duže nego što biste očekivali. Aplikacija "PickMe" služi kao Uber, posebno u većim mestima, i cene su niže nego kad zaustavite tuk-tuk na ulici. A zgodno je i što piše cena, dok sa vozačem tuk-tuka ili taksija uvek mora da se cenjka. Prevoz od/do aerodroma takođe nalazite preko PickMe, ubedljivo najpovoljnije.

3. Hrana. Hrana koju jedu lokalci u malim uličnim restoranima je jako jeftina (tipa 2-3 evra) i prilično nekvalitetna. Kao i u većini siromašnih zemalja, uglavnom skrob (testenine ili pirinač) sa začinima. Restorani za turiste nude nešto bolju hranu, ali pet puta skuplju. Najbolji odnos cene i kvaliteta imaju indijski restorani.

4. Klima. U januaru i februaru, kada sam ja bio, mnogo prijatnija nego recimo na Tajlandu. U sobi retko da sam uključivao klimu. Samim tim je mnogo prijatniji boravak na plaži, šetnje, planinarenje itd. U planinama (Nuwara Eliya i okolina) je čak i prilično hladno, uveče treba grejalica. Kiša je pala svega dva-tri puta za mesec dana.

5. Plaže. Generalno dobre kada se ode dalje od Kolomba i drugih većih gradova. Ja sam iskopao na redditu da je voda najčistija na samom jugu ostrva, pa sam išao u mesto Dikwella. Voda je zaista bila kristalno čista, plaže su isto veoma čiste, nema gužve i prijatna je atmosfera. Jedina mana su talasi, koji su veliki i, kako mi je rečeno, prisutni manje-više uvek. Ima plaža na kojima se koralni greben ili stene nalaze par stotina metara od obale, pa se talasi razbiju tamo i onda je u zalivu voda relativno mirna. Takođe ima i boljih i gorih dana. Što se ronjenja tiče (mislim na ono besplatno, samo sa maskom i koliko možete da otplivate), zavisi od plaže. Negde je samo pesak i dole nema ništa, a negde je kamenje i zanimljivo je za ronjenje, tu su kornjače itd. Tajland ili Indonezija su bolji ako hoćete onaj filmski doživljaj tropskog ostrva, belog peska, mirne vode itd.

6. Saobraćaj. Katastrofa i večiti kolaps na ulazu u svaki veći grad. Bukvalno se poslednjih 10 kilometara vozi sat vremena. Nisam uspeo da shvatim da li su jako dobri ili jako loši vozači. Više puta mi se desilo da vozač krene da pretiče u krivini, vidi da neko nailazi, onda i on i onaj što mu dolazi u susret moraju da zakoče. Ali to izgleda nikoga ne uznemirava, jednostavno zakoči, vrati se u svoju traku i gotovo, probao je, nije uspeo, nikom ništa, srećom bar ne voze brzo (jer zbog stalnog kolapsa i nije moguće). Putevi su prilično loši, auto-putevi postoje samo na nekim kratkim deonicama, zemlja ima istu površinu kao Srbija ali 3x više stanovnika. Prelazak ulice nije prijatno iskustvo i zaista sam se osećao nebezbedno, u par navrata sam pomislio da će me neko pregaziti. Moglo bi se uporediti sa Teheranom ali mislim da je Šri Lanka još gora. Isto važi i za zagađenje, u većim gradovima je baš primetno. Autobusi kao da idu na sirovu naftu, iz auspuha stalno izlazi crni oblak.

7. Ljudi. Ljubazni i generalno okej. Očekivao sam da će biti više nametljivosti i smaranja na ulici, ali zapravo svi gledaju svoja posla i niko te ne dira. Većina govori kakav-takav engleski, koji je jezik za sporazumevanje između dve najveće etničke grupe. Obrazovani ljudi govore tečno, manje obrazovani natucaju ali se snalaze za osnovne stvari, sasvim neobrazovani znaju par reči. To znatno olakšava putovanje. Osim vozača tuk-tuka, što je očekivano, nisam primetio da neko pokušava da me prevari ili da nešto zaceni. Gostoljubivi su i spremni da pomognu. Nisam se ni u jednom trenutku osetio nebezbedno (osim dok sam prelazio ulicu).

8. Pušenje. Oni koji me znaju, znaju koliko mrzim pušenje, pa zato posebna stavka. Cigarete su na Šri Lanki retkost, mislim da sam za mesec dana svega par puta video da neko puši na ulici, i to onako poluskriveno u nekom ćošku. Mada nije izričito zabranjeno na javnim mestima, generalno je socijalno neprihvatljivo i smatra se za nešto odvratno. Cigarete su skupe, i uvek dolaze sa jezivim fotografijama na kutiji. Kampanje protiv pušenja su redovno na TV-u, a uključene su i u školski program. Pored toga, mnogi istaknuti budistički sveštenici otvoreno kritikuju pušenje kao naviku kojom čovek šteti sebi i drugima.

9. Šta raditi. Nisam se bavio jahanjem slonova i sličnim glupostima, pa taj deo priče ne znam. Tematski, moje putovanje se sastojalo od plaža, planina i gradova. Za plaže sam već napisao. Planine su super, ima mnogo mogućnosti za planinarenje, nije sparno (kao npr. na severu Tajlanda) i ima svašta da se vidi (ogromni vodopadi, pećine, stari hramovi, sveprisutni majmuni, ptice, varani itd). Za nacionalne parkove, ulaznice za turiste su oko 10-15x više nego za lokalce, a kako sam na google reviews video uglavnom hejt komentare (ljudi plate 40 evra ulaznicu, i onda shvate da je priroda potpuno ista kao na planini pored, koja je besplatna) išao sam samo u besplatnu prirodu. Što se gradova tiče, Kolombo mi se nije svideo, jako natrpano i haotično, nema ništa posebno zanimljivo osim ako ja nekako nisam propustio najbolji deo. Kandy je, naprotiv, jako lep grad, okružen planinama, sa starom arhitekturom i jezerom u sredini, koji definitivno vredi posetiti. Negombo je takođe zanimljiv (većinski hrišćanski grad sa crkvama na svakom koraku), i Nuwara Eliya (visoke planine, plantaže čaja itd).

10. Internet. Meni bitna stavka, jer radim onlajn. Uzeo sam sim karticu na aerodromu, 50 GB, mesec dana, kompanija Dialog, mislim da je koštala desetak evra, ne sećam se tačno. Pokrivenost je bila odlična i nisam imao problema. Pored toga, wifi je generalno bio svuda okej.

Sve u svemu, opšti utisak je pozitivan. U poređenju sa Tajlandom (na kome sam bio dvaput, a relativno je blizu, pa ima smisla porediti), Šri Lanka mi se više dopala. Pre svega zbog klime, zatim jer se nisam morao gnjaviti sa vizom, ali i zato što sam zbog jezika mogao da razgovaram sa ljudima (na Tajlandu mislim da nikad nisam seo i pošteno se ispričao sa nekim lokalcem, a na Šri Lanki jesam više puta). Takođe mi se dopalo i to što nema prostitucije (onih matorih belaca sa lokalnim tinejdžerkama), nema ogromnih žurki za strance, droge (i likova koje ona privlači), glasne muzike itd, sve u svemu lokalni život nije podređen turizmu, a samim tim je i iskustvo prijatnije i generalno autentičnije.