Jos malo pravopisa/gramatike

[ThirstyTraveler]

Meni taj post lici na gostovanje poznatog srpskog filozofa kod Vanje Bulica u emisiji. I on govori (izmedju ostalog) o jeziku i oznakama na proizvodima.

[Relja]

БГ је ознака за Бугарску, а Марко Булат је краљ

[Hobit]

sta fali Bulatu

pa meni je strasno da se u crtacima za decu vidi takva elementarna nepismenost. Znaci neki klinci ce to direktno usvojiti kao pravilno, zar ne?  Takodje mi je strasno da istu tu nepismenost vidim kod nasih voditelja, novinara, ljudi koji bi trebali valjda postavljati standarde kad je to u pitanju..

Strasno mi je kako smo malo po malo ostali bez svega, i jos uvek ostajemo, a zemunca sam ubacio upravo zbog pretenzija nasih vrlih suseda.. Volim grah, smatram da je i to srpska rec, a oni sebi neka izmisle neku novu...ili se sete neke svoje..

Oznake za proizvode su mi zaniljive jer sam zaista primetio kako se oznaka srpskog jezika stavlja za sve manje i manje podrucje... ako nekome ne smeta sto je to tako - OK, ali to nase  ismejavanje i autosovinizam je upravo nas najveci problem... verovatno ce mnogi misliti da preterujem...ali ce barem neki znati da to nije tako...

@relja, tacno, BG je bugarska, nama ce uskoro biti dovoljna BP oznaka... druga rec je pasaluk..

Edited January 28, 2015 by Hobit

[Relja]

Кажу да се БП уствари звао Смедеревски санџак... даклем, СС

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D0%BA

http://tr.wikipedia.org/wiki/Semendire_Sanca%C4%9F%C4%B1

Edited January 28, 2015 by Relja

[Hobit]

hehehe  bravo, oficijelno

[Mimi95]

Nema nigde o glagolu trebati.Može li neko da mi objasni o čemu se tu radi?

On 1/20/2012 at 4:34 PM, cane-bg said:

Možda mi je samo dosadno , ali mislim da je, ipak, "silovanje" srpskog jezika, koje se dešava poslednjih 15 godina, moj osnovni motiv za otvaranje još jedne gramatičke teme. Hrpa novih, užasnih naglasaka (npr, diRIgent, deMONstrant, poLIcajac), preuzimanje pravopisa i gramatike iz stranih jezika, forsiranje hrvatskih titlova/reči i čisto lupetanje na televiziji i u novinama već odavno nije smešno. Zato sam hteo da dodam još nekoliko napomena o srpskom jeziku i pravopisu (gramatici), a nadam se da ću to uspeti da predstavim barem približno toliko zanimljivo i potpuno kao raniji autori.

1. Imena

Iako nije potpuno obavezno, strana imena bi, ipak, trebalo pisati onako kako se čitaju, a da se original, eventualno, stavi u zagradi. Takođe, sva imena (domaća i strana) trebalo bi pisati tako da je prvo navedeno ime, pa onda prezime.

Ono što je obavezno, jeste da se i ime i prezime menjaju kroz padeže, nikako samo prezime. Dakle, nije novi poen Majkl Džordana, nego Majkla Džordana. Zaista je strašno i tragično da na domaćim TV stanicama većina komentatora, spikera, urednika, voditelja ne samo da to ne zna, nego pravilo menjaju kako im je zgodno. Tako je jedan komentator, nedavno, u istoj rečenici, pomenuo dve osobe istog imena (Majkl). Prvom je samo prezime stavio u padež, drugom i ime.

Ovo pravilo ne zavisi od imena, njegove dužine, zvučnosti, broja samoglasnika, učestalosti korišćenja, itd. To znači da se i "novi film Ala Paćina (...)" piše baš tako.

Drugi deo ove problematike jeste današnje pomodarstvo da se iz engleskog jezika preuzima prisvojni oblik ličnog imena na početku rečenice. Recimo, "Al Paćinov novi film". Ovo je i najčešći argument onih koji su bežali sa časova srpskog jezika u osnovnoj školi ili ne vole da razmišljaju o sopstvenom jeziku. Takav oblik, u srpskom jeziku, jednostavno ne postoji. Dovoljno je da pokušate da stavite, u isti kontekst, bilo koje naše ime. "Bata Živojinovićev novi film". Ili "Novak Đokovićev novi poen". Valjda nije potreban komentar.

Dakle, u srpskom jeziku tako nešto ne postoji i ne može ni da se uvede. Može da se koristi ili samo ime/prezime ("Novakov novi poen") ili da se koristi i ime i prezime, ali u obliku "Novi poen Novaka Đokovića". Vrlo jednostavno i logično. I srpski. A dovoljno je razmisliti.

2. Nazivi

"Imena" su rezervisana za živa bića, ostalo su nazivi. Dakle, gradovi i države imaju nazive, ljudi i ljubimci imaju imena.

Tako su mene učili u školi, što bi rekli Indeksovci, a mislim da nije ništa menjano.

3. Misliti, razmišljati, imati mišljenje

Ovaj problem nije postojao dok se nije našao neko pametan da bukvalno prevede reklamu od pre oko 20 godina. Ono čuveno "mislite o tome". Umesto da reklama bude zabranjena kao potpuno nepismena, postala je omiljena. Iz nekog razloga, mi Srbi prosto ne volimo svoje i uvek nam je tuđe bolje.

Dakle, za mišljenje postoji nekoliko oblika od kojih nijedan nije navedeni.

Prvi oblik je "mislite NA to". Recimo, "Na šta misliš?", "Misli i na druge, ne samo na sebe".

Drugi oblik je "razmišljajte O tome". "O čemu razmišljaš?", "Ajde malo razmisli o tome", itd.

Treći oblik je "imati mišljenje o nečemu". Ovo je, verovatno, najčešći oblik koji se, uglavnom, koristi kao "Šta misliš o tome?" ("Kakvo je tvoje mišljenje o tome?"). Mnogima deluje kao da je upravo to oblik koji se koristi u reklami. Međutim, ne. Kao što sam napisao, osnovni oblik je "imati mišljenje" i taj oblik ne može da se koristi u obliku naredbe "mislite o tome", nego samo "imajte mišljenje o tome" (što ne verujem da je iko imao prilike da čuje ili pročita .

Dakle, misli se NA nekog ili nešto, a razmišlja se O nekome ili nečemu.

Eventualno možete da razmišljate i NA nekome, ali će da ga boli.

4. Treba

Postoji tema u kojoj je lepo navedeno da se ne menja po licima, ja bih samo dodao da bi i, umesto "meni treba", trebalo koristiti oblik "meni je potrebno", mada znam da je tek ova priča na dugom štapu.

Itd, ima još toga, ali najbitniji primeri (je l', odnosno jer, potom velika i mala slova i znaci interpunkcije) su već objašnjeni, pa mislim da je i ovo dovoljno.

Nema nigde o glagolu trebati.O čemu se tu radi?