Nepal+Indija

[Guest baki70]

Ha, ha, ha, teško da si čitala pre više godina nego što ja imam.  Nisam ja baš u cvetu mladosti, a na to ukazuje i onaj broj pored nika. Pozdrav i uživaj u Katmanduu.

[Nightwatcher]

Jedva čekam nova pisanja o ovoj zemlji na tvom blogu.

Nešto mi se zakucao sajt na kojem pišem blog, pa nisam mogao da ga otvorim par dana.

Srećom, od danas sve radi OK, pa ću večeras da izbacim putopis o Patanu.

Tako je to, kada mi za pola sajtova koje koristim treba proxy ... restriktivan je ovaj kineski internet! 

Već sam se smrtno zaljubila u Nepal, ajde da budem precizna, u Katmandu. Znaš onaj osećaj da negde pripadaš

Uživaj, Snežana! 

[Guest baki70]

@Nightwatcher, taman sam se spremao da te kritikujem zbog zabušavanja, kad ono opravdani razlozi. Preostaje mi samo da pohvalim i ovo tvoje pisanje o Nepalu. Svaka čast.  .gif' alt='::'>

[Snezana011]

Ajd da i ja ostavim link, ali ne za blog i priče o Katmanduu te ostalim delovima Nepala (adresa mog bloga nalazi se na dnu posta), već za jednu foto-reportažu o poseti mestu na kojem Nightwatcher nije bio a u vezi je sa ritualom spaljivanja mrtvih. Sigurno ću u dogledno vreme napisati i blog, ali izgleda da su ovakve objave na FB-u mnogo zanimljivije ljudima jer su kratke i efektne:

Dakle, Pašupati, Katmandu, i hinudistički obred kremiranja:

https://www.facebook.com/snezana.radojicic.56/posts/10200948610332292

[BeatnikChick]

Zdravo, svima!

Snezana, i ja uskoro stizem u Nepal, vec sledece nedelje. Bilo bi super da se nadjemo negde. Prvih nedelju-dve cu sigurno biti u Katmanduu, za posle ne znam, ali u planu su mi Pokhara, Lumbini, Chitwan... Javi se ako imas slicne planove, mozda mozemo nesto da iskombinujemo.

Inace, neko je gore pitao kako da se snadje u Pokhari pre nego sto krene na treking. Sigurno necete imati nikakvih problema posto su treking agencije i knjizare u kojima mozete kupiti mape bukvalno na svakom koraku. Za vecinu staza morate izvaditi dozvolu za treking, ali postoji i nekoliko opcija za koje vam ne treba dozvola. Ja sam prosli put isla do Panchasee, posto nisam imala vremena za duzi trek. Ako nekoga zanima, neka pita, mogu napisati detaljnije o toj stazi.

[Snezana011]

Zdravo, svima!

Snezana, i ja uskoro stizem u Nepal, vec sledece nedelje. Bilo bi super da se nadjemo negde. Prvih nedelju-dve cu sigurno biti u Katmanduu, za posle ne znam, ali u planu su mi Pokhara, Lumbini, Chitwan... Javi se ako imas slicne planove, mozda mozemo nesto da iskombinujemo.

Hehe, super, sve više naših na Nepalu

ja pravim bici ture po dolini Katmandua ovih dana ali mislim da ću početkom naredne nedelje krenuti ka Pokhari tj. Anapurni. Pošto idem zaobilaznim putevima, trebaće mi dosta vremena. Nemam fon, pa najbolje da budemo u kontaktu mejlovima. Poslaću ti moj mejl na PP.

[oljica]

Hvala na odgovoru . A s obzirom da ovde ljudi slabo dele svoja iskustva ( prvo ih ponude pa posle nestanu bez traga) nadam se da ću ja sama posle puta odgovoriti na svoje pitanje ,a do tada ću se već nekako snaći a lokaciji. Ja planiram trek Annapurna base camp i najverovatnije ću unajmiti vodiča jer mislim da mi nije najpametnije da idem sama. I nemam baš mnogo vremena čak ni da malo pogrešim skretanje , pa mislim da je bolje da neki lokalac krene kao vodić samnom.

Bilo bi lepo da čujemoi tvoje iskustvo ..nikad se nezna kad zatreba. Poozz...

[Snezana011]

Slažem se da nije pametno da ideš sama.

A moja iskustva - pa ja o svemu pišem na blogu: http://blog.b92.net/blog/143440/Snezana-Radojicic/

I na mom FB profilu i stranici skoro svakodnevno kačim kratke foto-reportaže o delu puta kojim sam prošla prethodnog dana, o posetama i utiscima, o hrani, običajima, lokalcima, putevima...: https://www.facebook.com/snezana.radojicic.56

S obzirom na način mog putovanja i uslove, zaista nemam vremna ni mogućnosti da sve to delim i ovde.

[superpera]

Hvala na odgovoru . A s obzirom da ovde ljudi slabo dele svoja iskustva ( prvo ih ponude pa posle nestanu bez traga) nadam se da ću ja sama posle puta odgovoriti na svoje pitanje ,a do tada ću se već nekako snaći a lokaciji. Ja planiram trek Annapurna base camp i najverovatnije ću unajmiti vodiča jer mislim da mi nije najpametnije da idem sama. I nemam baš mnogo vremena čak ni da malo pogrešim skretanje , pa mislim da je bolje da neki lokalac krene kao vodić samnom.

Bilo bi lepo da čujemoi tvoje iskustvo ..nikad se nezna kad zatreba. Poozz...

kako da ti dele iskustva kad su uglavnom najglasniji oni koji ih ni nemaju

zato ne obracaj paznju na savete onih koji nisu nikad ni bili na tom trekingu..oni samo mogu da iznesu svoje misljenje i nista vise od toga

na taj treking mozes ici i te kako sama

to je staza na koje idu horde ljudi..anapurna kamp,krug i mont everest...3 najpopularnija trekinga

izvadi dozvolu u katmandu u uredu gde se to i radi ,(mozda ima sad i u pokari ,ne znam)a ne u agenciji osim ako si negde drugde pa ti je mrsko da gubis vreme s tim

uzmi neku bazicnu mapu za imenima selendri da bi po potrebi priupitala patuljke za pravac

kad si u pokari idi busem,taksijem ili hodajuci na pocetak treka..imas tu i smestaj

staze su tolike da bi ih i slepac napipao

ako se izgubis,uvek ce tu biti neki patuljak ili nadolazeci stampedo turista trekera koje mozes slediti ili upitati za pravac

smestaj je na svakih 4-5 sati kao i restorani

vodic ti nije potreban zato sto:

ce te smarati kojekakvim imenima vegetacija i selendri

pokazivace ti put koji i sama vidis

trebaces mu davati pare za njegove usluge

ne mozes se opustiti jel ce te mozda pozurivati i bice tu kad ni ne zelis da bude tu

potreban ti je jedino ako si ne sigurna u sebe ili si totalno odlepila da saznas sve o selendrama,biljkama,kamenju,fri tibetu..

ako hoces da bacas pare ,bacaj na nekog paora koji ce ti nositi torbe,nece previse pricati sa tobom,i jos ce ti pokazivati put jel zna gde treba ici,a ti ces se samo setkati sa svojom kamerom

ne treba ti ni vreca za spavanje,jel hoteli imaju cebad,jedino ako hoces bas svoj pokrivac,ono da je higijenski jel posteljinu sigurno ne peru svakodnevno

problem je jedino ako hoces da predjes pas(anapurna krug) koji je siguran ako nije previse snega i disanje je otezano pa traje dosta dugo,to je najbolje s ostalim hordama zajedno preci,ono pridruzi se nekoj grupi jednostavno

ako ne zelis ili nemas vremena mozes se i vratiti istim putem,ja sam jednom presao a neki drugi put nisam zbog snega

na trekingu ne mozes imati nekoga ko ce te smarati,svako ima svoj tempo,nekom se prica nekom ne,neko zuri,neko ima vise kondicije,nije ti potreban niko koga ces cekati ili ko ce tebe cekati,ako ides s nekim bolje je da svako ide svojim tempom pa kad se nadjete

ne opterercuj se mislima da moras ici s nekim,imaces horde ljudi usput pa kad ti je do drustva imaces ga a kad ti nije otkacices ga

tesko da ce te neko silovati ili opljackati jel im je glavna taktika izazivanja sazaljenja kojekakvim fri tibet pricama i pokusajima uvaljivanja njihove precenjene bizuterije

ako si ne sigurna u sebe,imas po hotelima na zidu poruke ljudi koji traze partnere za treking pa se eto mozes udruziti s  nekim

jos jednom...jako je tesko pogresiti pravac samostalno pored tolkog copora trekera i biznis patuljaka naokolo

i ne sirite daljne dezinformacije...idite na trek pa tek onda delite savete

[BeatnikChick]

Posto Superpera vec raspolaze svim mogucim znanjima o treking stazama u Nepalu, on ne mora da cita post. Za nas ostale smrtnike koji moramo da razmenjujemo informacije, rec-dve o stazi Panchasee.

Trek je kratak, i moze se preci za dva dana, ukoliko se odlucite da se nigde ne zadrzavate. Staza krece iz okoline Pokhare, na oko 2 sata hoda od grada, a mozete i taksijem do tamo. Najvısa tacka je na oko 3000m, i setnja nije previse naporna. U Panchasiju postoje 3 opcije za smestaj, ja preporucijem Happy Heart. Na oko 3 sata hoda odavde je organska farma/komuna koju je osnovalo dvoje Iranaca. Drugari koji su isli do tamo su imali jako pozitivne utiske, pa bi mozda vredelo posetiti ovo mesto. Nocenje u Happy Heart-u je oko 200 rupija po osobi u dvokrevetnoj sobi. Hrana je prilicno skuplja nego u Pokhari. Nazad do Pokhare mozete drugim putem preko Gatichine do Pokhare. Ovaj deo puta je meni bio mnogo zanimljiviji, dramaticniji pejzazi, simpaticna sela, a moze se cak i plivati u reci ako nije previse hladno. Mi smo isli bez vodica, a na celoj stazi za tri dana smo bukvalno srele najvise 5 drugih planinara, sto je bilo super.

Sto se tice drugih staza, na ove koje su popularnije lagano mozete bez vodica, ali naravno da ce dobar vodic znati razne alternativne puteve, na kojima ce biti manje turista, ili bolji vidici, ili zanimljiviji pejzazi. No, to naravno vazi samo za vas koji ne raspolazete svom mudroscu ovog sveta, kao neki.  Naravno, postoji bezbroj staza, i nisu sve prepune turista, niti su sve lake. Pozdrav!

[Snezana011]

Upravo sam prešla Thorung La biciklom i rado ću odgovoriti svima na pitanja u vezi sa Anpurna rutom.

A iscrpno sam pisala i o svakom danu ove ture: http://blog.b92.net/blog/143440/Snezana-Radojicic/

[like2trawel]

Za osam dana krecem sa prijateljem u Nepal,koja kombinacija iz Istambula do Katmandua je najjeftinija,mislim na let iz Istambula.Koliko sam trazio po netu,najmanja cena je oko 600 eura po osobi.Dajte neki predlog,kako bi vi isli a da prodjete jeftino.Hvala unapred.Slavko

[Un I.Q. ue]

Slavko, putujes za 8 dana...nije bas za kombinovanje...

[šašava_keleraba]

Pozdrav svima!

Ja bih trebala na leto da otputujem u Nepal na praksu konzervacije crvenih pandi. Trebalo bi da ostanem tamo 2 meseca. Treba mi pomoć oko smeštaja, pošto ja moram sama da ga plaćam, da li neko ima iskustva sa tim? Najbitnije mi da je jeftino i da je čisto, za ostalo ne marim. Pa, ako neko može da mi pomogne, neka se javi, svaka pomoć je dobrodošla.

[Dragance]

Konzervirane crvene pande, mmm, zvuci ukusno

[BeatnikChick]

Kelerabo, u kom mestu ti treba smestaj? Ja ti mogu pomoci savetima i kontaktima ako je u pitanju Katmandu, eventualno Pokhara... Mada ne verujem da je to slucaj, posto i nisam bas cesto sretala crvene pande u Katmanduu...

[Snezana011]

Pošto sam provela pola godine u Nepalu i pre mesec dana ga napustila, smatram se svežeinformisanom u vezi s cenama smeštaja. Pa evo neko moje iskustvo, nadam se da će ti pomoći, a ako ti treba baš konkretno - imena hostela i sl., mogu možda i da iskopam gde sam sve bila (promenila sam preko 10 mesta zbog buke, ali meni su trebali specijalni uslovi kad je reč o tišini).

Pokhara je jeftinija kad je reč o smeštaju no nešto skuplja kad je reč o hrani i ostalom. Čak na Lejksajdu možeš da nađeš za 2-3 $ sobu s kupatilom. Meni su bile okej, a uz malo cenkanja, jer ostaješ duže, spustićeš i cenu. Svi imaju toplu vodu koja se greje preko solarnih panela a kad nestane struje, a to je između 6 h i 10 h dnevno, paneli pune po jednu sijalicu i modem, tako da svuda ima neta. Za 5 $ imaš prilično prostranu, dobru sobu.

Za Katmandu je već malo teže naći da bude jeftino a komforno i čisto. Najjeftinije što sma ja našla je bilo u Hi Hostelu (Youth hostels), na Tamelu naravno, možeš da ih izguglaš. Imala sam sobu za 6 $ s kupatilom, a Kinez do mene istu takvu za 4 $! Ja sam tek bila stigla i nisam imala pojma o cenama pa se nisam ni cenkala. Ako pak mrdenš desetak km izvan Katmandua, u Bakhtaputu možeš danađeš za 3-5 $, zavisno od toga koliko dugo ostaješ.  

Po svim gradićima u Nepalu  možeš da nađeš jako pristojan smeštaj za 5 $ ili manje (ako je na duže).

Jedino su na Himalajima cene smešno niske, oko dolar do dva, ali tamo moraš da jedeš u hostelu inače će ti naplatiti i po 10 $ krevet.

[zoltan]

@ šašava_keleraba - Ako planiras da ostajes u KTM onda ti je smestaj oko 120 - 150 dolara mesecno, u share-based kuci. Sada sve zavisi od zahteva, zajednicko kupatilo, kupatilo u sklopu sobe. Takodje je vazno da znas u kom delu grada ces raditi, posto tako moras i da organizujes smestaj. Ako nisi blizu posla, moze ti se desiti da provedes sate i sate u prevozu. Sada prevoz, on je prejeftin, 15 rupija voznja ($ je 96-100 rupija). Taksi moze biti skuplji, a i uvek moras da se cenjkas, pa te to smori. Znaci predlog da gledas smestaj blizu mesta gde ces biti smestena. Inace, ja zivim ovde nesto preko godinu i po dana, bicu to do kraja avgusta sigurno, tako da ako ti trebaju dodatne informacije, slobodno se javi sa privatnom porukom 

[oljica]

U čast često viđenoj rečenici na forumu „ bio sam , vratio sam se , pitajte šta vas zanima“.

U toku priprema za put u Nepal i Anapurna trek pročitala sam dosta informacija koje su se kasnije pokazale ne sasvim tačne. U smislu rečena je istina ali ne cela istina , što je ipak razlika .

Zato ću ovde da dopunim podatke drugih.U zavisnosti od vašuh sklonosti opredelite se da li ćete pre dolaska rezervisati smeštaj ili ćete ga tražiti na licu mesta. Isped aerodroma u Katmanduu će vas sačekati gomila taksista . Cena do turističkog dela Katmandua , gde uglavnom odsedaju turisti , Tamela je od 400 -500rupija. Dogovor je pao na 400rupija , utovarili prtljag , vozač pita da li imamo rezervisan smeštaj. Odgovaramo da imamo –vozač pita u kom hostelu , hotelu , i onda zove telefonom  i kaže rekli su mi  da nemate rezervaciju .Mi potvrđujemo da imamo ( i ako je istina bila da nemamo ali šta njega briga gde mi idemo). Briga ga , jer ako nemam rezervaciju on će da  vozi gde on hoće da bi dobio proviziju. I s obzirom da insistiramo da nas vozi u Piglrims guest house taksista odustaje da nas vozi po ranije dogovorenih 400 rupija . Ako neće on ima drugi ko hoće.

Pilgrims guest house je odabran po preporuci prijatelja i pokazao se kao veoma prijatan smeštaj, sa wi-fijem, toplom vodom , stralno ima struju jer imaju generator, sa  donjim dvorištem i terasom na krovu, čistim sobama . Treba obratiti pažnju da postoji i Pilgrims hotel. Bitno je to naglasiti da vas ugovoreni prevoz ne bi čekao rano  ujutru isped hotela na drugom kraju grada dok ga vi čekate u hostelu.

Kod taksi vozača me je iznenadilo da oni u svom mobilnom telefoni izgleda imaju sve brojeve telefona hotela i gh, drugih taksista , turističkih agencija i koje čega drugog. Tako da ukoliko ste se dogovorili sa jednim vozačem pa on nedođe i vi odmah uzmete drugog taksistu , budite sigurni da će taksista kojinije došao na vreme da sazna sa kojim ste drugim taksistom otišli i zvaće ga na telefon i tražiti da razgovara sa vama i pita zašto ga niste čekali pa on bi došao za narednih 10 ili 15 min.

Plan je bio da se sretnem sa prijateljem u Pilgrimsu i da ako kod njih nema slobodnih soba , ili mi se ne sviđaju , potražim drugi smeštaj. Na sreću imali su dovoljno soba . Singl soba sa svojim kupatilom( nisam primetila da imaju sobe sa zajedničkim kupatilom da naglasim kad sam rekla soba sa kupatilom pa da ne mislite da ima i drugih bez kupatila) košta od 6-10$ , dvokrevetna 20$ i imaju još trokrevetne koje su 25$. Prostrane i svetle , sa super čistom posteljinom , baterije u kupatiku dotrajale pa je neko imao malih problema. Doručak nije uključen u cenu , služi se u restoranu u dvorištu , gde smo proveli veoma lepe momente u večernjim satima. Klopa u restoranju gh je bila veoma ukusna.

Pilgrims gh se nalazi usevernom delu Tamela( tako si nam rekli ) a ja bi rekla kad se gleda mapa da je to na početku Tamela ( ruta kroz Tamel kojom se spuštaš prema Durbar skveru). Uglavnom sve je bilo blizu , i 20 min. hoda do Durbar trga  u Katmanduu , pola sata do Manki templa.

Po mom mišljenju tražiti smeštaj uTamelu na licu mesta nije baš zahvalno . Ulica je krcata prolaznicima , lokalci , turisti , rikše , kola , motori , buka , prašina , slaba vidljivost od prenatrpanosti reklamama. Tako da je teško uočiti hotel ili hostel u tom delu Tamela i ako je na mapi sve jedno pored drugog. Ukoliko se neko osloni na iskustvo sa Tajlanda iz Kao San Rouda  malo će mu biti od pomoći. U Kao Sanu je sve mnogo , mnogo preglednije , da nekažem urednije i čistije , nego u Tamelu . Ali ako nekom ovo ne predstavlja problem sigurna sam da će nešto naći. Mogu da savetujem da dođete do Pilgrims gh sa teksijem , da uđete u dvorište gh i videćete oko Pilgrims gh druge smeštaje . Često su turisti prolazili kroz naše dvorište da bi lakše i brže došli do smeštaja koji je bio iza ili uz  Pilgrims ( a ima ih nekoliko). Pa ako nema mesta na licu mesta u Pilgrimsu ili vam se ne dopada možete odmah na licu mesta da pogledate u nekoliko iza . Meni su delovali o.k . Nisam stugla da zabeležim njihova imena. Koga interesuje snaći će se.

Uglavnom Tamel je kao jedan veliki sendvič od turističkih agencija , radnji , hostela , hotela . Kroz Tamel prolazi i preporučena LP ruta prema Durbar trgu. Provereno dobro  pa i vi isprobajte. Ulice su prašnjave , nekada je jako teško disati od zagušljivosti, svačega ima pod nogama , vlasnici radnji se trude da počiste svako isped svoje radnje. Polivaju vodu da se ne bi dizala prašina isped njihove radnje. Na ulici se odvija trgovina , priprema hrane , prodaja namernica. Sve je vrlo šareno i to sve isped oronulih fasada od crvene cigle  sa prelepim drvenim prozorima . Svetilišta se nalaze skoro na svakom ćošku.

Temperatura vazduha u martu je bila vrlo pristojna . Došli smo iz Beograda i Istanbula da  se ogrejemo u Katmanduu. Jutranja temperatura je oko 15c pa su potrebni dugi rukavi čak i u restoranu gh dok doručkujemo , već kasnije počinje da bude toplo  pa se jakna svlači i ostajemo u kratkim rukavima . I temperatura je skoro oko 30c. Uveče je ponovo hladno, pa ako ostanete u dvorištu hostela u restoranu na ispijanju  piva Everest , trebaće vam ponovo jakna i dugi rukavi.

Za obilazak znamenitosti i okoline možete se odlučiti da idete lokalnim busem ( planirala barem u jednom pravca ali nisam stigla a i nisam ga ni videla) , kažu da je jako jeftin oko 10 rupija u jednom pravcu, ili taksijem , ili iznajmite kola sa vozčem „ na ceo dan“.

E ovaj podatak „ na ceo dan“ moram da dopunim. Prema podacima  sa forumu suseda navodi se kako su uzeli taksi , vozača ili šta već , na ceo dan i obišli  4 lokacije –Pašaputinah , Budanat stupu, Čag Narajana hram  i kao 4 element Patan ili Baktapur.

Iznajmljivanje vozača i kola na ceo dana nema . Aranžman se pravi za 5 sati i za tih pet sati možete  lagano odete do Swajabunat stupe ili Manki templa, Pašupatinaha ,Budanat stupe i Čang Narajan hrama ( odabrati kombinaciju od 3) . Tura počinje oko 11 sati, što je nam bilo malo čudno , jer smo planirali da  krenemo barem 2 sata ranije , zašto bi dangubili do 11 sati. Kad je vozač počeo da biva nervozan i da naglašava da do određenog vremena treba da završi vožnju i da se preko toga ekstra plaća onda smo shvatili o čemu se radi .  Uglavnom ovakva 5 satna tura za npr.4 osobe ( kolik ostane u kola) košta oko  40$. Mi smo se iscenjkali za 38$. Kasnije smo  se  sami dogovarali sa bilo kojim taksistom i cena je od prilike ista( za sve ukupno tamo i nazad) , samo što nisi ograničen na 5 sati . Već ostanemo koliko nam se hoće i posle ponovo u povratku se iscenjkate za vožnju , ukoliko se nevratite peške ili kako već situacija nametne.

Swajabunat stupa i Budanat stupa su jeko blizu u Katmanduu . Swajabunat ili Manki templ se nalazi na vrhu brda odn. oko 360 stepenika . Zauzima manji prostor od Budanat stupe. Meni se Budanat stupa jako dopala , više od Swajabnat stupe. I za jednu i drugu stupu  turisti  plaćaju ulaz oko 200rupija, ako se nedesi da vas osoblje na ulazu ne primeti pa se provučete. Press kartice ili muzejske kartice nekada prihvate nekada ne, ali vredi pokušati.

Ulaz u Durbar  tvg u Katmanduu se plaća 750rupija.  Postoji mogućnost da dobijete propusnicu za Durbar trg za sve dane koliko vam traje viza za Nepal. Na šalteru gde kupujete ulaznicu će vas uputiti gde je možete izvaditi . I zato vam treba još jedna slika i pasoš sa vizom na uvid . Ništa se više ne plaća. A za istu takvu propusnicu u Baktapuru tražiće vam i još  fotokopiju pasoša. Eto toliko da se zna u vezi toga. U svakom slučaju ponesite sa sobom „brdo „ fotografija.

1 fotografija vam treba za vizu , koju dobijate na ulazu u zemlju i košta 25$ za boravak do 15 dana ako se nevaram , 30$ za mesec dana ,90$ za 3 meseca ( proveriti na sajtu ako nisam pobrkala brojke).

2 fotografije  za trekersku dozvolu.

Još 1 ili 2 za višednevne ulaze na Durbar trgove u Kamanduu i u Baktapuru.

Ukoliko nemate sa sobom dovoljan broj fotki , nađite na Tamelu foto radnju ( ima  jedna odmah pored ulaza  u Pirlhrims gh -4 fotke koštaju 250r).

1 fotograija za novi mob broj , ako uzimate lokalni broj telefona ( lokalna mreža NCEL –prodajno mesto dmah do ulaza u Pilgrims gh , za novi broj vam treba 150rupija ako direktno kupujete od NCELA a 250 rup kod posrdnika. Oni vam aktiviraju karticu , procedura je  velika i  daješ i otisak prsta.

U Nepalu funkcioniše 063 mreža ostale , da ih ne imenujem jok. Uz novi lokalni broj dobiješ i nekih 5min. kredita za razgovor i nekoliko poruka. Procenite koliko vam je dovoljno pa se time rukovodite da li ćete uzeti još kredita ili ne.

Neću posebno opisivati Durbar trg , Swajabunat , Čang Narajan hram , Budanat stupu , Pašupatinah  -sami ćete se informisati . Utisci su individualni , samo ću reći obiđite sve što više možete sve vredi videti i doživeti.

Mislila sam da će mi se od svih gradova Patan najvše dopasti, ali mi je malo pozlilo od buke u Patanu . Motori , motori , sirene  i stalno sirene , svi prolaze tik pored vas  i ukoliko neko ima problema sa bukom ili da  blokira tu buku onda mu neće pozliti. Jedva sam čekala da se dokopam Durbar trga u Patanu. Obično je   vozilima zabranjen prolaz Durbar trgovima . Ulaz u muzej u Patanu košta 250r, ako imaš muzej katicu 150r.

A Durbar trgovi su posebna priča . Prepuni su lokalaca i turista . Lokalci sede isped  ,ne zbog turista  kao na drugim mestima , već zato što im je tu lokalno sastajalište za kuliranje , priču , viđenje i sl. I njihovo prisustvo daje poseban utisak i  pečat čitavoj lokaciji.

Od svih gradova u dolini Katmandu najviše mi se dopada Baktapur ( ulaznica je i najskuplja 1500r –mada je moguće da izegnete glavni ulaz i odete u neku bočnu ulicu da uđete bez plaćanja) , koji je prilično velik i ima nekoliko starih  jezgrada ( a ne kao Patan samo jedan Durbar trg) . I za njega treba odvojiti čitav dan. Durbar trg vodi do drugog trga , dalje do trga sa keramikom gde se može videti kako se na licu mesta izrađuju predmeti od kreamike , i polažu na trg da se suše. A dalje prema drugom trgu u potrazi za Pikok prozorom ( autentični prozor u čijem centri je ptica Paun i njegov rep se širi u mrežasti deo koji čini prozor).

Posebno bi istakla , samo da skrenem pažnju drugima, lokalne pijace u Patanu , Katmanduu i Baktapuru. Ukoliko se muvate okolo naokolo  po ulicama naći ćete zelene pijace . Izgleda da klima jako pogoduje svom povrću . Voća ima manje i uglavnom su to male banane i  grožđe. Ulična hrana nije baš preporučljiva za nas ( videćete i sami zašto to kažem) i ako ja volim uličnu lokalnu hranu. Zato je lokana hrana u lokalnim restoranima super ukusna i veoma jeftina oko 2-3 $.

Za 1$ dobija se 96 rupija a za 1€  dobija se 133 rupija. Pivo Everst je 300r, lokalna klopa je od 120 do 300r. Voda je od 25 do 30r. Kašmir džemperi oko 1200r

[Snezana011]

Pa bre, Oljice, mogla si putopis da napišeš, samo dodaš još poneku rečenicu, ubaciš fotke - i gotova stvar.

[oljica]

Samo  želim da podelim iskustvo I prenesem informacije , jer želim da se što vise ljudi osmele da sami putuju I druže sa usputnim saputnicima. Pozdrav  za Mongolku iz sunčanog Beograda. 

[oljica]

Pokhara

Polazna tačka za Anannapurna trek je gradić Pokhara, 200km severozapadno od Katmandua. Nije daleko ali uobičajeno  put do Pokhare busem traje  7 ili 8 sati, jer na nekim delovima puta mena asfalta pa se vožnja oduži. Zato mnogi strani turisti biraju opciju Avionom ( Buda air je najpoznatiji , zatim Yety) , za 30min. skrati se skoro celodnevni put. Cena letova lokalnih avio kompanija možete videti na netu. Cena avio karte u jednom pravcu npr. ako se odlučite da iskusite obe varijnate puta do Pokhare ( bus i avion) , je iz Katmandua 106$ a iz Pokhare prema Katmanduu 90$ i to sa Buda air. Za Budu se kaže da je pouzdaniji i da je manja verovatnoća otkazivanja leta. Navodno su bolji rani jutarnji letovi iz razloga da u toku dana kasnije sve više polazni let kasni. Ovo nije moje iskustvo već se tako priča. Moje iskustvo sa Buda air je da sam imala let u 15h( dan pre odlaska iz Nepala) ali zbog promene situacije  i ranijeg dolaska u Pokharu na aerodromu sam bila već u 9h ujutru  za  pomereni let u 11 sati. Krenula sam da se čekiram, pregled prtljaga nekoliko puta+ pregled od strane ženskog carinika. Na šalteru sam objašnjavala da mi u karti stoji da mi je let u 15h ali da su mi u agenciji pomerili let u 11h i da su rekli da ista karta važi i za let u 15h i za u 11h i da netreba da mi izdaju novu kartu. Službenik se smeška i hoće da kaže ,,džaba toliko objašnjavaš i pričaš, nije bitno,, a zapravo je rekao ,,možeš da kreneš i sa letom u 9.50h,,. Eto toliko o Buda airu( na bording karti se rukom ispisuje broj leta i treba posle slušati dobro u čekaonici kad radnik aerodroma prozove vaš broj leta , jer nema savremenih objava leta na displeju ili ekranu. I peške se izlazi iz zgrade aerodroma prema avionu koji je parkiran ispred  zgrade na udaljenosti od prilike 10m).

Iz aviona sam imala još jedan susret sa planinom sa koje sam se upravo vratila odn. spustila . Pogled na bele vrhove Anapurne samo su me još jednom podsetili u kakvoj avanturi sam bila. Bilo je lepo stajati okružen tim belim vrhovima ,takođe, bilo  je lepo gledati ih sa visine i neznatne udaljenosti  spram njihove visine obasjane jakim suncem. A kad smo bilo nadomak Katmandua ,udaljini se video i deo Himalaja koji je pridapao Everestu. Postoji turistički let iz Katmandua da se iz vazduha vide Himalaji i Everest, i to zadovoljstvo košta oko 200$ ,ali kao što vidite može i ovako za 90$ u povratku iz Pokhare. 
Informacije pre mog puta u Nepal su bile da je dužina putovanja ista bilo da se izabere bus ili privatno vozilo. Međutim , moje iskustvo nije bilo tako strašno i naporno kako susedi opisuju, niti toliko traumatično da kažem nikad više ili da ga nikom dalje ne prporučim. Iz Katmandua smo krenulu ujutru u 5h da bi smo izbegli veliku jutranju gužvu, što smo i uspeli . I sa svim usputnim zadržavanjima , jednim oko 9h za doručak negde usput i još jednim da malo protegnemo noge , stigli smo u Pokharu oko 10.30h. Super , još ću imati vremena da malo i vidim od Pokhare , jer sam istog dana imala dogovoren nastavak puta do prvog kampa Biretani , na usponu prema ABC (Anapurna base camp).
Prijatelji su imali smeštaj u blizini jezera u Pokhari ,u delu grada koji se na mapi označava kao Like side. Milina , divota , prijatno toplo, tišina ( nema one buke kao u Katmanduu, nema prašine , nema gužve na ulici tek po neki auto prođe i to mirno bez sirene), čisto, jezerom plove čamci.Samo da sedneš pored jezera i da uživaš.
Hotel u kom su prijatelji smešteni Grand holidey je 10m od jezera . Ukoliko neko gleda na mapi Pokhare treba da potraži jezero i restoran Like sade( iz čije bašte je najbolji pogled na jezero). Restoran se nalazi na raskrsnici ulice koja vodi pored jezera i jedne od  poprečnih ulica. Ovo navodim , jer su u tom delu uglavnom smešteni svi bolji hoteli i gh koje koriste strani turisti i radi lakšeg snalaženja i traženja smeštaja, ukoliko u Pokharu dođete privatnim kolima bez unapred rezervisanog smeštaja. Čitav taj kvart oko hotela Grand holidey i restorana Like side je jako lep sa puno lepih radnji , suvenirnica, turističkih agencija , prodavnica prehrambene robe, menjačnice, restorana uređenih u raznim stilovima. Bilo mi je žao što neću duže ostati u Pokhari već samo par sati kao gost mojih prijatelja. Hotel Grand Holidey je imao jako dobre preporuke na TA ali je na licu mesta delovalo da je neko ipak prehvalio hotel. Netreba shvatiti da je loš već nezaslužuje toliko hvale koju ima na TA. Preko puta ulaza hotela Grand Holidey nalazi se jedan gh malo čudnog imena za ovu lokaciju –Vagabund. GH nema nikakvu prepruku , nigde ga u sistemu nema ,međutim , pravo je otkriće od sklada cene i sobe. Cena noćenja je 800r bez doručka u sobi sa sopstvenim kupatilom. Ko nepati od polense alergije uživaće u njemu. Ovo je samo mala šala na komentar prijatelja koji ga je otkrio sasvim slučajno kad je sebi potražio smeštaj u blizini hotela Grand Holidey. Inače cena u Grand Holideyu je bila ako se nevaram 18$ u sobi sa pogledom na Anapurnu.
U večernjim satima ,u baštama  restorana pored jezera , čuje se lokalna muzika , plesači koji zabavljaju turiste. Hrana im je veoma ukusna i ne tako skupa jer su na super fensi lokaciji i kreće se  od 3,4,6$ za lokalna jela, tako da po osobi sa pićem može da vas košta oko 10$ i sve to u fensi varijanti( ja sam se malo častila u Like side kad sma sišla sa Anapurne pa zato prenosim ovakvo iskustvo sa cenama ako neko pomisli da je ovo suviše skupo za Nepal). Ujutru ako poranite i izađete da potražite neki otvoren mali restorančić za doručak  možete da naletite na čikicu koji  nosi na tacni  sveže pecivo sa cimetom , čokoladom , jabukama, kifle bez nadeva po ceni od 30r. Pa se možete počastiti svežim pecivom i sesti na klupicu pored jezera i doručkovati sa pogledom na mirnu vodu jezera ,ukoliko se nevide vrhovi Anapurne. S obzirom da je igra slučaja ipak odlučila da provedem barem 1 dan i noćenje u Pokhari bila sam zadovoljna i sa ovoliko kad nisam više isplanirala. U svakom slučaju prepručujem više dana u Pokhari. O drugim znamenitostima Pokahere će neko drugi reći više ili ćete se sami informisati . Uglavnom turisti koji se ne opredle kao ja na trek Anapurna senktuari ili ABC iz Pokhare idu na vidikovac Sagankort ( ako nisam pogršila u nazivu) odakle se jasnije vide vrhovi Anapurne. Ko želi  posle ovog iskustva da nastavi put za jedan od  nacionalnih parkova u Nepalu može u jednoj od agencija da kupi bus kartu dirktno za Chitwan nacionalni park , nemora da se vraća u Katmandu pa odatle da ide u n.p.

[oljica]

Annapurna trek
U toku planiranja puta za Napel nisam ni jednom pomislila da ću poželeti a kamoli uraditi trek do ABC. U toku priprema i čitanja gomile informacija na netu , lokalnim forumima, pregledu slika sa puta, osetila sam da bi mi put u Nepal bio nekompletan ako se ne bi što više približila vrhovima Himalaja i odradila neko trek. Everest trek nije dolazio u obzir i sve drugo vezano za Everest zbog visokih cena, ali zato su sve informacije vezane za Annapurna trek do base campa delovale vrlo dobre i po ceni dostupne.
Međutim , ova odluka je došla nakon kupovine avio karte i fiksiranja datuma dolaska u Napal i odlaska. Zato sam trek morala uraditi u vremenu koje mi je preostalo od obilaska dela Katmandu doline. A to je bilo 7 dana.
Inače , Annapurna trek se radi u rasponu od 10 do 14 ili 16 dana, u zavisnosti koju rutu odaberete. U prethodnom postu sam navela da se na trek kreće iz gradića Pokhara a to znači da iz Pokhare morate busem ili kolima doći do polazne baze –kampa u Phedi ili  Nahapula za kamp Biretani ( ako neko zna da ima i drugi polazni kampovi neka me ispravi ja znam za ove dve polazne tačke).
Prva ideja je bila da busem ili kolima dođem do Pokhare i na licu mesta čim izađem iz busa nađem nekog lokalca da mi bude nosač ranca i vodič u isto vreme. Međutim , ispalo je drugačije kad sam u Pokharu došla privatnim kolima koja su me ostavila isped hotela. Zato sam odlučila da celu turu organizujem još u Katmanduu u nekoj od agencija i kod lokalnog momka koga mi je preporučio prijatelj. Najviše sam se za tu opciju odlučila zbog kratkog vremena i fiksnog datuma leta za povratak. Zato sam morala već u Katmanduu znati u koje vreme imam rezervisan let Buda airom a ne u Pokhari posle treka tražiti let.
Prema informacijama ljudi koji su ranije bili na treku najbutnije je da imaš pouzdanog vodiča . A to znači da nepije , da se ne drogira i da govori Engleski. Mada su drugi govorili ma netreba ti ni on jer možeš sama , jer je sve dobro obeleženo i uvek ima nekog na putu ako ti nešto zatreba, bezbedno je .
Ja sam se odlučila ipak da nekog vodim sa sobom . Razlog je bio da imam jako malo dana i vremena i ne mogu sebi priuštiti ni da malo zalutam ili čekam na jednom mestu dok neko ne naiđe da ga pitam šta mi treba.
Od planiranih 10e po danu za vodiča nosača ispalo je 15$, 30$ za trekersku dozvolu( ovde ću dodati napomenu da je za trekersku dozvolu pored 2 fotke trebala i polisa osiguranja. Nisam pitala šta bi bilo da nisam imala osiguranje-ali eto da se zna da je trebalo), hranu i smeštaj ja plačam sam na licu mesta. Platila sam i prevoz od Pokhare do Najapula i u povratku, koliko para , sad sam zaboravila taj deo. Ušao je u celu cenu zajedno sa avio kartom pa sam na kraju zaboravila.
U Katmanduu sam se upoznala sa svojim vodičem , koji je posle u Pokhari došao po mene ( lokalnim brojem mobilnog telefona koji sma pre toga kupila sam ga obavestila da sam stigla i on je došao po mene i avantura je počela).
Vožnja do Pokhare do Najapula traje oko 1 sat . Surova priroda se odmah pokazuje i već u toku prve vožnje počinje oluja na 1000m n.v , pljušti kiša i pada grad zajedno. Vazduh je vrlo hladan i svež , ni malo nalik vazduhu u Katmanduu. Stižemo u Najapul i dalje nastavljamo po blatnjavom putu  do Biretanija. Pola sata peške.
Ovde ću prekinuti i reći da je moguće da u Najapulu pitate nekoga u kom pravcu je Biretani ali put do Biretanija nije pravolinijski , već se prolazi kroz neko selo , nečije dvorište , nema nikakvog putokaza. Tako je i tokom celog puta, koji vodi pored lokalnih sela , njihovih kuća, štala , dvorišta , terasa. U toku celog uspona možda sam samo na dva mesta videla masnom farbom strelicu kao uputstvo na nekom kamenu. I to što sam videla biko je slučajno. Obično su trekeri umorni , gledaju naokolo a putokaz nije u smislu da ti izbije oči i da nema šanse da ga nevidiš . Prema tome , ja bi rekla da nisu sasvim tačne informacije da je sve super označeno i da možete da krenete sasvim opušteno.
Takođe , našla sam se  par puta na nekoj raskrsnici dva putića , nema putokaza , i da nisma imala vodiča načekala bi se da neko prođe i da pitam koji je put prema ABC. U prepodnevnim satima je cirkulacija trekera veća ali posle 2h je već retko da nekoga na treku sretnete. A ako nekog sretnete to su uglavnom lokaci koji tegle teške terete. I opet bi rekla da nije do kraja tačna informacija da ćete lako naći nekoga da vam da uputstvo u kom pravcu dalje.
Kamp Biretani nalazi se na 1025m n.v  i meni je to delovalo kao ,, ma tu neće još biti hladno,,. I tekako je uveče hladni , naročito što se kamp nalazi pored vode pa je još i vlaga velika. U kamp sam stigla oko 4h. Odmah me je moj vodič pitao šta želim da naručim za večeru koja se služi u svim kapovima  oko 6h.Ako ranije stignete ima da se načekate da vam spreme klopu ranije. Večera je stigla u 8h u moju sobu , jer sam se povukla u sobu zbog hladnoće. A ispred ,u kampu, nije bilo ni jedne zatvorene prostorije u kojoj je bilo i malo toplije. Da bude još gore , oluja koja je prošla dok sam dolazila , je izbila prozore na zajedničkoj prostoriji pa je sa svih strana duvalo. Čak i da prozori nisu bili izbijeni , prostorija nije bila skroz zatvorena da bi se grejala.
Zato svi trekeri od samog početka moraju da nose sa sobom vreće za spavanje. U kampovima je moguće dobiti ,,blenket,, mi bi rekli jorgan u navlaci . Ja sam uvek uzimala 1 jorgan ekstra i pored toga što sam imala vreću. Bude toplo u toku noći ali je problem kad se uvučeš u vreću da počneš da se zagrevaš. Da naglaSim , kad uđete u sobu videćete samo krevet sa čaršavom i jastukom. S obzirom na situaciju , i pored obilja vode a manjka energije, posteljina ne može da se svakodnevno menja i per. Topla voda za tuširanje se dobija tako što se voda zagreva suncem ako ga ima u toku dana   u velikom platičnom buretu. A ta topla voda kratko traje , pa ukoliko kasnije stignete neće je biti pa morate da platite korišćenje tople vode i malog na gas bojlera.
U prikupljenim informacijama pre puta rečeno je da se u svim kampovima zagrevaju samo zajedničke prostorije u kojima se služi klopa. E pa ni to nije sasvim tačno. U nižim kampovi se negreju zajedničke prostorije , osim ukoliko bi bilo jako hladno i u prostoriji bilo puno ljudi. Šta znači puno? To je odluka domaćina kampa. Kampovi su zapravo ili privatne kuće neke porodice , ili mali  hosteli , gh kojima upravlja jedna porodica.  A kako se zagreva zajednička soba? Na plinsku bocu je prikačen gorionik i to se uključi i stavi ispod dugačkog trpezariskog stola , da tako kažem , okolo stola do patosa su ćebići. Tako da se greje samo taj deo , tek da vam noge budu tople . Ispod stola ima žica pa ako vam je veš mokar tu ga okačite da se suši.
U mom slučaju grejane su samo zajedničke prostorije na najvišem nivou i to u Deuraliju i u ABC. Npr. u Sinuwi je bilo puno ljudi na večeri u večernjim satima i bilo je jako hladno ali nije se grejalo. Ukoliko insistirate na grejanju onda ćete sami platiti.
Pored sopstvene vreće za spavanje( mada znam i neke koji je nisu imali već koristili po 2 jorgana) treba vam dobre patike ili cipele za trek sa džombastim đonom, štap –trekerski ili od bambusa nije bitno , bitno je da ga imate, aktivni veš od majice do dukserice , da bi se sve brzo sušilo na vama , dobra jakna, kapa, rukavice, dobre čarape, pantalone za trek , kabanica , krema za sunčanje sa faktorom 50, flašica za vodu , može i plastična samo da znate da je čuvate jer kad krenete na trek nema prodavnica sa novim flašama za vodu već morate svoju da čuvate da bi je dopunjavali prokuvanom i filtriranom vodom u kampu  ili čajem ako hoćete. Voda je sasvim o.k. Klopa na treku je o.k i ima svega od lokalne hrane do Pizze. Cena hrane i smeštaja raste na svakoj visini.
Moj utisak pre puta , na osnovu informacija sa foruma i klipova sa you tuba , je da se u kampovima isključivo služi lokalno jelo dal bat. Pirinač kuvan na vodi , neka vrsta krompir pprikaša i supica od sočiva. Svi su samo o tome pričali i na klipovima uglavnom vidiš trekere da jedu dal bat. Međutim , to nije tačno , ima svega i svačeg, čak i kačkavalj od jaka na pizzi ili lepinji. Super je .
Još jedna napomena oko hrane. Domaćini kampa očekuju od trekera da pored smeštaja u njihovom kampu i jede hranu spremljenu u kampu. Uglavnom se to i događa ali ukoliko neko hoće samo smeštaj bez hrane , videćete u cenovniku da je cena smeštaja oko 10$.
Ja sam upala u nezgodnu situaciju  zbog toga. Ja i kući nejedem mnogo a na treku da li zbog umora , adrenalina , ili se kod mene na ovaj način ispoljavala visinska bolest- odsustvom apetita i pored teških dnevnih napora , sam jako malo jela . I negde se dešavalo da sam samo prenočila i popila dve šolje čaja , jednu uveče drugu ujutru.
Problem je zapravo  bio po mog vodiča. Navodno da trekeri sami sebi plaćaju smeštaj i hranu u kampu zapravo znači da trekeri na kraju  plaćaju i vodičima smeštaji hranu. Ukoliko treker jede obrok u kampu , ono što je preteklo u spemanju njegove hrane dobiće njegov vodič. Problem je da u nekim kampovima se toga doslovno pridržavaju  i ako ja nejedem ništa neće dati nikakvu hranu ni mom vodiču. Jednom smo u spustu stali u kampu Dobani i ja sam uzela samo sok a moj vodič je hteo da ruča . Sat vremena smo čekali ali mu nisu dali ručak ,čak ni da plati svojim parama.
Meni i nama trekerima je ovakvo njihovo ponašanje prema svojim ljudima neshvatljivo. Ja nisma sebe mogla da nateram da jedem, niti sam znala da u nekim kampovima neće da im daju hranu ni za njihove pare, ali zato bez problema hoće da im prodaju alkohol. Svakog jutra sam u hodiku kampa zatekla pljoske od nekog alkohola koje su vodiči sljuštili uveče. Zbog ovakvog tretmana nosača  i vodiča se trenutno i bune Šerpasi , jer oni skoro da ne dobijaju ništa od one velike cene koje trekeri plate agenciji.
Neko zato savetuje da se vodič lično angažuje , mada je i to kupovina mačke u džaku. Svako se od njih proklamuje za vodiča. Jedna Estonka mi je pričala kako je tako angažovala vodiča i od MBC se upounala sa drugom grupom trekera sa kojima se lepo družila i htela je da dalje uspon i spust provodi sa njima. Ta ideja se nije sviđala njenom sujetnom voduču i ako on nije ničim bio ugrožen , čak je plaćen i unapred. On ju je samo napustio, dalje se sam snalazila.

[oljica]

Prvog dana sam krenula iz kampa Biretani . Na ulazu - izlazu iz sela je kancelarija za prijavu otpočinjanja treka. Pokažete svoju trekersku dozvolu i dozvolu za n.p Annapurna , registruju vaš ulazak pa se zato tu morate i odjaviti po završetku treka. Narednih  4 sata hoda vode kroz lepe predel i prirodu  sve pored reke , kroz mala lokalna sela . Meštani vas pozdravljaju sa ,,namasreee,, isto tako odgovarate i njima i svakom koga ubuduće sretnete na treku , naravno uz veliki osmeh. Mislim da su me ti osmesi usputnih saputnika bodrili i davali mi novu snagu u toku treka kad mi je snaga bila na izmaku. Zvuči šašavo ali delovalo je .
Od sela Siwa kreće ozbiljniji napor. A selo Siwa je bitno i još po tome , što sam kasnije saznala u toku uspona , što je to granica do koje idu džipovi. Neki trekeri dolaze džipom iz Pokhare do Siwe i odatle kreću u uspon ili do Siwe kad silaze pa se džipom vrate u Pokharu. Odmah mi je mozak napravio rezervnu varijantu za spust. Mada mi je bilo čudno da mi u agenciji  nisu skratili trek od Siwe i do Siwe kad sam rekla da nema mnogo dana. Ovako sam se već prvog dana baš umorila  pešačeći od Biretanija do Chinu ( Đinu ili Hot springs) 1760m n.v. Od 7h ujutru do 15.30h popodne. Pre puta mi je bilo u planu da se potopim u tople izvore u Đinu ,ali kad sam stigla umorna nisam ni pomišljala da idem još pola sata do bazena sa toplom vodom. Naročito što se već smrkavalo i počelo da biva hladno.
Sledeći dan ponovo milion stepenika na gore i na dole , svaki stepenik je od 40 do 50cm, ništa nalik našim stepenicama. Popeti se na naš 2 sprat npr. nije ništa  u poređenju sa 10 trekerskih stepenika. Drugi dan sam prenoćila u kampu Bamboo na 2310m n.v.
U trećem danu moj vodič je planirao da dođemo do Mačapučare  kampa ili MBC, što je 1400m razlike u odnosu na Bamboo. Kad sam mu skrenula pažnju na to i da to po zdravstvenim pravilima ne bi trebalo da radim i izazivam sudbinu da me hilikopter spušta sa planine, samo se nasmejao. Ovo nije bio prvi put da primećujem njegovu nenarnost i pokazivanje da je smoren što mi je vodič i što trpi moju sporost. Čak mi je bilo jkao neprijatno što nisam brža i što pokazujem koliko sam umorna, ali dok ponovo sve sada preživljavam sa ove distnce zaključujem da nisam bila spora i kilavakao puž već ekstra brza. Uradila sam trek za 6 dana , a drugi ga odrade za 10 dana ili 14 u zavisnosti koju rutu odaberu i koji ritam. Uglavnom trekeri koji imaju dovoljno vremena i ne žele da se preforsiraju kao ja dnevno prelaze od 2 do 4 sata dnevno , što je ruta od jednog kampa do drugog . Prilikom spuštanja taj razmak se pređe brže , recimo za 1 sat ili 1,5h.
Ja nisam imala simptome visinske bolesti, dosta sam pila vodu , terala se na to a i tražilo mi se jer sam u toku uspona dosta gubila vode iz tela. Jedino , i pored velikog umora i iscrpljenosti  nije mi se jelo ni uveče ni ujutru pre polaska. Spavala sam jako malo, tako da je i to fenomenalno koliko naše telo može da izdržiu ekstremnim uslovima. Takav napor , sa malo hrane , malo sna . Stalno sam osluškivala svoje telo, ali glavobolje nije bilo , nagona za povraćanje takođe nije bilo , pa sam dalje nastavljala .Pila posavetu prijatelja aspirin kad bi stala u kapu, magnezijum.
I zamalo bi i stigla do MBC da nas nije uhvatila snežna oluja negde na pola puta pred Deurali. Pomislila sam ponovo na savete sa susednog foruma da se može sam , da je put jasno označen. Ovde gde sam ja bila negde pa skoro na krovu sveta , zasuta kišom , ledom i snegom sve odjednom na nekom kamenju nebu pod oblake nije bilo naznake gde sam . Samo sam gledala pred sobom da sigurno stanem i dalje se izguram , prateći stopala svog vodiča. Svuda oko mene kamenje i nigde jasnog puta. Negde u daljini se vidi nekoliko kuća koje predstavljaju Deurali kamp. Nije bilo druge nego staviti kabanicu na sebe , dobro se utopliti i krenuti dalje. Polako da se neokliznem  necmareći kakvo je vreme oko mene. Za divno čudo u toku treka nećete osetiti hladnoću osim kad stanete, jer vam sve vreme krv ključa kroz vene.
I da nije bilo oluje on bi mene naterao da nastavimo do MBC, a ja bih prihvatila jer sam stalno bila u panici da možda neću stići da se spustim na vreme kako je predviđeno i da stignem na avion za Katmandu. Sutradan kad sam prešla put od Deuralija do MBC uvidela sam kolko bi to bilo sumanuto i koliki je uspon (pri tom  jako loš terenu do MBC). Ono što ja nisam uradila po lošem vremenu uradili su ,,ludu Rusi,,. Kada sam stigla u kamp Deurali oni su radili poslednje pripreme za polazak.
U Deorali se polako pristizali i drugi trekeri koje je uhvatila oluja kao mene, pa smo se svi stisli u zajedničkoj prostoriji , tresli se od hladnoće i ako su sve stvari bile na nama. Temperatura čak i nije bila toliko niska , negde oko 10 ali je nama bilo jako hladno . Posle nekoliko sati drhtanja upravnik kampa, da ga tako nazovem, je odlučio da nam stavi ,,podno ili ispod stola grejanje,,. Brzo smo se svi upoznali , čavrljali , wi-fi je radio , slali smo mejlove koji su našim prijateljima kući delovali užasno –smrzavamo se tamo negde odsečeni od sveta. Sve je to bilo tačno a opet nama je bilo zanimljivo. Sušili smo mokru garderobu , grejali noge i ruke ispod stola. Mateo ( Italijan) nije imao više suvih stvari da se presvuče, što je moglo biti jako opasno za njega i dalji put, pa sam mu dala svoju duksericu koju sam i tako planirala da ostavim na putu ( uz komentar prijatelja preko mejla ,,daješ drugima a trebi je hladno , pa obuci sve što imaš,,). Obično na put neidem bez tableta za grlo , jer čim se nagutam hladnog vazduha grlo me zaboli. Međutim , pored nabrojanih odsustva sna i apetita, gutanje hladnog vazduha i hladne vode u kojoj zvecka led mi nije napravilo problem. Pa sam mogla svoje lekove da podelim sa drugim saputnicima kojima su trebali. Naša mala grupica iz Deuralija je sutra posle doručka krenula , nastavili smo druženje usput a i posle u spustu. Ovo nekažem da bi se hvalila svojom humanosti i drugi meni pomažu kad mi treba, tako to funkcioniše na putu ( sutra dan sam ja zaboravila svoje aspirine pa sam bez srama tražila od nekoga  trekerau ABC ) , već da bi istakla koliko je sve relativno . U optimalnim uslovima se odmah razbolim a u ekstrmnim mi nije ništa.
Ujutru je svuda okolo bio sneg . Do MBC hodali smo po veoma klizavom snegu , preko delova odronjene lavine , koja je pre mesec dana potrpala nekoliko trekera iz Austrije, ali o tome nije bilo reči u vestima kao sada kada je 17 Šerpasa poginulo na Everestu. Česte nesrće su uobičajene u ovim krajevima ,i na ovoj ruti pogotovo.
I dalje nisam osećala nikakve zdravstvene tegobe ali je umaranje bilo sve češće , i pauze za odor posle par koraka. Kamp koji vidim isped sebe je tako blizu a zapravo tako daleko. Sunce sija svom svojom jačinom , odbija se od beli sneg i svetlost se reflektuje i zasepljuje. Jedinina prava zaštita od takvog sunca na toj visini , a sada je to 3700m n.v prema 4130m n.v ABC,je fantomka na glavu kao što su radili Japanci.Naravno Azijati se plaše da slučajno još malo ne potamne , dok nas za to nije briga.
Zato treba krema za sunce sa visokim  zaštitnim faktorom od 50. Nemojte da zaboravite da namažete i deo nosa oko rupica, mi smo zaboravili na taj deo pa nas je refleksija spržila. Sutradan smo osetili jak bol u tom delu kao kad ste imali kijavicu pa odrali nos od stalnog brisanja nosa  . Narednih nekoliko dana nos nije mogao ni da se pipne.
U ABC sam tigla 4 dana uspona oko 2h. Moj pametni vodič je misli da se istog dana vratimo iz ABC u Deurali pa sam tamo ostavila ranac i ponela sa sobom samo neke stvari da bi lakše se penjala. Naravno da kad sam stigla u ABC da sam rekla da dalje ne idem za danas. Dobro sma se osećala i dalje i ako su neki ljudi morali da se spuste kamp niže u MBC jer je nastupila glavobolja.Nije bilo ni pametno spuštati se sada prema Deorali kampu po polu raskvašenom snegu , videla sam koliko muka su imali Japanci koji su se spuštali. Pri tom krenuli su jako kasno , bilisu spori u topljenje snega ih je uhvatilo na pola puta u opasnom delu uspona. Neki su na nogama imali i obične patikice ii one letnje sandale od platna. Zato treba krenuti rano ujutru dok je sneg još uvek smrznut.
U ABC nisam htela da uzimam sobu već sam spavala u zajedničkoj prostoriji ispod 2 jorgana. Sobe su bile od kamena i tresla sam se od same pomisli da u tim ledarama spavam . Odlučila sam da spavam u zajedničkoj sobi  gde sam imala divan pogled na bele vrhove Annapurne , i gde je bilo toplo. Pre nas je bila velika grupa Japanaca pa je soba već tada grejana i dodatno je grejana dok sam ja tu bila  , tako da sam odlučila da tu ostanem i u toku noći. Pravi izbor sam napravila jer sam u toku cele noći mogla da posmatram vedro nebo , mesec , zvezde , jasne obrise planine i svitanje.
Sledećeg 5 dana krenula sam i ja na dole , dok sam se pela na gore zavidno sam posmatrala trekere koji idu na dole i pitala se kad ću ja na dole. Moje priželjkivanje spusta mi se na kraju nije baš svidelo , jer je ispalo da je spust teži za noge od uspona i ako je bilo mnogo brže.
U ovom slučaju sam imala plan da na kraju drugog dana spusta stignem do sela Siwa odakle ima džip do Pokhare. Uz veliki napor stigla sam oko 4h u Siwu. Nažalost više nije bilo trekera sa kojim bi podelila cenu džipa. Po osobi u džipu sa 10 sedišta  cena je 800rupija ,a u mom slučaju za mene i vodiča je bilo 55$ . Malo sam se cenjkala i kao čekala da se još neko pojavi , što se nije desilo .U džipu je  bilo samo  nas dvoje sa dogovorom da me džip doveze do Vagabund gh , inače staju u centra Pokahre( što nije strašno to je 10min . taksijem do jezerskog dela). Usput smo morali da stanemo ponovo u Biretani da se odjavim da sam sišla sa planine.
I na kraju samo još jedno zapažanje i prikrivanje prave informacije na susedskom forumu, grupe koja je takođe trek odradila za  7 dana. Na kraju 7 dana jedan od članova grupe se probudio otečen. Što je pripisano nekoj alergiji i lošim higijenskim uslovima u sobi kampa. Jednostavna istina je da telo ipak na kraju odreaguje na ovakav napor i da u toku noći nema dovoljno vremena da se opiravi. I pored medicinskih elemenata koje uzimate. Ovo ističem da se nebi dalje isticalo samo kako je moguće ovaj trek uraditi za 7 dana. Tačno je da je moguće , ja sma ga uradila za 6  neki Francuzi za 5 dana , ali to nije poenta. Definitivno treba više od 7 dana i neumarati se do granice iscrpljenosti. Može ga uraditi bilo ko , nema pravila da li ste u top formi  ili ne . Polako i svako u svom tempu može ali za to onda treba više dana.
Eto toliko da samo razjasnim ili nekom olakšam.

[Murugan]

Fin opis. Ja sam prosao cijeli cijelu turu okolo vrhova Annapurne, ali do ABC nisam stigao (odustao sam zbog velike guzve na toj turi, velike grupe japanskih penzionera malo su kvarile ugodjaj). Siguran sam da je ABC posebno iskustvo, ali mislim da kad se vec nadjes tamo, definitivno vrijedi odraditi cijelu rutu okolo vrhova Annapurne (17 dana), jer prirodne okolnosti (koje se iz dana u dan naglo mijenjaju) u tom regionu su zaista fascinantne. Ukoliko neko namjerava planinariti tamo, preporucujed da se dobro upozna sa visinkom bolescu, jer to je u stvari jedini faktor koji vam moze pokvariti dozivlja.

Na svom blogu uspio sam prikupiti velik broj korisnih informacija vezanih za ovu turu, a prikacena je i galerija slika ovih prirodnih ljepota https://malisvijet.net/nepal/planinarenje-okolo-vrhova-anapurne-korisne-informacije/

Nadam se da ce nekome to biti od koristi...