Ono što čoveku prvo zapadne za oko na Aljasci svakako je njena veličina. Po površini, to je najveća američka država. Planine su velike, ljudi su veliki, imaju duge brade i voze velika kola, ili češće - kamione. More se prostire u nedogled, a s vremena na vreme pojavi se pokoji kit. Žene su lepe, plave, i rade u kafićima gde naplaćuju kafu po paprenoj ceni.

Autor: Stanimir Perišić (behemot)

Pročitajte ceo tekst

Bog te mazo kako si ovo lepo napisao!

Eee, kad se setim bleje na nasipu u Novom Kneževcu, cirkanja piva i gledanja u daljinu -sećaš se priče o planinama i Aljasci?

Sećam se pivceta i bleje na nasipu, i znam da smo palamudili nešto o smislu života, prolaznosti i ženama... ali ne mogu da se setim detalja baš. 

Hvala mačko. 

Sjajna priča, od početka do kraja mi drži pažnju dok se pitam šta je bilo sa malom koja te zaludela i knjigom koja te opčinila sve najbolje Behemote

Hvala Jelena, drago mi je da ti se svidelo.

Ljubav se, po ko zna koji put, pokazala da je kao divlja guska.

Kada je juriš pobegne...

Kada je ne juriš, dođe sama do tebe...

Ljubav se, po ko zna koji put, pokazala da je kao divlja guska.

Kada je juriš pobegne...

Kada je ne juriš, dođe sama do tebe...

istina

a;a ti imas bujnu mastu:D

Najgore od svega je to što je je ovaj putopis živa istina. Nema veze sa maštom.

Dao sam je i bivešem cimeru. I evo šta je napisao na kraju knjige:

First time read by Juan (Uruguay), Aarhus (Denmark), 1st September 2012. Following the curse of the book I was unable to finish it (reach page 115)

Magična knjiga...

Što bi rekao Holden:

I don't exactly know what I mean by that, but I mean it.

... to važi i za ovaj putopis!

"Na prvom Međunarodnom sajmu knjiga sam ukrao jednu knjigu i stavio je u kapuljaču đubretara. Bila je to Selindžerova knjiga“Freni i Zui“. Bila je u plastici. Kada sam došao kući i skinuo tu plastiku, video sam da je knjiga prazna“! Ukrao sam zapravo maketu, a ne pravu knjigu."

Momo Kapor