Posted June 20, 201510 yr IU kulturi usmerenoj na proizvodnju, mišljenje se mahom poima kao nerad, kao nečinjenje ničega, a to je krajnje teško. Najbolje je to raditi skriveno, u vidu činjenja nečega, a ono što je najbliže nečinjenju ničega jeste hodanje....Nova misao se često javlja kao izvesna odlika datog krajolika koja je vazda bila tu pred nama, kao da je mišljenje više oblik putovanja nego rasuđivanja....Kada se ide peške, sve biva povezano, jer pešačeći čovek na isti način svojim prisustvom ispunjava sve one prostore koji se nalaze između tih zatvorenih prostorija. Čovek živi u sveukupnoj prostornosti sveta a ne samo u izgrađenim zatvorenim prostorijama....Mislim da je upravo šetnja po kiši u detinjstvu bila ona prava škola, u kojoj se obrazuju čula i imaginacija. (...) Smisao životu pružaju oni nepredvidivi događaji koji iskrsavaju između zvaničnog toka dešavanja, čineći neizračunljivi faktor koji mu daje posebnu vrednost....Tehnološka multiplikacija koja se sprovodi u ime efikasnosti zapravo uništava...Pročitajte Lutalaštvo: Istorija hodanja (odabrani odlomci)
Create an account or sign in to comment