Posted September 17, 2015 Mi smo ljudi koji pletu korpe, a upletu u životu samog sebe. Eto šta smo mi. Zamrsimo svoje lepe ruke u grbave vrbe, pa korenje počne iz tabana da nam raste. Eto šta smo mi. Svi Cigani kao ljudi putuju i odlaze. Mi, u vrbe pretvoreni, čamimo u mestu. Posle digneš četir zida, opletena, ulepljena blatom, i pokriješ snopovima pruća i zalepiš na prozore mastan papir i tako si gotov zauvek. Svako drvo u proleće luta šumom i peva. Samo vrba u proleće plače, jer vrba je naša sestra rođena. Ne gledaj me u te moje crne oči, uplašićeš se. U svakom mi oku oguljena šiba od zlata. Eto šta smo mi.Pročitajte April Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites