„Velika zavera“, poverila mi je jedna gospođa već u vozu za Beograd. „Oni hoće da islamizuju Evropu, eto šta oni hoće. Nisu to nikakve izbeglice. Počinju od Srbije jer nas Srbe svi mrze. Zašto? Jer smo bolji od njih.“ „Svi oni mogu držat pušku“, primetio je čovek u autobusu za Zagreb. „Vidio sam ih na televiziji. Treba ih poslat nazad, nek se bore.“ „Bore za šta?“ Pogledao me je ispod oka i pitao odakle sam i kuda idem. Izgledao je umorno i kao da mu je svega dosta. Rekao sam da sam iz Novog Sada a idem u Portugal. „Bilo mi je potrebno bar pedeset godina mog života“, rekao mi je jedan stari Englez u Lisabonu, „da shvatim kako svetom upravljaju nesposobna, sebična kopilad.“ Sedeo je u bašti kafića i čekao kćer, plesačicu na prekookeanskom brodu koji je upravo uplovio u luku. „Znaš, tada je to bilo mnogo manje očigledno.“ „Upropastiće nas“, prognozirao je čiča na ostrvu Sao Migel, usred Atlantika. „Ne znam jesi čitao novine, sad svako mora da primi određen broj. Tako da će doći i kod nas. Četrdeset ljudi....

Pročitajte Putovanje na Azorska ostrva

lepo napisano. nisam primetila ranije da imas dar za pisanje, ali imas dar za pisanje