Posted November 16, 20159 yr Vetar me ožeže po licu i ja obrišem znoj. Više ih ne slušam, isključio sam se, gledam kroz ljude kao kroz graf: glave su čvorovi, tačke, glasovi su lukovi, diskretne matematičke strukture, a lukovi se kidaju, seku, nastaju, nestaju, šire se u nedogled, cvrče kao elektroni u kolu, slepo nasrću jedni na druge, stapajući se ili nestajući u prasku.— odlomak iz „Bantustana“, poglavlje XV, priča 5U Uoči trećeg izdanja „Bantustana“, napravili smo interaktivnu kartu koja prikazuje gradove u koje je knjiga dosad otputovala. Linija na karti putuje od grada do grada, slučajno, nasumično, s većom verovatnoćom da udari u obližnju tačku nego u udaljenu. Poput logotipa Kluba putnika, ova linija je metafora Braunovog kretanja čestica kroz fluid. Kada se dve čestice sudare, dolazi do hemijske reakcije koja menja njihove putanje. Tako se i ljudi susreću, sudaraju, hemijske reakcije bacaju ih ulevo ili udesno, i što je reakcija jača, veća je promena u njihovoj putanji. Tako je i...Pročitajte Bantustan: Kako se spajaju tačke
Create an account or sign in to comment