Posted April 20, 2016 [45°14'36.1", 19°49'43.1"] U po noći, negde daleko, pustinja je vrisnula. Spustio je olovku, zadovoljan stihom. Posle je zatvorio prozore, seo kraj šporeta i odvrnuo plin. Bio je u sam u stanu. Takve su se stvari već uveliko radile negde na severu, u industrijskim razmerama, iako do Novog Sada vest još nije stigla. Jedan prijatelj je zabeležio: Zbog Leopardija je naučio italijanski, radi Bodlera francuski, i bio je sav uronjen u antičku poeziju. Poznato je da se ubio u julu, uprkos svom stihu: Prava sezona smrti to je proleće, kad se razjapi zemlja za klijanje. Sačuvala se i beleška o jednom popodnevu, kada je na putu za biblioteku svratio da poseti društvo u kafani, oduševljen, vitlajući pročitanom knjigom kao zastavom. Bio je zaljubljen u Elinor, koja je imala crni prsten u oku. Nije ga opsedao vrtlog krvi, nego jedna bestelesna, platonska ljubav koja ponikla iz duše, samo dušu traži. Zvao se Alfred Rozencvajg, ali je sve pesme potpisao kao Nenad Mitrov. Leži na jevrejskom groblju, na kraju slepe...Pročitajte U po noći Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites