Posted November 6, 2017 Na pragu prastarog mlina u Oseniku, u kome je održan prvi sastanak i donesena odluka o pobuni, stara seljanka Ana Njego počela je da priča o događaju o kome se toliko malo zna i u najbližoj okolini kao da nikada nije postojao. – Bilo je to nekako sredinom leta 1917. mislim avgusta meseca. Rat je besneo na sve strane, ljudi su nam bili oterani na frontove. U to vreme vojska je neprestano prolazila kroz naša sela i nosila sve što bi joj pod ruku došlo. Naročito stoku i žito. Naša sela su tog leta počeli da obilaze i žandari i da nam oduzimaju stoku. Dođu samo pred tor pa ti narede: „Slušaj, u sredu doteraj nam ovu kravu, junicu ili tovar žita. Šta vide da imaš i šta begenišu… Po selu zavlada glad. Deca počeše da silaze na drumove, da lutaju i traže ma šta za hranu. Ono stoke što je bilo preostalo, nije moglo da nas ishrani. Dogora narodu do nokata. Svakoga jutra po selima pljačka i naređenje da se tera stoka na pijacu i prodaje liferantima budzašto. Ja se posavetujem sa sestrom i rešim da pozovem žene iz...Pročitajte Pobuna Reply Quote Share this post Link to post Share on other sites