Kao kost
bilo je prvorođeno dete
beli su ga mravi pojeli
o ljubavi moja, nemoj plakati
nemoj tugovati
nas dvoje smo ovde
a njega su beli mravi pojeli
Ti prođi kroz selo
ja ću stazom kroz vrt
odnećemo dete
desno je krivo drvo
levo je panj
o ljubavi moja
između njih ćemo ga zakopati [1]
—
Prevod: Zoran Petković.
Za Klub putnika priredila Marija Bralović.
[1] Antologija prvobitne poezije, Prosveta, 1988. str. 99.