Putnički citati

124 posts in this topic

Za one koji vole kupovinu nezaobilaznih magneta svuda po svetu:

"Magnet je najlepsi suvenir, jer spaja dve najvece ljubavi: frizider i putovanja." :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

moji favoriti:

1. Najkorisnije je putovati sam, jer imaš više vremena za razmišljanje.

2. Najbrže putuje onaj ko putuje sam.

3. Putovanje avionom su sati dosade prekinuti momentima iznenadnog užasa.

4. Kad ideš na put, savetuj se sa starcima, kad se vratiš kući, novosti doznaj od dece

5. Niko ne shvata kako je lepo putovati sve dok ne dođe kući i nasloni glavu na stari, poznati jastuk.

6. Putovanje je kao brak. Misliš da ti imaš kontrolu…

7. Ne pričaj mi o tome koliko si obrazovan; reci mi koliko si putovao....

Share this post


Link to post
Share on other sites

Na onim putokazima za Dunavsku bicklističku rutu (Danube Bike Trail) sigursno ste primetili slogane i citate, na našem i engleskom. Uglavnom se odnose na putovanja i često su u duhu našeg Kluba. Da li znate postoji li negde na netu njihov spisak? Hvala!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne postoji nigde spisak na jednom mestu. Citate je prikupljao Jovan Eraković Jone, uz povremenu pomoć nas ostalih ljubitelja pedaliranja. verujem da Jone ima sve to kod sebe, pa ga možeš pitati da ti pošalje spisak, a ako je saglasan, bilo bi lepo i da se javno objavi. Poslaću ti Jonetov mejl na pp.

Inače, ti znakovi su zbog dizajna i cele ideje proglašeni najboljim od celokupne ciklo-signalizacije na svih trinaest Erovelo ruta po Evropi. A Jone ih je osmislio.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Čudno je to: na putovanjima viđam decu koja me podsećaju na moje mališane i viđam lepe žene zbog kojih zaboravljam na svoju ženu.

M. Fišer

Ljudi bez mašte i sanjarenja su piuni koji prvi nastradaju u okršaju sa večnošću.

Ivo Andrić

Share this post


Link to post
Share on other sites

Drugari,

Hajde da zajedno kačimo pametne, lepe i korisne citate o putovanjima i kulturnoj geografiji. Od pigmejskih narodnih poslovica do antropoloških eseja, od naših putopisaca do južnoameričkih pesnika i novinara.

Počeću citatom koji smo danas okačili na fejsbuk stranicu Kluba:

Čovjek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mjesto čovjek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne, i sam sebe plaši neizvjesnošću koja ga čeka. Promjena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposjesti njegov osvojeni prostor, i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovjek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovjek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promijeni mjesto i nametne uslove. Kuda i kako da ode? Nemoj da se smiješiš, znam da nemamo kud. Ali možemo ponekad, stvarajući privid slobode. Tobože odlazimo, tobože mijenjamo. I opet se vraćamo, smireni, utješljivo prevareni.

-- Mehmed Selimović

Share this post


Link to post
Share on other sites

„Otići, to je mahnita nostalgija u čoveku, urođen nagon kojem se jedva odoleva. Daljina vuče, vijugava putanja vuče, more vuče, planina usisava. Vuče ono što volimo, vuče ono čega se bojimo. Deca rano slute putovanje: beže od kuće, od škole, beže „u svet“. Zreo čovek hteo bi da je večeras makar za mikron drugde i dalje, nekim iskustvom osveženiji, potencijalniji no što je bio jutros. Malo je čoveku, usedelački mu je, reći: da je od majke i oca rođen. „Otkud si ti?“ – pita u jednom romanu neko nikoga. – Došao sam iz ovoga jutra. – A ti? – pita drugoga. Ja sam počeo onda kad je prepukao prvi atom – kosmogonijci nas uče: kad se raspao prvi atom počelo je nestajanje sveta, krenula sva kretanja i tada, i zato, krenuo i veliki problem prostora i vremena. Putovanje je nagon divan i problem opasan. Ne putuje se da se razdrma dosada, ni ubije vreme, nego da se, između bezbroj pitanja, nadnese čovek, zaviri u zagonetku, u tešku iluziju vremena.“ (...)

Isidora Sekulic

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Koliko imam tih identiteta, ha, ha..., irski i crnogorski, golootočki i nikšićki, grudobolni i beogradski, ulični i šizofreni, fudbalski i dečački, likovni i prijateljski, mađarski i filmofilski, citatni i vestern-identitet, levičarski i mediteranski, jugoslovenski i pozorišni, identitet španskog borca i košarkaški... Ovako može u nedogled... samurajski i petrogradski, suicidni i partizanski, sumatraistički i identitet gluvarenja, identitet fusnote i sinkope... lenjingradski i dubrovački, carodušanski i očinsko-drugarski... Moj haos u glavi nema suncobran."
-- Božo Koprivica

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Ja ne upoznajem svet, već ga samo prepoznajem. Ne idem da ga

otkrivam, nego da ga se prisetim, kao nekakve svoje daleke
uspomene.

Jer mnogo puta sam bio gde nisam jos koračao. I mnogo puta sam
živeo u onom što još ne poznajem.
I mnogo puta sam grlio to što će tek biti oblici.

Zato izgledam izgubljen i neprekidno se osvrćem. A u sebi se
smeškam. Jer, ako niste znali, svet je čudesna igračka.

Može li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i u nekakvom
prostoru, ako u sebi ne nosi sva vremena i prostore?"

"Smeta mi krov da sanjam. Smeta mi nebo da verujem."

Mika Antić

Share this post


Link to post
Share on other sites

“Longing on a large scale is what makes history. This is just a kid with a
local yearning but he is part of an assembling crowd, anonymous
thousands off the buses and trains, people in narrow columns tramping over
the swing bridge above the river, and even if they are not a migration or a
revolution, some vast shaking of the soul, they bring with them the body
heat of a great city and their own small reveries and desperations, the
unseen something that haunts the day—men in fedoras and sailors on
shore leave, the stray tumble of their thoughts, going to a game.”

― DeLillo

Share this post


Link to post
Share on other sites

Amsterdam
1. Ovaj život je veliki bezazleni brod što o kamenje krvari bokove i muče po ostrvima, zarivajući rogove jarbola suncu ispod struka.

2. Kapetana sam bacio u more, iskrcao sam posadu, i sad na svoju ruku napuštam zagađene dokove, gladan bezbroj drukčijih strana sveta i žedan najdaljih luka.
6. Ovaj život je veliki i bezazleni brod, a ja zagrcnut od vazduha i pića, kuvam ručak u kompasu i nikako mi ne priliči da noćim u istim lukama.


Šta čekaš ?
Šta gnjaviš ?
Šta metiljaviš ?

Prodaj šta imaš i kupi vreću.
Natrpaj u nju svu svoju sreću.
Baci na rame u cik zore
i put pod noge:
-pravo na more.
 

Mika Antić
 

Edited by Seaman

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Većini posvećenih gradskih uličnih hodača poznato je ono fino stanje kada duša uživa u samoći – u stanju dubinske samoće tu i tamo isprekidane susretima, kao što je tamno noćno nebo poškropljeno zvezdama. U prirodi je čovekova samoća geografski određena – čovek se nalazi izvan društvene situacije, tako da za samoću postoji praktično geografsko objašnjenje, ali je ujedno prisutan i osećaj povezanosti sa vanljudskim svetom. U gradu je čovek sam zato što su svi oko njega tuđinci, a biti stranac među tuđincima i hodati muklo noseći svoje tajne, zamišljajući kakve su tajne u srcima prolaznika na ulici, jedna je od najtežih privilegija za čoveka. Taj neodredljivi identitet, sa beskonačno mnogo mogućnosti, čini jedno od specifičnih obeležja urbanog života, stanje emancipacije kojem teže svi oni koji u grad dolaze da bi se oslobodili pristiska porodičnih i društvenih očekivanja i da bi eksperimentisali sa supkulturom i identitetom. To je položaj posmatrača, staloženog, povučnog i naoštrenih čula, primereno stanje duše za svakoga ko je naklonjen refleksiji i kreaciji. U malim dozama, melanholija, otuđenost i introspekcija neka su od najsuptilnijih životnih zadovoljstava."
– Rebeka Solnit

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Ovde, na Levantu, ne bavimo se verovanjima, nego pripadnostima. Naše veroispovesti su plemena, naša religiozna revnost jeste jedan oblik nacionalizma..."
-- Amin Maluf (Maalouf)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Спадају ли песме у цитате? :)

Raskršće

Kolebam se stojeći
Učitelju
Na raskršću sred polja
----------------
Svuda putevi
Zrakasti kao pipci
Udaljavaju se
Svaki za sebe
Ka vrhu brda
A njihovo se zmijasto telo
Gubi u mutnoj magli
Dok se hvataju obronaka
Da stignu do straža

Tamo! i tamo... i tamo!

Hiljade vrhova
hiljade oblika
Čekaju...

Treba li onda uspinjanje da bude u delovima
Od vrha do klanca
I opet do vrha?
Tamo! i tamo i tamo!

A ja da budem prosjak,
Putnik večiti?
Samo mrvice da skupljam
I nikad da ne budem sit!

I uvek ono što tražim
Da gledam
Kao kroz razbijeno staklo?

"Staze ne kreću nikud!"
Reče mi šapatom
"Dolaze!"
Dovode do raskršća
Spajaju se
Poruke, oblici, glasovi
Iz guste magle

Ne traži daleko vrhove
Ne traži jedan po jedan
Na sve zajedno treba
Ne pokrenuvši se da se popneš

Nemoj stajati na raskršću...
Ti si raskršće.

Vasili Vicaksi, "Misao i vera"

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pustite me, pustite da odem,
bez pitanja kako i zasto i dokle,
drumovi uvijek nekud vode,
a ja sam nomadskom gladju proklet.

Vito Nikolic

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo je odlicno :)

Šta čekaš ?

Šta gnjaviš ?
Šta metiljaviš ?

Prodaj šta imaš i kupi vreću.
Natrpaj u nju svu svoju sreću.
Baci na rame u cik zore
i put pod noge:
-pravo na more.
 

Mika Antić
 

Evo i jednog novog:

Two of the best parts of travel are the leaving and the coming home.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Evo i jednog novog:

Two of the best parts of travel are the leaving and the coming home.

Evo drugačije varijante koja je vezana za Fargo u S. Dakoti: "The best thing about Fargo is traveling to other places, and the worst thing is coming back".  :spot:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Jesam li živeo u Parizu? Jesam li bio u Njujorku?
Vašingtonu? Bagdadu? Rigi? Sidneju? Svuda
sam bio, kažem, jer svi smo mi svuda bili,
samo smo to zaboravili.

Zaboravio sam, recimo, Četrdeset petu ulicu,
odmah iza Brodveja, gde sam video kako na asfaltu,
oko mojih nogu, umire stotinu narkomana i niko
neće da im pomogne.

Jurmala. Cela obala Baltika. Ili, preko u Švedskoj,
Vesteros. Stokholm. Geteborg. Malme. Trajektom
pijan preko u Kopenhagen. Odatle šest puta
preko Atlantika. U Muzeju svemira u Vašingtonu
ručao sam sa Majklom Kolinsom. Rekao mi je
da iz vasione izgledamo besmisleno.
Kao plesan. U Nju Orleansu smo Slavko Vukosavljević
i ja večerali sa Tenesijem Vilijamsom.

Sve sam doživeo, kažem. Vekove. Eone. Bio sam gore
u svetlosti i vratio se. Ispričam joj o Vavilonu,
Stesefonu, Al Kurni. Stvarno sam pojeo jabuku
sa Adamovog drveta na mestu gde se sastaju
Tigris i Eufrat i čine Šat al Arab.

Lama Angarika Govinda kaže u predgovoru tibetanske
knjige mrtvih: - Ne postoji nijedna osoba,
zapravo, nijedno živo biće, koje se nije vratilo
iz smrti... Ono što nazivamo rođenjem, samo je
obrnuta strana smrti, kao jedna od dve strane
medalje, ili vratnice koje nazivamo: ulaz izvana,
ili: izlaz iznutra. -

To joj zapišem u đačku knjižicu, koju je ponela umesto
lične karte. Čudna je ta zemaljska ljubav,
rekao sam joj. Izgleda sve je, ipak, samo u prepoznavanju.

Zar nisam i kroz ovaj grad nekad prolazio, u karavanu
nekog drukčijeg čovečanstva? Isto se dimi voda na
Tromostovlju. Isto se ljeska pustoš nad daljinama.

Isti me miris boli u nozdrvama i u sećanju. Potpuno
razgovetno, evo, izgovaram ga svojom kožom.

Sve se ponaša tako kao da stari u budućnosti. Ja
starim i u prošlost. U svim pravcima vremena.
To mi je nadljudski dokaz da sam, sa neke
druge strane ovog istog, ovde već jednom boravio
silazeći sa zvezda.

Mika Antić
"Pisma Gospođi Vineti"

Share this post


Link to post
Share on other sites

"Za putnike, zvezde su vodiči. Za sve ostale, one su samo malecna svetla."

Share this post


Link to post
Share on other sites

Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagno umire onaj koji uništava vlastitu ljubav, onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajući svaki dan ista ograničenja, onaj koji ne menja rutinu, onaj koji se ne usudjuje obući u novu boju, onaj koji ne priča sa ljudima koje ne poznaje.
Lagano umire onaj koji bezi od strasti i njenog vrela emocija;
onih koje daju sjaj u očima i napuštenim srcima.
Lagano umire onaj koji ne menja svoj život kada nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi, onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti, i koji ne ide za svojim snovima; onaj koji nece sebi dozvoliti, niti jednom u svom životu, da pobegne od smislenih saveta…….
Živi danas, učini danas, rizikuj danas!
Ne dozvoli lagano umiranje!
Ne zaboravi biti srećan!
Pablo Neruda

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Za 20 godina biće više razočaran stvarima koje nisi uradio, nego onima koje jesi. Isplovi zato iz sigurne luke, otkrivaj, sanjaj,istržuj, putuj!

Mark Tven

Share this post


Link to post
Share on other sites

Putovanje je ponovo uspostavljanje izvorne harmonije koja je nekada postojala između čoveka i univerzuma.

Pre nego u svim knjigama na svetu, najbolje priče pronađene su između stranica pasoša.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now