Jedno priličko mučnjenje

Osim malina i krompira, ovaj kraj poznat je po starim spomenicima-krajputašima, koje su porodice podigle vojnicima poginulim daleko od kuće, u Balkanskim, i Prvom svetskom ratu. Spomenici su od kamena, izrezbareni, oslikani i obojeni, a u svaki je urezano i nekoliko reči o poginulom vojniku.

Tradicija krajputaša zadržala se i dan danas. Vijugavi planinski putevi oivičeni su impozantnim brojem spomenika koje govore o žrtvama saobraćajnih udesa. Natpisi koji se na njima mogu videti svedoče o tome kako je starica nastradala ni kriva ni dužna, kako je mladu devojku ubila drugarica kleta, i slično. Automobili su jurišali kraj nas, a mi se, razumljivo, nismo osećali baš sasvim lagodno u takvom okruženju, oprezno hodajući samom ivicom puta, dok je siva stenovita gromada Mučnja rasla nad našim glavama.

Još jedna noć smrzavanja i prevrtanja po džombama u šatoru, i dva čupava stvorenja zevajući počinju da se vuku ka vrhu. Srećom, planina se nije pokazala previše divljom; na svakom koraku nailazili smo na ljude koji oru ili čuvaju ovce, pitaju zašto smo odlučili da dođemo baš tamo i pozivaju na obaveznu kafu na sred njive, dok simpatična bakica daje svoj nesebični doprinos obrazovanju gradske dece.

- E, deco, vidite ovaj konj, ne sluša... znate kako kažu, konja i čoveka moliti, ženu i kobilu tući... tako vam je to, moja majka imala šes' ćeri, sve lepe, svaka se udala pre dvadeset... otišle, da ih drugi tuče... ženu samo lepo obuci, al ne daj joj da jede...

U blizini vrha nalazi se u tom kraju veoma čuven i možda lekovit izvor poznat kao Savina voda. Kako bi ulepšali ovo sveto mesto, ljudi su oko izvora sagradili betonsku šupu, a okolinu dobro snabdeli najlonskim kesama, plastičnim flašama, papirima, kojekakvim dronjcima i otpacima nepoznatog porekla. Voda sjajno zadovoljava žeđ... a svetilište zadovoljava potrebu da vidite nešto zaista groteskno i bizarno. Stanovništvo ovih krajeva veoma je ponosno na svoju Savinu vodu, i svako će vas uputiti tamo.