Iran 2023

[Lazar]

Upravo izvadih vizu za Iran, pa da podelim ovde sveže informacije, a takođe i da pitam za savete ako je neko išao skoro.

1. Viza

Popunio sam formular na sajtu za e-vizu, međutim, prošlo je deset dana i još uvek je pisalo, kad se ulogujem tamo, "waiting for verification". Onda sam pozvao telefonom ambasadu Irana u Beogradu, i rekli su mi da oni ne znaju koliko te provere mogu trajati, ali da možemo ubrzati proces ako odem u Beograd da porazgovaram sa konzulom. Rekli su mi da je "70-80% verovatnoća da ću dobiti vizu posle tog razgovora". Otišao sam, porazgovarao, i dobio sam vizu. Razgovor je bio prilično ljubazan, brinuli su da li ću znati kako da se ponašam tamo, koje gradove planiram da posetim, koliko bih ostao, i to je to. Pitali su i imam li rezervacije hotela, rekao sam da nemam ništa.

Dali su mi instrukcije da uplatim 7.800 dinara u NLB Komercijalnoj banci, i nakon što sam im poslao fotografiju uplatnice, poslali su mi na mejl e-vizu kao pdf. Dakle potreban je samo jedan odlazak u ambasadu. U pasoš ništa ne lepe, kako su mi rekli, da mi ne bi napravili problem sa putovanjima u druge zemlje. E-vizu odštampaš i pokažeš je na aerodromu.

Ukratko, e-viza sistem funkcioniše, samo što niko ne zna koliko se čeka. Na netu sam pronašao da se više ljudi žalilo da su čekali i po mesec dana, pa sam zato zvao ambasadu da ih pitam. 

2. Karte

Kartu sam uzeo sa Turkish Airlinesom za oktobar, oko 2 nedelje unapred. Ima gomila letova, i pristojna povratna karta iz Beograda (sa presedanjem u Istanbulu od 4 sata, i da poleće i sleće u neko normalno vreme) košta ravno 400 evra. Ima i jeftinijih, tipa 330, ako neko želi da provede desetak sati na presedanju.

3. Pare

U ambasadi su mi rekli da ponesem keš, jer nikakve kartice ne rade. Nisam se setio da pitam za kineski Unionpay, imam i tu karticu ali nemam pojma hoće li raditi. Nemam predstavu koliko keša treba poneti za tri nedelje relativno low-budget putovanja, pa ako neko ima savet, slušam.

4. SIM kartica i Snapp

Iranska SIM kartica, koliko vidim, ima da se kupi na aerodromu. Što se prevoza tiče, na više mesta sam pronašao informaciju da treba instalirati Snapp, nešto kao iransku verziju Ubera. Samo, izgleda da treba prvo imati iranski broj telefona, da bi se mogla instalirati. Koliko čitam po netu, Google Play Store i Apple Store ne rade u Iranu (mada su sve informacije prilično bajate), pa je potrebno instalirati VPN da bi se mogao skinuti Snapp.

5. Letovi unutar Irana

Od letova unutar Irana, nisam uspeo da nađem ama baš ništa pristupačno. Tipa, Teheran-Shiraz košta 300 evra u jednom smeru. Autobusom je to 12 sati, vozom 16, pa bi imalo smisla preleteti makar u jednom smeru, ali ili ja ne znam gde da gledam, ili nema.

To je to što sam za ovo kratko vreme iskopao, od najosnovnijih stvari. Ako neko ima neki koristan savet, u pogledu toga gde promeniti pare, treba li kupovati međugradske autobuske karte unapred ili može na licu mesta, da li je bolje ići vozom ili autobusom, preporuke za hotele u Teheranu, Esfahanu i Širazu itd, svaka informacija mi je od koristi, posebno ako je relativno novijeg datuma. Manje-više sve informacije koje nalazim na netu su kontradiktorne i jako bajate. Na primer, ima gomila starih tekstova koji kažu da Google Maps radi u Iranu, i jedan tekst iz 2023. koji kaže da ne radi. I tako za gomilu stvari, ne znam kome da verujem.

[jms_uk]

4 hours ago, Lazar said:

4. SIM kartica i Snapp

Iranska SIM kartica, koliko vidim, ima da se kupi na aerodromu. Što se prevoza tiče, na više mesta sam pronašao informaciju da treba instalirati Snapp, nešto kao iransku verziju Ubera. Samo, izgleda da treba prvo imati iranski broj telefona, da bi se mogla instalirati. Koliko čitam po netu, Google Play Store i Apple Store ne rade u Iranu (mada su sve informacije prilično bajate), pa je potrebno instalirati VPN da bi se mogao skinuti Snapp.

Mislim da ti je broj potreban za registraciju, a da aplikaciju mozes da skines unapred. Takodje, radi i VPN tamo.

4 hours ago, Lazar said:

5. Letovi unutar Irana

Od letova unutar Irana, nisam uspeo da nađem ama baš ništa pristupačno. Tipa, Teheran-Shiraz košta 300 evra u jednom smeru. Autobusom je to 12 sati, vozom 16, pa bi imalo smisla preleteti makar u jednom smeru, ali ili ja ne znam gde da gledam, ili nema.

Koliko videh, uglavnom nema sajtova izvan Irana gde se to moze priustivo odraditi. Uzeti to tamo po dolasku u lokalnoj agenciji/aviokompaniji. Mada, trenutno je izgleda problem na nekim rutama (kao bas pomenuti Teheran-Shiraz) da je potraznja veca od ponude. Inace, trebalo bi da je regularna cena tamo od €25 do €55.

I kad trazis domace letove, ne zaboravi da vecina od njih idu sa/na THR (umesto IKA).

[Lazar]

Vidim da se Snapp može skinuti preko nekog posebnog linka, jer je izbačen iz Google Playa i Apple Storea. Kažu da tamo ima i hotela, ali to ne vidiš dok se ne registruješ, a nema registracije dok nemaš iranski broj telefona, što će reći dok ne sletiš tamo.

Primetio sam da postoji više sajtova za iranske avioprevoznike, kao i za hotele i, verovatno, sve ostalo, ali sve je na persijskom, i nema engleske verzije. Google translate ne pomaže, jer je potrebno na persijskom uneti sve podatke za pretragu.

Što se smeštaja tiče, Airbnb i Booking ne rade u Iranu. Ima nekih sajtova sa spiskovima hotela, ali svuda se vrti 15-ak istih hotela za Teheran, što je nerealno za grad od devet miliona stanovnika. Izgleda da će morati kao u stara dobra vremena, odem negde pa onda tamo gledam gde ću da spavam.

[sandrolina]

www.hostelworld.com

radi, moze da se kupi i rezervise, proverila

 

[Lazar]

Super, na hostelworld ima dosta toga. A još je bolje kad se tamo vide imena hotela pa onda pronađu njihovi sajtovi preko googla, ispadne dosta jeftinije. 

Za avionske karte, postavio sam pitanje na fejsu na grupi See You In Iran. Dosta je aktivna grupa. Saznao sam da se karta ne može kupiti ako si izvan Irana, nego tek kad stigneš. Osim ako ti neki agent ne kupi kartu, pa da te čeka kad stigneš. Ima i par agencijskih sajtova preko kojih se može kupiti karta iz inostranstva, ne znam kako oni funkcionišu ali imaju gomilu pozitivnih reviews: https://iran.1stquest.com/

Takođe sam čuo i da SIM karticu za strance treba kupiti na aerodromu, jer je posle jako teško pronaći tu koju mogu stranci da kupe. Ne znam da li je istina ali eto, bolje ne rizikovati i uzeti je odmah.

[Lazar]

Vratih se iz Irana, pa evo friških informacija.

Let Beograd-Teheran, Turkish Airlines, 400 evra povratna. Beograd-Istanbul oko sat i po, onda u Istanbulu presedanje oko 4 sata, i Istanbul-Teheran oko 3,5 sata. Polazak iz Beograda oko 8 uveče, stizanje u Teheran sutradan oko 6 ujutru. Polazak iz Teherana oko podne, stizanje u Beograd oko 7 uveče. Sve u svemu, veoma lagan i kratak put.

Metro stanica je odmah na aerodromu, i karta do centra košta nešto tipa pola evra, evro, ne sećam se tačno. Karte za metro se ne mogu kupiti u kešu, nego samo karticom, pa vam kažu da sačekate dok oni ne zamole nekog putnika da svojom karticom kupi kartu i vama, a vi mu date keš. Prvi metro kreće oko osam ujutru i velika je gužva, svi su zbijeni kao sardine.

Taksisti će vam odmah nuditi svoje usluge, već na aerodromu. S obzirom da je Snapp do centra oko 3,5 do 4 evra, okej je platiti 5 za taksi (jer još uvek nemate instaliran Snapp, a moguće je da sami nećete umeti da ga instalirate).

SIM kartica. Na aerodromu Imam Homeini u Teheranu treba odmah promeniti nešto malo novca, radi kupovine iranske SIM kartice i karte za metro do centra. Kurs na aerodromu je jako loš, zato ne treba menjati više od desetak evra. SIM kartica se isto kupuje na aerodromu, košta 3,5 evra za 10 GB ili 7 evra za 30 GB. 

VPN je potreban za manje-više sve, i zato je dobro instalirati ga dok ste još uvek van Irana. Ja koristim Astrill. Radio je okej, mada je u Kini radio bolje. Inače, brzina interneta na telefonu je sasvim okej, ja sam držao online časove engleskog sa videom. U hostelima je net obično mnogo gori, pa ćete uglavnom koristiti telefonski.

Smeštaj. Nas je bilo dvoje, pa smo svuda uzimali dvokrevetnu sobu sa kupatilom. U Teheranu je to oko 30 evra za noć, u Isfahanu 20, u Jazdu i Širazu 15. Hosteli su generalno bolji od klasičnih hotela, jer za iste pare dobijete mnogo lepši smeštaj, osoblje koje govori engleski, prijatan zajednički prostor u kome možete provoditi vreme itd. U cenu je gotovo svuda uključen doručak. Većina hostela je jako lepo sređena, mnoge su u starim, tradicionalnim kućama sa dvorištem u sredini i fontanicom, imaju lepe krovne terase za sedenje itd. Ako uzmete sobu, ti hosteli su ono što bi u Evropi bili boutique hoteli.

Gosti su 90% Iranci, 10% stranci. Generalno ima jako malo stranaca. Kažu da je jedno vreme bilo mnogo više, kad je delovalo da će biti potpisan nuclear deal, ali otkad je Trump to anulirao, pa je onda još došao i kovid, pa prošle godine ubistvo one devojke i masovni protesti, pa onda ekonomska kriza, i sada ovo sa Izraelom, turizam je definitivno propao.

Hosteli koje preporučujem: RooBeRoo Hostel u Teheranu, Friendly Hostel u Jazdu, Heritage Hostel u Isfahanu i Tuti Hostel i Shiraz Eye u Širazu - svi su bili odlični. Jako je bitno da hostel ima lepo dvorište i dobru atmosferu, jer su gradovi izuzetno naporni, i treba vam mirno mesto gde ćete se skloniti od svega toga i prikupiti snage za dalje.

S obzirom da Booking i Airbnb ne rade, a Hostelworld ima jako malu ponudu u Iranu, najbolji način za pronalaženje hostela jeste da otvorite Google mapu, zumirate na centar grada, i onda tamo vidite sve moguće smeštaje i možete pročitati reviews. Na Google mapi vidite broj telefona, onda ih dodate na Whatsappu i tamo se dogovarate. 90% ih ima Whatsapp, a one koji nemaju možete jednostavno pozvati telefonom. Mi smo ih uglavnom rezervisali dan-dva unapred, za svaki slučaj, mada verovatno i nije bilo potrebe jer su prilično prazni.

Prevoz po gradu. Metro u Teheranu je pretrpan, a s obzirom da vas stalno opominju da ima džeparoša, onda nije baš najsrećnije rešenje. Plus što karta može da se kupi samo karticom, pa onda morate čekati da neko naiđe i kupi vam kartu a vi mu date pare. Bar je takvo bilo naše iskustvo, možda ima i neki drugi način ali nama su odbijali da prodaju karte za keš. Druga varijanta je Snapp, koji je iranski Uber, i prilično je jeftin. Instalirate ga na telefonu (nema po app storovima, mora direktno sa njihovog sajta), verifikujete (potrebno je da ste već kupili iransku SIM karticu, neko od osoblja hostela će vam pomoći oko instalacije/verifikacije), i onda tako pozivate taksi. Interfejs za pozivanje taksija postoji i na engleskom. Većina vožnji po gradu košta evro-dva. Od centra do aerodroma (oko sat, sat i po, zavisno od saobraćaja) košta oko 3,5 evra.

Međugradski prevoz. Hteli smo da idemo vozom, ali su sve karte iz Teherana za Isfahan bile rasprodate dve nedelje unapred, a iz Isfahana za Jazd su nam rekli da ni ne ide voz, pa smo odustali od te ideje. Zato smo išli autobusom. Tzv. "VIP autobusi" su sasvim udobni, karte su jeftine, između 3 i 4 evra za relacije Teheran-Isfahan, Isfahan-Jazd i Jazd-Širaz. Sve su te relacije od po 6-7 sati puta (bilo bi i dosta kraće da ne staju svaki čas). Kartu Teheran-Isfahan smo kupili na glavnoj autobuskoj i odmah ušli u bus, dok smo Isfahan-Širaz i Širaz-Jazd kupili unapred. Hosteli običnu nude uslugu kupovine karte onlajn (vi im date keš, oni vam kupe kartu) i naplate vam 10% više. U Jazdu je bilo malo nezgodno, karte su bile rasprodate dva dana unapred. Ponekad neko zapali cigaretu u autobusu, ali retko.

Autobuske stanice su uglavnom daleko od centra, na obodu grada, i treba vam Snapp ili metro da biste stigli tamo, i da biste stigli sa stanice do hotela.

Avion. Čim smo sleteli u Teheran, istog dana smo otišli u turističku agenciju i kupili avionsku kartu Širaz-Teheran, kako bismo polako putovali kopnom do Širaza, a onda se na kraju vratili avionom u Teheran. Karta je koštala 25 evra po osobi. Iako smo čuli mnogo priča o kašnjenjima, prastarim avionima, otkazivanjima letova itd, avion nije kasnio i nije se raspadao, sve je bilo okej, uključujući i hranu. Taj avion je sleteo na drugi aerodrom u Teheranu, Mehrabad, koji je jako blizu centra.

Novac. Kartice ne rade u Iranu, pa zato sve pare morate nositi u kešu. Menjačnice daju loš kurs, mi smo menjali kod dilera, koji imaju mesta gde se okupljaju u svakom gradu, i tamo ih je na desetine, možda i stotine, kao kod nas u zlatno doba dilovanja deviza. Inflacija je velika, i trenutno 1 evro vredi 520.000 iranskih riala. Dileri obično pokušavaju da vas prevare za par evra. Glavni trik im je da vam daju male apoene, i onda vi za 100 evra dobijete par stotina novčanica, različite starosti (pa prema tome i izgleda) i različitih apoena, i treba vam jako mnogo vremena da sve to prebrojite i shvatite šta je šta. Onda kad završite brojanje, kažete ne slaže se, onda vam oni dodaju još par novčanica, kažu prebroj ponovo, onda opet beskrajno brojanje, opet se ne slaže, onda oni dodaju još jednu novčanicu, onda oni uzmu  pa sve to ponovo broje, i tako, gledaju da vas umore. Mi smo prihvatali samo nove novčanice, i samo od jedan milion rijala, tako da za 100 evra dobijete 52 novčanice i to je to (negde 51, negde 53). Ili vam daju manje nego što je dogovoreno, i kažu to je commission. Sve u svemu, kad neko krene tako da smara, najbolje je otići kod sledećeg.

S obzirom da je inflacija jako velika, ljudi su naglo osiromašili. Pitali smo nekoliko ljudi koji rade po hostelima, kao i nekoliko kaučsurfera, kolike su im plate, i sve je to tu između 150 i 300 evra, a oni su još neka srednja klasa. Mogu samo da zamislim koliko zarade oni koji su zaista siromašni, pretpostavljam par desetina evra mesečno. A pošto je opštepoznato da kartice ne rade, jasno je i da vi u džepu imate keš za celo putovanje, što je nečija godišnja ili dvogodišnja plata. Meni lično nije bilo baš lagodno da nosim hiljadu evra u džepu.

Džeparoša ima, i jedan je uspeo da mi izvuče neki sitniš iz džepa. Stajao je na ulici i pričao na mobilni, leđima okrenut, i onda baš kad sam ja prolazio napravio je korak unazad i naleteo na mene. Onda mi se dugo izvinjavao, rukovao se, grlio me, tapkao po ramenu, i izvukao mi nešto iz džepa u kome držim sitniš, i koji se lako otvara. Nakon toga sam postao oprezniji. Ovo verovatno ne bi uspelo da ljudi generalno nisu ljubazni, prilaze vam, pitaju odakle ste, hoće da razgovaraju, i onda spustite gard i opustite se. Ali to je eto bio jedini takav slučaj za 21 dan. U Teheranu smo u dva navrata naleteli na decu koja su prosila, i koja su vikala "please money" i kačila nam se o odeću, pa i tu treba biti oprezan kad se radi o džepovima. Evri su bili na sigurnom, u đonu od patike.

Postoji neka lokalna turistička platna kartica koju preporučuju, zove se MAHcard, i na nju možete da stavite pare kada dođete u Iran, i onda plaćate tom karticom. Nisam to probao, i ne znam mogu li se uplatiti evri ili samo riali, ali možda bi trebalo proučiti kako to funkcioniše. Sama kartica košta valjda 20ak evra, tako mi neko reče.

Troškovi. Mi smo potrošili oko 900 evra za 3 nedelje puta, za dve osobe, all-inclusive, naravno ne računajući povratne karte Beograd-Teheran. Može to i sa dosta manje ako se ide u dormitories, jede jeftinija hrana itd.

Sporazumevanje. Engleski se slabo govori, baš jako slabo. Jako pomaže aplikacija SayHi, koja prevodi voice to voice i ima persijski, i koristi Amazonov jezički softver. Googlov jezički engine nema izgovor za persijski, samo tekst, ali jako pomaže u restoranima, gde fotkate jelovnik na persijskom i dobijete prevod. Bolji restorani obično imaju nekoga od osoblja ko natuca engleski, ali u malim uličnim restoranima zaboravite na to. Dakle, obavezno na telefon instalirati SayHi za govor i Google Translate za jelovnike, redove vožnje i druge tekstualne sadržaje.

Hrana je odlična. Iranska kuhinja je daleko raznovrsnija od, recimo, turske. Ručak u malom uličnom restoranu košta oko dva-tri evra, a u nekim malo boljim restoranima i do 8-9 evra po osobi (ali za to dobijete mnogo više, i mnogo bolje, nego što biste u Srbiji dobili za te pare). Ako ikada ponovo odem u Iran, to će verovatno biti zbog hrane  

Šta videti. Ovo, naravno, zavisi od individualnih interesovanja, ali evo nekih opštih utisaka.

Teheran je nov grad i nije baš lep i prijatan za hodanje. Ne znam da li je uvek tako, ali kad smo mi bili tamo, vazduh jedva da se mogao disati od zagađenja. Benzin je jako jeftin, svi voze prastare automobile, motocikli su svuda (pa i na trotoarima, gde se probijaju kroz masu pešaka), i verovatno je zato tako. Ja to još nigde nisam video, da je vazduh toliko zagađen. Preporučujem masku. I ostali gradovi su zagađenji, ali manje. Saobraćaj je jeziv, semafori većinom ne rade (samo trepće žuto), a prelazak ulice ne baš prijatan.

Severni deo Teherana je bolji ako volite da šetate, to je imućniji deo grada pa su ulice šire, ima više drveća i generalno je podnošljivije. Centralni i južni deo su siromašniji, samim tim i manje zeleni, haotičniji i zagađeniji. Koga zanima istorija 20. veka, a posebno Bliski istok, Teheran će mu biti zanimljiv, ali ako tražite nešto lepo i prijatno, teško da ćete to tamo naći.

Isfahan, Jazd i Širaz su stari gradovi, i tu ima svašta da se vidi. Treba imati na umu da je koncept ulica takav da se ne posmatraju toliko kao deo urbane celine u kojoj se živi, nego više kao prostor između individualnih kuća i zgrada, gde se boravi čisto po potrebi, ako morate nešto da kupite ili da stignete negde, i zato se oko tog prostora niko ne trudi. Turističke atrakcije (stari trgovi, palate, džamije, pešačke zone, vrtovi i sl.) su male oaze u tom haosu, ograđene ogromnim zidovima. Jazd jedini ima očuvan stari grad po kome možete šetati, penjati se na krovove, tražiti odakle je najbolji pogled itd (mada, čim izađete iz starog grada, opet ste u haosu automobila, zagađenog vazduha i ružnih građevina, i teško je zamisliti ijedan razlog da se bude tamo). 

 Isfahan mi je bio najlepši što se tiče atmosfere, jer ima dva ogromna stara trga, verovatno najbolji i najveći bazar koji sam ikad video (evo sad proverih u Vikipediji, zaista je najduži pokriveni bazar na svetu) i možete komotno provesti ceo jedan dan samo istražujući rukavce bazara, dvorišta i male trgove na koje ti rukavci izlaze, par lepih pešačkih avenija, i zeleno šetalište uz reku sa starim mostovima. Od navedenih gradova, Isfahan najviše liči na grad, i jedini je po kome ima donekle smisla duže šetati.

Jazd je super za obilazak starog grada, u čemu se može provesti dva-tri dana, i okolnih atrakcija, za koje se može iznajmiti auto sa šoferom (svi hosteli imaju šofere koje će vam preporučiti, i to košta 10 do 20 evra za dan, zavisi koliko daleko idete i šta sve obilazite). Od tih izleta, meni su se dopale zoroastrijanske Kule tišine i stara tvrđava Saryazd. Što se restorana tiče, u Jazdu je ponuda bila najmanja, a cene su bile najviše. Kažu da se većina restorana pozatvarala zbog svih ovih kriza poslednjih godina, kao i gomila hostela i uopšte turističkih biznisa. To je u suštini turistički grad, i vrvi od (iranskih) turista i prodavnica suvenira.

Širaz je okej, mada ima najmanje očuvanog starog gradskog jezgra. Ima gomilu starih palata sa vrtovima, ali su manje-više sve iste, i nema potrebe videti više od jedne ili dve. Vrtovi su generalno u žalosnom stanju, u fontanama i bazenčićima uglavnom nema vode, ili je voda prljava i ustajala. Planine oko Širaza su super ako volite planinarenje, nama je to bio jedan od najboljih momenata u Širazu. Ali generalno mislim da sam očekivao više od Širaza. Da sam znao kakvo je stanje, definitivno bih proveo više vremena u Isfahanu.

Naravno, svako ide da gleda ono što ga zanima, a ja nisam baš zainteresovan za ruševine (preskočili smo Persepolis), niti za vlastelinske palate, džamije itd. Muzeje da i ne pominjem. Skitanje po gradovima, ljudi, hrana, priroda, planine, mesta sa posebnom atmosferom, uglavnom se držim toga. Iranski gradovi nisu baš sjajni za skitanje (van "oaza" koje su lepo uređene je urbana noćna mora), ali što se ostalog tiče, ima baš svega, i tri nedelje nam je proletelo.

[pecanj]

Upravo sam oprobao novi bezvizni režim sa Iranom, pa da podelim par informacija.

Sleteo sam na aerodrom u Tabrizu u pola noći. Prvo što me je imigracioni službenik pitao je bilo ,,A gde ti je viza?''. A onda me začuđeno pogledao kad sam mu rekao da od nedavno ne treba. Proverio je kod kolege, i pustio me. Sve je bilo jako brzo i glatko. Iranci ne lupaju pečat, tako da u pasošu nemate nikakvu evidenciju o poseti Iranu.

Na aerodromu u Tabrizu nema menjačnica, niti se može kupiti SIM kartica. Promenio sam 5 dolara u prodavnici slatkiša, po užasnom kursu od 40 tomana, kako bih imao za taksi do grada. Taksi do centra grada košta nešto smešno, tipa 1 dolar. Možete zamoliti nekog na aerodromu da vam pozove taksi preko aplikacije Snapp. Verovatno nećete moći da je koristite dok ne kupite iranski broj telefona.

Novac sam promenio već narednog dana u centru Tabriza, po kursu od 60 tomana za 1 dolar. Menjači se skupljaju u centru grada, blizu bazara. Svako će znati da vas uputi tamo. Kao što Lazar pomenu, neviđeni su smarači. Kažu vam da će vam za 100 dolara dati 6000 tomana, a onda vam daju 5800, i kažu da 200 ostaje njima kao comission, i slične fore... Idu na to da vas umore, i da na kraju uzmete koliko vam se nudi. Kad menjate novac, ne prihvatajete male apoene, inače ćete za 100 dolara dobiti pun ranac novčanica. Menjači inače pitaju da li novac hoćete u kešu ili na karticu, i na karticu dobijete po boljem kursu. Međutim, nama strancima to ne znači ništa, pošto turistička platna kartica nema mogućnost primanja novca. Nisam je uzeo, može se dobiti u hostelima po ceni od 15 evra. Na nju vam niko ne može prebaciti novac osim onih koji su  vam je izdali, niti ga možete sami uplatiti na bankomatu. Jedina fajda je u tome što ne nosite brdo novčanica sa sobom. Pitao sam u par iranskih banaka da li mogu da dobijem normalnu karticu. Rekli su da može samo uz Residence. Računanje novca je samo po sebi prilično zbunjujuće. 10 000 riala vredi 1000 tomana, ali pošto je i računanje u hiljadama zbunjujuće, sve češće za 1000 tomana kažu 1 toman. Pošto 1 dolar trenutno vredi oko 60 takvih tomana, meni je bilo najlakše da zamislim da su makedonski denari. 😁 Vi ćete verovatno morati da tražite drugu analogiju da bi ste se orijentisali, pošto se kursevi menjaju svakodnevno. E sad, cene u supermarketima i na Snappu su izražene u rialima, a skoro svuda ostalo, npr. na pijaci, u tomanima. Zvuči konfuzno, ali je u praksi sve dosta jednostavnije.

SIM karticu sam kupio u centru Tabriza (IranCell), za 250 tomana. Dobio sam 20 ili 30 GB, ne sećam se. Prodavnice SIM kartica ne rade petkom, a pošto sam stigao u petak, morao sam da čekam subotu. Nakon kupljene SIM kartice, vrlo jednostavno možete da aktivirate Snapp. Za većinu aplikacija i veb sajtova vam treba VPN. Ja sam koristio V2BOX. Bespatan je i dobar.

Što se tiče prevoza, predlažem vam da koristite alibaba.ir jer tu možete naći sve karte, vozne, autobuske, avionske, što unutrašnje, što međunarodne. Da bi ste koristili alibabu, potrebno je da naučite persijski alfabet, da makar znate da pročitate i napišete ime grada, kao i brojeve. Obratite pažnju na kalendar, alibaba koristi hidžretski, ali se može prebaciti i na gregorijanski. Karte ne možete kupiti sami, jer samo iranske kartice prolaze, ali možete pitati bilo kog da vam kupi, a vi mu date keš. Turski sajt turna.com prikazuje međunarodne letove iranskih aviokompanija. Preko agencija ispadne skuplje. Cene su inače niske. Međugradski autobusi koštaju manje od 5 dolara za 500 km. Letova ima od 10 dolara, pa naviše, danas za sutra. Iranskih aviokompanija skoro da nema na skyscanneru, a dosta su jefinije nego recimo turske, ako kartu kupujete danas za sutra. Ja sam leteo iz Teherana do Istanbula sa Qeshm Airom, za koji mi kolega Iranac reče da je najbolja iranska kompanija. Kartu sam kupio 3 dana pred polazak za nešto manje od 50 dolara, u jednom pravcu. Za te pare dobijete u avionu hranu, slatkiš i čaj, i džabe prtljag od 30 kg. Avion nije bio baš najnoviji, ali nije izgledao ni staro, i sve je proteklo najnormalnije. Uzgred, od Istanbula do Tabriza sam leteo Pegasusom za 29 dolara, ali to sam bukirao par meseci unapred. Vozovima se nisam vozio, jer su bili prebukirani, pošto sam putovao u vreme Novruza, a ujedno i Ramazana.

Hrana je umetnost, i tu su reči suvišne. Za 10 dana, nisam dva puta pojeo isto jelo. U supermaketima se prodaje hard-core industrijska hrana za široke narodne mase, ali pored bazara i odličnih restorana gde je sve jeftino, nemate ni potrebe da idete u supermarkete. Tražite meni na persijskom, pa koristite google translate. Meniji na engleskom su obično bez cena, a onda vam bude više naplaćeno.

Eto drugari, to je to, ukratko. Zemlja je super, ljudi su neverovatno ljubazni i prijatni. Ako se setim još nečega, dopuniću objavu.

Edited April 12, 2024 by pecanj

[bam-bam]

13 hours ago, pecanj said:

Upravo sam oprobao novi bezvizni režim sa Iranom, pa da podelim par informacija.

Sleteo sam na aerodrom u Tabrizu u pola noći. Prvo što me je imigracioni službenik pitao je bilo ,,A gde ti je viza?''. A onda me začuđeno pogledao kad sam mu rekao da od nedavno ne treba. Proverio je kod kolege, i pustio me. Sve je bilo jako brzo i glatko. Iranci ne lupaju pečat, tako da u pasošu nemate nikakvu evidenciju o poseti Iranu.

Na aerodromu u Tabrizu nema menjačnica, niti se može kupiti SIM kartica. Promenio sam 5 dolara u prodavnici slatkiša, po užasnom kursu od 40 tomana, kako bih imao za taksi do grada. Taksi do centra grada košta nešto smešno, tipa 1 dolar. Možete zamoliti nekog na aerodromu da vam pozove taksi preko aplikacije Snapp. Verovatno nećete moći da je koristite dok ne kupite iranski broj telefona.

Novac sam promenio već narednog dana u centru Tabriza, po kursu od 60 tomana za 1 dolar. Menjači se skupljaju u centru grada, blizu bazara. Svako će znati da vas uputi tamo. Kao što Lazar pomenu, neviđeni su smarači. Kažu vam da će vam za 100 dolara dati 6000 tomana, a onda vam daju 5800, i kažu da 200 ostaje njima kao comission, i slične fore... Idu na to da vas umore, i da na kraju uzmete koliko vam se nudi. Kad menjate novac, ne prihvatajete male apoene, inače ćete za 100 dolara dobiti pun ranac novčanica. Menjači inače pitaju da li novac hoćete u kešu ili na karticu, i na karticu dobijete po boljem kursu. Međutim, nama strancima to ne znači ništa, pošto turistička platna kartica nema mogućnost primanja novca. Nisam je uzeo, može se dobiti u hostelima po ceni od 15 evra. Na nju vam niko ne može prebaciti novac osim onih koji su  vam je izdali, niti ga možete sami uplatiti na bankomatu. Jedina fajda je u tome što ne nosite brdo novčanica sa sobom. Pitao sam u par iranskih banaka da li mogu da dobijem normalnu karticu. Rekli su da može samo uz Residence. Računanje novca je samo po sebi prilično zbunjujuće. 10 000 riala vredi 1000 tomana, ali pošto je i računanje u hiljadama zbunjujuće, sve češće za 1000 tomana kažu 1 toman. Pošto 1 dolar trenutno vredi oko 60 takvih tomana, meni je bilo najlakše da zamislim da su makedonski denari. 😁 Vi ćete verovatno morati da tražite drugu analogiju da bi ste se orijentisali, pošto se kursevi menjaju svakodnevno. E sad, cene u supermarketima i na Snappu su izražene u rialima, a skoro svuda ostalo, npr. na pijaci, u tomanima. Zvuči konfuzno, ali je u praksi sve dosta jednostavnije.

SIM karticu sam kupio u centru Tabriza (IranCell), za 250 tomana. Dobio sam 20 ili 30 GB, ne sećam se. Prodavnice SIM kartica ne rade petkom, a pošto sam stigao u petak, morao sam da čekam subotu. Nakon kupljene SIM kartice, vrlo jednostavno možete da aktivirate Snapp. Za većinu aplikacija i veb sajtova vam treba VPN. Ja sam koristio V2BOX. Bespatan je i dobar.

Što se tiče prevoza, predlažem vam da koristite alibaba.ir jer tu možete naći sve karte, vozne, autobuske, avionske, što unutrašnje, što međunarodne. Da bi ste koristili alibabu, potrebno je da naučite persijski alfabet, da makar znate da pročitate i napišete ime grada, kao i brojeve. Obratite pažnju na kalendar, alibaba koristi hidžretski, ali se može prebaciti i na gregorijanski. Karte ne možete kupiti sami, jer samo iranske kartice prolaze, ali možete pitati bilo kog da vam kupi, a vi mu date keš. Turski sajt turna.com prikazuje međunarodne letove iranskih aviokompanija. Preko agencija ispadne skuplje. Cene su inače niske. Međugradski autobusi koštaju manje od 5 dolara za 500 km. Letova ima od 10 dolara, pa naviše, danas za sutra. Iranskih aviokompanija skoro da nema na skyscanneru, a dosta su jefinije nego recimo turske, ako kartu kupujete danas za sutra. Ja sam leteo iz Teherana do Istanbula sa Qeshm Airom, za koji mi kolega Iranac reče da je najbolja iranska kompanija. Kartu sam kupio 3 dana pred polazak za nešto manje od 50 dolara, u jednom pravcu. Za te pare dobijete u avionu hranu, slatkiš i čaj, i džabe prtljag od 30 kg. Avion nije bio baš najnoviji, ali nije izgledao ni staro, i sve je proteklo najnormalnije. Uzgred, od Istanbula do Tabriza sam leteo Pegasusom za 29 dolara, ali to sam bukirao par meseci unapred. Vozovima se nisam vozio, jer su bili prebukirani, pošto sam putovao u vreme Novruza, a ujedno i Ramazana.

Hrana je umetnost, i tu su reči suvišne. Za 10 dana, nisam dva puta pojeo isto jelo. U supermaketima se prodaje hard-core industrijska hrana za široke narodne mase, ali pored bazara i odličnih restorana gde je sve jeftino, nemate ni potrebe da idete u supermarkete. Tražite meni na persijskom, pa koristite google translate. Meniji na engleskom su obično bez cena, a onda vam bude više naplaćeno.

Eto drugari, to je to, ukratko. Zemlja je super, ljudi su neverovatno ljubazni i prijatni. Ako se setim još nečega, dopuniću objavu.

hvala puno na korisnim informacijama..Da li si bio samo u Teheranu i Tabrizu, ili jos negde?

Inace, za Tabriz je karakteristicno da je maltene 100% azerski grad, tj. azerske nacionalnosti..oni i pricaju azerski, koji je jako slican kao i turski, radi se o maltene 2 dijalekta istog jezika..Da li si to mozda primetio u govoru naroda, da izmedju sebe pricaju azerski? Koliko sam shvatio, obavezan je persijski, bas me zanima da li ljudi bar izmedju sebe pricaju..I laik moze da razlikuje ta dva jezika, jer su potpuno drugaciji

Edited April 12, 2024 by bam-bam

[Lazar]

Odlične informacije! Drago mi je da je bezvizni stupio na snagu i da funkcioniše. 

[pecanj]

Bio sam u Tabrizu, Teheranu, Komu i Isfahanu. U Tabrizu svi govore azerski, ne mogu da se setim da li sam tamo čuo persijski. Turski je jako koristan u Iranu, u Tabrizu ga razumeju svi, a i u ostatku zemlje se često nađe neko ko ga razume, jer ima dosta Turkmena.

[Lazar]

Šteta što su letovi Beograd-Teheran toliko poskupeli. Prošle godine je bila 400 evra povratna, sad nema ispod 600.