Grad svetlosti

[Haralampije]

Imao sam cudnu potrebu da ovo javljanje zapocnem fotografijom, mozda vam je jasno zasto. Ostacu ovaj put na svega nekoliko, takve su prilike.

Pisanije iz Kajzerija pocecu objasnjenjem naslova, za promenu. Iako smo stigli u sred noci, analogija svetlost-voda : Kajzeri-Ankara uspostavljena je na manje-vise svemu ostalom. Za pocetak, ceo dan smo imali neverovatno osvetljenje, boje su se menjale iz kicasto-zivahnih u turobno sive i tesko narandzaste, a pored toga, nasi domacini su se zvali sunce, jutarnja svetlost, prva svetlost vere, svetlost vere i tesko je bilo pobeci ovoj simbolicnoj vezi s Ankarom.

Poseta Kajzeriju pocela je voznjom minibusom, koji je neka vrsta besplatnog taksi servisa koji razvozi sve koji su autobusom stigli u Kajzeri do njihovih odredista. Zahvaljujuci tome, vrlo brzo smo se nasli u predgradju, ispred same bolnice, gde nam je nas domacin Ibrahim rekao da dodjemo. Poslali smo poruku da se nalazimo ispred hitne sluzbe bolnice i par minuta kasnije, pojavio se domacin u uniformi, ekg tehnicara, kako smo kasnije saznali. Objasnio nam je da imamo srece i da necemo morati da spavamo u bolnickom krevetu, jer je nasao prijatelja koji ce nas odvesti do njegove kuce. Pomalo razocarani, resili smo da ispitamo nesudjeni nam smestaj - ispostavilo se da je rec o jednom krevetu, nekih 60 cm sirokom, u malenoj sobici za ekg, u sred dezurnog urgentnog centra, u predgradju Kajzerija, u sred Turske. Posto je izgledalo da nema sanse da ipak ostanemo tu, ja sam resio da iskoristim sansu i uradim ekg. Ibrahim me postavio na sto, zakacio za aparat, sacekao papir, ovlas ga pogledao i rekao: You have a good heart. Ja sam papir stavio u bibliju, onu s pocetka puta, ako se neko seca i s cudno-morbidnim prijatnim osecanjem otisao na pocinak.

Jutro je pocelo fantasticnim doruckom (koji je bio i pocetak ishrane u zoni jedenja na podu - fantasticna stvar, samo posedate oko ogromnog posluzavnika na udoban tepih i gostite se redom, jelima po izboru, u turskom sedu ili polulezeci, takodje po izboru), a dan smo proveli na livadi oko bolnice, uz patke, letonca - studenta medicine na razmeni, naseg domacina (inace kurd, i nadamo se buduci gradonacelnik Urfe), jedan bicikl i nekoliko turskih devojaka koje su u stvari udate, a jedna ima i dete, koje je takodje bilo prisutno i - jurilo patke.

Popodne i predvece obilazili smo gradic, koji je jako sarmantan, a ima i jednu zaista posebnu stvar - prvi univerzitet medicine na svetu, kao i jednu od prvih ludara - pacijente su ovde pre skoro hiljadu godina lecili muzikom i zvucima vode koja tece (nije da se nisam setio drugih nacina za upotrebu zvukova vode i vode koja kaplje - npr onih muciteljskih koje pripisuju kinezima u spijunskim filmovima).

Posle vezbi iz turskog jezika, definitivnog prihvatanja cinjenice da je srpski jezik manje vise provincija turskog i jos jednog odlicnog podnog obroka, neki od nas su legli na pocinak, a drugi su cekali letonca da zavrsi s internetom, da bi kucali blog. Svi smo se probudili oko 8, a nas domacin nas je, protivno svojim ubedjenjima i ubedjivanjima, ipak uputio na autobus koji vodi van grada, na autoput, ka stopu, istoku, jugu, avanturama, a o svemu ovome citajte u sledecem nastavku "Stopa za Siriju"Pročitajte ceo tekst

[Guest Acketa]

Hehehehe, bas vesela analogija ovo sa vodom i svetlocu

Za trenutak sam pomislio da si u Parizu. Sta je sledece? grad vatre? obala zena? ostrvo muskaraca? hehe. Culi smo iz neproverenih izvora da si ti vec stigao do Crvenog mora ?!?! Ajde budi dobar pa nas cesce uveravaj da te nisu prodali u roblje...

[Guest Marina]

Izgleda vam sreca okrece lice! Izgledalo je kao da je od samog pocetka bila okrenuta ledjima... znash kako Balashevic kaze "mater vetru..."

Uzivajte... pozdrav sa obala Atlantika

M

[Guest franzee]

Choveche Luka!! Onaj detalj sa stavljanjem ekg-a u bibliju koju si samo u dobio spletom chudnih okolnosti me je najezhio!! Ovo iz obichnog bloga prerasta u neshto mnogo mnogo vishe.

Svaka chast... Pokushaj da se vratish, pa cemo piti u svako ime