Pozdrav svima,

Želeo bih da pokrenem diskusiju o fenomenu koji polako proždire suštinu onoga što većina lljudi smatra putovanjem, a koji bih ja nazvao Destination Modelling. Drugi odgovarajući naziv bi bio Checkbox Tourism.

Sve je više onih koji daleke zemlje ne posećuju da bi ih upoznali, istražili i doživeli avanture već ih koriste isključivo kao besplatnu scenografiju za sopstveni modni editorijal. Ti ljudi sebe smatraju putnicima, ali realno gledajući to su pokretni bilbordi koji svet posmatraju kroz vizir sponzorskog ugovora.

Moja teza je jednostavna: Putovanje prestaje da bude avantura onog trenutka kada postane posao a poslednja stvar sa kojom želite da se zanimate na putu je da ste isključivo opterećeni kreiranjem sadržaja za društvene mreže.

Pitanje je vrlo prosto: Da li ti ljudi uopšte vole da putuju ili samo vole da budu viđeni? Da im sutra ugase Instagram, da li bi ikada mrdnuli od kuće? Čisto sumnjam da bi iko od njih platio let biznis klasom ili hotel od pet zvezdica iz sopstvenog džepa, svojim teško zarađenim parama, a ne sponzorskim ugovorima. Onog trenutka kada nestane besplatna karta, njihova "velika ljubav prema svetu" bi isparila brže od magle.

Ja sam vremenom shvatio da što manje fotkam, to više zapravo vidim i osećam samo putovanje a i od dosta drugih ljudi koji putuju po svetu mnogo više od mene čujem isto. Čak sa dosta destinacija nemam nijednu fotku i to uopšte nije neki problem. Imam i gomilu slika sa raznih putovanja u zadnjih 10+ godina koje bukvalno nijednom nisam otvorio a nisam ni objavio otkako sam se vratio sa putovanja. To je najbolji dokaz da ono što zaista vredi živi u meni, u mojim uspomenama, a ne u nekom tamo "oblaku" ili na tuđem feed-u.

Za mene su 'fejk putnici' svi oni kojima je bitniji kadar od doživljaja i kojima destinacija služi samo kao kulisa za prodaju magle odnosno filtrirane estetike. Oni sem arhive sadržaja, ispeglanih haljina i nalaženja ugla gde se ne vidi realnost destinacije (ili deponija iza njih), nemaju apsolutno ništa drugo od tog puta. Niti su osetili to mesto, niti su ga razumeli – samo su ga iskoristili kao besplatnu scenografiju.

Gde vi povlačite granicu? Da li je i vama dosta takvih što koriste planetu kao privatni studio za slikanje dok glume neku dubinu i avanturu? Realnost pravih putovanja je međutim dosta drugačija: tako može jedan klasičan bekpeker da priča u nekom hostelu o svom Tinder dejtu i pikanterijama koje su mu se desile, drugi spominje svoje iskustvo odlaska u swinger klub u Tokiju pošto je sreo jednu devojku na ulici koja ga je zamolila da joj bude društvo te večeri i priča o svojoj najboljoj noći u životu (istinita priča), treći spominje fatalan proliv na ulici punih ljudi u Vijetnamu i hitnom rešavanju nastale situacije, čevrti pak spominje svoj fatalan proliv u tuk tuku u Pakistanu i izvinjavanju vozaču zbog nezgode, fejk turisti prave savršen selfi u nekoj krpici koja je potpuno nepraktična za putovanje i broje zemlju br. 122 samo da bi štiklirali checkbox.

I za kraj, čisto da napomenem – svoja putovanja finansiram isključivo sam. To je ta sloboda koju nijedan sponzorski ugovor ne može da zameni. Moja sećanja ne zavise od odobrenja nekog menadžera prodaje, niti moj put služi da otplati ratu za hotel tako da ne moram da predstavljam paralelnu realnost na putovanjima, i mogu da se pojavim u bilo kojoj četvrti ili mestu bez straha za neki sponzorski ugovor a najbolje od svega je da mogu da radim šta ja hoću, jer nisam na zadatku da napravim neki sadržaj. Putujem jer volim, a ne jer moram da isporučim 'content'.

Svi mi dobro znamo kako to zapravo izgleda: koliko smo preznojeni, prljavi, izgorele kože, u prašnjavoj odeći i patikama na raznim destinacijama, dok su ovi Instagram "turisti" uvek savršeno ispeglani i sređeni kao da su u studiju, a ne u realnom svetu.

Gde su vaše uspomene i avanture sa putovanja - u vašem srcu ili na Instagramu i da li Destination Modelling uopšte može biti uživanje u putovanju kada ste uslovljeni time da smete objaviti samo filtriran, ispeglan i nerealan sadržaj jer morate na Instagramu glumiti neku fiktivnu osobu koja vi u stvarnom životu niste?

Treba uvek imati na umu da turizam, globalno postaje jedna od najjačih industrija. Samim tim trebaju joj promoteri, marketing i ostalo što proizvodi ove turiste biznismene, koje ti zoveš manekenima. Mnogi to rade jer im je to jedini način da putuju,

Putovanje je putovanje, čin promene lokacije, bez obzira kako ga pojedinac vrši ili doživljava. Ljudi imaju različite preferencije, motive, porive. Nadi one koji imaju iste afinitete kao ti i uživaj u razmeni iskustava s putovanja sa njima. A ove druge pusti da rade svoj posao i mani se analiziranja (da ne kažem osuđivanja) drugačijih. Jedna od prvih lekcija koju čovek (treba da) nauči na putu je da nas ima raznih i da je u tome lepota ovog sveta, zaboravi na vs. fokusiraj se na i.

Dovoljno je i destinacija i online prostora za sve.

Možeš to posmatrati kao da gledaš film ili američko rvanje. Znaš da je režirano, znaš da je gluma, ali ipak gledaš jer je zabavno, zanimljivo, ili jednostavno da ubiješ vreme dok stojiš u busu i ideš na posao. A onda se završi, staviš telefon u džep i nastaviš sa svojim životom.

1 hour ago, marica said:

Treba uvek imati na umu da turizam, globalno postaje jedna od najjačih industrija. Samim tim trebaju joj promoteri, marketing i ostalo što proizvodi ove turiste biznismene, koje ti zoveš manekenima. Mnogi to rade jer im je to jedini način da putuju,

Putovanje je putovanje, čin promene lokacije, bez obzira kako ga pojedinac vrši ili doživljava. Ljudi imaju različite preferencije, motive, porive. Nadi one koji imaju iste afinitete kao ti i uživaj u razmeni iskustava s putovanja sa njima. A ove druge pusti da rade svoj posao i mani se analiziranja (da ne kažem osuđivanja) drugačijih. Jedna od prvih lekcija koju čovek (treba da) nauči na putu je da nas ima raznih i da je u tome lepota ovog sveta, zaboravi na vs. fokusiraj se na i.

Dovoljno je i destinacija i online prostora za sve.

Problem sa tom 'turističkom industrijom' koju pominješ je što se ona danas hrani propagandom. Kad YouTuber kaže 'ovo je najlepše mesto na svetu' samo da bi dobio preglede, on svesno obmanjuje ljude. Čovek štedi godinu dana, ode npr. na te Filipine i shvati da je to 'najlepše mesto' zapravo deponija prenatrpana turistima koju je onaj na snimanju isekao iz kadra. Zar nije poštenije reći: 'Ljudi, ne gubite ovde vreme i pare'? U redu je da je travel industrija biznis, ali nije u redu da taj biznis počiva na laži. Uzmimo i primer Tajlanda i pogledajmo koji ljudi daju realan prikaz te destinacije? Svi svesno izostavljaju ono što je za veliku većinu putnika glavni deo priče, a o svojim, ako ih uopšte i ima, ili stvarnim avanturama turista sa Tajlanda neće pričati nijedan travel vlogger. Zašto? Jer se istina ne uklapa u prodajni katalog i 'porodične' algoritme. I za kraj: kada će neki od ovih brojača zemalja da napravi listu najdosadnijih mesta na planeti koja nikome ne bi preporučio da obiđe i da baci pare?

On 3/2/2026 at 9:53 AM, Kornelije said:

Čovek štedi godinu dana, ode npr. na te Filipine i shvati da je to 'najlepše mesto' zapravo deponija prenatrpana turistima koju je onaj na snimanju isekao iz kadra.

Misliš kao kad neko pogleda film Karate kid, upiše se na karate, suprotstavi se bully-ju u školi i dobije batine?

Šalu na stranu, razumem šta te trigeruje. Ali mislim da je dosad većina ljudi naučila da ne veruje onome što vidi na internetu. Ako nije, naučiće, i platiće tu školu - kao što se svaka škola plaća. Mislim da većina nas sa ovog foruma ne prati travel influensere, ali lično nemam ništa protiv. Live and let live. Ako bismo krenuli da pišemo o svemu što smatramo da je glupo, ne bi nam bio dovoljan ostatak života da sve napišemo :/

6 hours ago, Lazar said:

Mislim da većina nas sa ovog foruma ne prati travel influensere, ali lično nemam ništa protiv.

Što se filma tiče tu je barem napomenuto da je u pitanju gluma pa čovek ne očekuje da je tu baš sve realno. Čak i za filmske scene često ima napomena na kraju filma da se ne pokuša ona reprodukovati kod kuće.

Ljudi koji dele stručne savete vezane za finansije a i neke druge teme na internetu poput emigracije, često stavljaju napomenu da nije u pitanju ekspertni savet čime i sami daju do znanja da ne treba baš svemu verovati o čemu pričaju.

Problem je kod youtubera koji će reći: "ovaj grad u Meksiku je najlepši koji sam ikada video". Jer kod njega neće biti nikakva napomena i neki ljudi će nasesti, stvarno otići do određenog mesta i zateći jedno sasvim obično mesto koje samo po sebi nije ništa posebno.

A najveći apsurd o kojem niko ne sme da priča da travel influenseri, barem u velikoj većini, nisu ljudi koji vole da putuju već ljudi na radnom zadatku. A kako sam već i napomenuo oni kada Instagram ne bi postojao ne bi ni izašli iz kuće a preko Instagrama se prezentuju kao strastveni putnici koji traže avanturu, i koji obilaze neku zemlju br. 122.

Realnost je da u takvoj vrsti putovanja nijedan ozbiljan putnik ne bi uživao, jer poslednja stvar koju neko želi je da mora da ustaje u nekim nenormalnim satima zbog pranja kose, feniranja, šminkanja, peglanja neke haljine u kojoj u stvarnom životu nikad ne bi prošetao nigde i ranog jutarnjeg fotkanja na praznim ulicama nekog grada a naravno u slučaju muškaraca uvek je poželjno imati ženskog fotomodela pored sebe da bi više ljudi naselo na priče koje im piše njihov menadžer za društvene mreže u stilu njihovog brenda. Kod fotki sa plaže ženske influenserice obavezno moraju i da reklamiraju seksi bikini model i predstave svoju uredno izdepiliranu intimnu regiju stvarajući iluziju zbog lajkova da su u pitanju neke lake ženske a verovatno na planeti nema težih osoba kojima bi bilo teže bilo prići od ovih pošto je ova kategorija ljudi u ulozi glumice 0-24 pa ni ne zna za svoje stvarno JA.

Dok običnog čoveka na kursu digitalnog marketinga uče da nikad ne reklamira proizvod u koji sam ne veruje, ovi ljudi su izgradili čitavu karijeru na reklamiranju proizvoda u koje sami ne veruju zbog nekog honorarčića od 5000€.

I za kraj za mene je putopis jedini pravi storytelling koji vredi čitati, mesto gde se opisuju autentični događaji a ne ono što se uklapa u politiku nekog brenda. Njima trebaju samo lajkovi i nov sadržaj a zabole ih za doživljaj na putovanju i autentičnost iskustva jer je sve unapred inscenirano.

Slažem se da ne trebamo svi pisati o svemu što nam je glupo u životu ali sam ipak mislio da je interesantno dotaći se ove teme jer je povezana sa putovanjem a upravo se travel influenseri, od kojih su mnogi brojači zemalja, predstavljaju kao veliki putnici a realnost je međutim sasvim drugačija.

Ovo sto Korneliju smeta zapravo je sira stvar povrsnosti drustvenih mreza i ne odnosi se na putovanja samo po sebi. Neko nesto reklamira i krije mu mane, a drustvena mreza je obicno okruzenje gde se to odvija. Svako moze da bira kako ce da se informise o destinaciji i odlucuje gde ce ici. Pa koliko lazu turisticke agencije, mnogi bismo ih ovde zabranili kao nekog ko unistava putovanja zbog para. Ali one postoje samo dok vecina ljudi zeli s njima da putuje, pa ce se u tom smeru razvijati i influenseri.

Ono sto je posledica influensera bas vezana za putovanja, a koja si pomenuo je brojanje drzava. Ja ne pamtim koliko puta sam dobio to pitanje i toliko je pogresno, da nikad ne uspem da odgovorim kako bih zeleo, posto odgovor vecinu ljudi uopste ne interesuje. I muci me sto vrlo retko moze o tome da se razgovara, pitaju te u koliko si bio drzava, reakcija ide samo na broj i nista vise. Ja razumem ljudsku ljubav prema statistici, ali ovaj pokazatelj je povrsan i vodi pogresnim zakljuccima.

Sta uopste znaci broj od 80 drzava.

Zasto se Monako i Indija (koja je raznovrsnija od Evrope i sastoji se od 32 drzave) broje kao 1 i na sta to lici (da ne spominjem Vatikan)?

Zasto se racuna Indija ako se samo ode u Tadz Mahal na par dana?

Zasto se racuna drzava ako se u njoj provede jedan dan, ili izadje s broda na ostrvo?

Zasto se racuna Paragvaj ako neko odluci da predje most na Iguazu vodopadima?

Zasto se racuna Esvatini ako vas je neko odvezao iz Nelspruita u fabriku stakla, a vec se nalazite medju Svati narodom (samo ste u Juznoj Africi)?

Zasto se Juzna Afrika racuna kao jedna drzava ako ste bili u drzavama Xhosa i Zulu naroda?

Zasto se racuna Bocvana, ako se sa Viktorijinih vodopada ode na dnevni safari u Cobe?

Zasto se krstarenje po Karibima broji kao 10+ drzava (samo jer su ostrva odlucila da se odvoje pojedinacno)?

Zasto ako se predje iz Kenije u Tanzaniju se smatra da je to druga drzava i zasto se ne broji kad se predje na Zanzibar (koji je razlicit)?

Zasto neko broji Kosovo ili Palestinu, a neko ne?

Zasto se broji Ukrajina, ako se ode samo u Lvov?

Zasto se broji Egipat, ako vas je agencija spustila u Hurgadu?

Zasto se daje toliki znacaj brojanju UN drzava i kakve to uopste veze ima s putovanjima?

Naravno da je meni jasno da su neka pitanja retoricka i da ce neka zasmetati. Ocigledni odgovori su jer su to drzave, a ne narodi, promenile su se granice i sl, to je danas drzava i tacka, ali bi putnicka slika trebalo da bude sira i obuhvati posebne i prirodne i drustvene i kulturne i politicke odlike nekog prostora (da bi se on izdvojio i brojao), a ne da se svede na clanice UN. Koliko puta ste bili u nekoj drzavi i imali jasan osecaj da je sve isto kao u susednoj i obrnuto da putujete po jednoj drzavi i shvatate da ste ih obisli vise? I kako to i zasto brojati i zasto moraju putovanja da se toliko ogranicavaju na drzave.

Eto mozda nekom bude zanimljivo da se nastavi diskusija.

Slažem se ovim što sasha16 kaže. Dok se travel influenseri praktično takmiče međusobno da bi posle se uvek hvalili da su obišli sve zemlje sveta, pre nego što kasnije svaki otvori svoju turističku agenciju, jer moraju nešto raditi kako dolaze u pozne godine, realnost je da većina njih nije doživela nijednu destinaciju na pravi način jer su ima boravci prvenstveno kratkoročni zbog neophodnog brzog pravljenja sadržaja dok običan putnik uopšte ne razmišlja o hitnom i stalnom postovanju na društvenim mrežama.

Sličan doživljaj neke destinacije ima i stjuardesa koja ode poslovno kao konobarica u vazduhu do Brazila pa je odbace kombijem sa aerodroma na hotela, spava u hotelu i ima jedan dan da se malo prošeta Rio de Žanejrom i da napravi Instagram serijal fotkica gde će ljudi biti zadivljenji i komentarisati: "Vau, bila si u Brazilu", a realno B od Brazila videla nije pre povratka kući narednog dana, ali će zato biti obavljeno 25 fotki iz Brazila i to se računa, barem za ljude koji vise po društvenim mrežama.

I problem je nastao uistinu sa ovim brojanjem zemalja jer kada mene neko predstavi kao nekoga ko voli da putuje, ljudi odmah pitaju u koliko sam zemalja bio? To je naravno sve zvog influensera koji postuju kako obilaze zemlju br. 124 pa onda obični ljudi očekuju da svi mi moramo proputovati toliko zemalja da bi bili uvaženi kao putnici. Ja na to odgovaram: "Nemam pojma. Meni uopšte nije prioritet da vidim sve zemlje sveta. "

Svaki čovek koji poseduje inteligenciju zna, da je jedna od najbitnijih stvari u životu pravljenje selekcije gde razlikujemo bitno od nebitnog. Tako za mene postoji i jako puno potpuno neinteresantnih mesta na planeti gde mi ne pada na pamet da odem.

Jedan drugar mi je bio nedavno službeno u Liberiji i čim se vratio prva rečenica koju je rekao da nikom na planeti Zemlji ne preporučuje da otputuje do Liberije a on inače obožava da putuje. Realno je odmah rekao, da tamo nema apsolutno ništa da se vidi i da ne vredi bacati pare. I ja mu apsolutno verujem!

Jako dobar primer je i Južni pol gde sigurno nikad u životu ne bih potrošio, da uopšte i imam 17000€ da gledam u led i da vidim pingvine dok sam vetar ubija. Rađije ću 10 puta otići na Tajland i provesti se kao čovek u narednih 10 godina za te pare. Ali influenseri moraju stvoriti iluziju da se apsolutno isplati spržiti toliku količinu novca za takvu zabit.

Da bi ispali kao veliki putnici, influeseri pod hitno moraju obići što više zemalja jer im treba nov sadržaj za društvene mreže pa nije fora da neko svake godine postuju fotke sa Tajlanda gde obilaze hramove i Kraljevsku palatu i naravno neku plažu jer naravno u druge kvartove oni ne idu. Letos sam u Paragvaju upoznao jednog Čeha koji je brojač zemalja i dok je on ekspresno prošao kroz Paragvaj a tamo turistima naravno ne vredi ni otići ako čitate turističke preporuke, Argentinu, Čile, Kolumbiju, Venecuelu, Panamu, Honduras, Nikaragvu, Salvador i Gvatemalu, ja sam samo mesec i po dana proveo u Paragvaju, Argentini i Urugvaju a siguran sam da sam doživeo mnogo više od njega jer mi uopšte nije bio fokus na tome da moram videti svaku atrakciju već sam izabrao gradski boravak sa minimalnim obilaskom nekoliko turističkih mesta i to mi je jako odgovaralo. A kada bi nekom čoveku rekao da na neki udaljeni put idem jednom ili eventualno nekad dva puta godišnje, ispao bih kao neko ko uopšte ni ne putuje ako bih se poredio statistički sa brojačima zemalja.

Znam samo da za mene nijedno putovanje nije radni zadatak i da sam svako svoje putovanje finansirao iz svog džepa i da mi veoma drago zbog toga. Influenseri ni ne znaju kakav je osećaj sedeti na ulici u Vijetnamu na maloj stolici i ne raditi ništa ceo dan, već samo posmatrati kako dan prolazi na neverovatno haotičnim ulicama, i kako je odličan osećaj kad ne moraš uopšte ništa fotkati, već možeš pričati sa drugim ljudima. A o tabu temi odlaska u restoran gde se servira kereće meso ili meso pacova bolje ni da ne pričam. Tu bi im karijera garant odmah propala ako bi tamo otišli i fotkali se dok ručkaju.

I što se zemalja tiče, šta će influenseri koji su obišli sve zemlje sveta kada nastane neka nova država kao što je to u slučaju Sudana, onda odjednom ispada da ipak nisu bili u Južnom Sudanu? Kao i u svemu sasvim je redu ne videti sve! Ne moram pročitati svaku knjigu, pogledati svaki film, probati svaku ženu, probati svako jelo, probati svako piće pa ne moram ni videti svaku državu! Takav život mi mnogo više odgovara!

I dok neki političar zna da će mu se cela karijera svoditi na serviranje raznih neistina koje narod želi da čuje i da je sa prvim radnim danom prodao samog sebe (eto korelacije sa influenserima), mnogi od nas koji volimo putovati funkcionišemo potpuno suprotno od toga jer ne pripadamo nijednom sistemu. Čak i da neko radi za sistem na putovanju je izvan sistema pa ga zaboli za sve. Zato i toliko smetaju hvalospevni komentari obožavatelja kod influensera gde je sve filtrirano, i sve samo najlepše predstavljeno jer milion puta čitaš jednu te istu stvar, i pitaš se ko je ovde lud?