Posted September 12, 200618 yr celo jutro mi je nekako literarno, uporno nalecem na neke pesme i stihove koje sam citala ili nisam, pa videh da nemamo ni jedan topic, ili ga ja bar nisam nasla, gde bi mogli da pricamo o omiljenim nam pesmama i razmenjujemo iste, jer verovatno neko cita i voli nesto za sta neko drugi nije ni cuo. za francija znam da voli frosta iznad svega :-D, ja jaaaako volim nerudu, ali sam, nesrecnica, posudila zbirku drugu pre nekih 5 godina i pitanje je kad cu je videti. nasla sam jutros meni nepoznatu, a divnu pesmu mike antica, malo je duza i ne znam joj ime, ali nadam se da ne zamerate. Postoji jedan neverovatan gad koji se zove MiroslavAntic. Zhdere moj hleb. Pravi moju decu. Nosi moja odela. Sa mojom zenom lezhe u krevet na moje rodjene ochi, jer zna da sam tog trenutka sigurno negde daleko u Lenjingradu. I taj Antic sto me je upropastio i kao pisca i kao coveka, dakle: taj, koji ce na kraju leci u moju sopstvenu grobnicu, pita me jedno jutro: sta vam je, boga mu, covece, izgledate mi nekako bolesni? A sta se, izvinite za izraz, bas njega tiche kako je meni i dokle mi je? O meni se najlepse brinu oni koji me ostavljaju na miru. A on pere ruke mojom rakijom. Ima kljuc od mog ateljea. Ljudi, taj me tera da citam knjige. Petlja sa mojim plavusama. Dere se u mojoj kucci. Ogovara me.Svasta lazhe. Deca mi liche na njega, a on nosi kravatu. Brije se, poznaje neke ljude. Radi. Svako jutro se tusira. Pravi se da zna sve o zenbudizmu. Prevodi knjige. Cini mu se da ima prijatelje. Mom sinu, zamislite svinjariju, mome jedinom sinu, kupuje sladoled. Bio sam mornar. Bezao sam, ili odem, na primer, u Pariz. Pokrijem se ccebetom preko glave. Pustim brkove. A on me i tu pronadje, u nekoj ulici Zholive, u nekom bednom hotelu, i vrati kuci. I rasplache me. Mati moja Melanija, koja ne zna da je rodila mene, a ne njega, vise ga voli. Vise mu veruje. I on to jos kako koristi. A on je, uveravam vas, on je ta upeglana stoka kojoj ja dizem spomenik. On je ta uvazena zivotinja kojoj ja pishem biografiju ovako popljuvan i sam, i do krajnosti zgadjen sto moram da mu javno pozajmimochi i dushu i ono malo para koje sam jedva pozajmio. Kad sam ja, na primer, skocio sa Petrovaradinske tvrdjave, on je uskakao u djacke chitanke. Kad me je doktor Savicc lechio od alkohola, on se pravio kao da ima neke veze sa filmom. Gde god se pojavim, gurao me je da ga ne obrukam. Pristajao je na kompromise. Cerekao se na prijemima. Primao je moje nagrade. Mesao se u moje snove. Jedan licemer. Jedan stvarni licemer. Jedan provincijalac! Jedan koji je trpeo sve ono sto ja nikada necu trpeti. I koji sada tako fino zhuri da crkne umesto mene, da bi umesto mene, svinja jedna, da bi umesto mene sto pre jedini ziveo.
September 12, 200618 yr Hvala na pesmici. Nemam Nerudu, bas me podseti da potrazim po knjizarama. Evo samo par njegovih stihova, da zagolicaju, izvor, naravno, Zabavnik. Ako neko ima cele ove dve pesme, a ne mrzi ga, neka nam pokloni ovde. Ja sam kao ptica Ti ces kao kamen pobesnela sa mnom u grob pasti iz oluje i zbog nase ljubavi sasvim mirne. koja ne bi potrosena, zemlja ce i dalje ziveti s nama zajedno.
September 12, 200618 yr mislim da imam nesto nerude na spanskom, ako nista, ono u nekim zbirkama. a secam se dva lorkina stiha, koje sam upamtio kao vrh poezije, ali u drugacijoj verziji od ove koju sad nalazim, ili je to prosto bila interpretacija mog ujaka. svakako bolje zvuci ovako, kako sam upamtio, i navodim: aleje topola odlaze, ostavljaju vetar
September 12, 200618 yr nasla sam jutros meni nepoznatu, a divnu pesmu mike antica, malo je duza i ne znam joj ime, ali nadam se da ne zamerate. Pesma se zove "In memoriam" , a zbirka pesama u kojoj se nalazi, zove se "koncert za 1001 bubanj"
September 12, 200618 yr I ovde, bez boje tajne, Nijedne voćke nema, Nebesne one boje, gorke i beskrajne.
September 12, 200618 yr jaaaako volim nerudu, ali sam, nesrecnica, posudila zbirku drugu pre nekih 5 godina E, da, a Nerudu imam, jednu knjigu na srpskom, jednu na španskom, "Veinte poemas de amor y una cancion desesperada" - pa, ko želi...
September 12, 200618 yr Neruda je fini, imam neku zbirku, cini mi se njegove ljubavne poezije... Ja bih da pomenem Prevera posto ste vec pomenuli Antica. On mi je medju omiljenima, obojica su ... BTW, ona cuvena fotografija starijeg Prevera sa pudlicom , na stolici, za stolom, sa casom vina, mi treba, u formi plakata, pa ako neko zna gde, kako Put na mesec Ah! Znaci vi tamo idete Da A znate li gde je to? Ne ali sam cuo I nosite sve te stvari? Da Nikada nikada Da li me cujete Nikada necete stici Tamo Sa svim tim stvarima ... Jedite na travi samo pozurite jer kad-tad trava ce jesti na vama. Za tebe ljubavi Otisao sam na pijacu ptica I kupio ptice za tebe ljubavi Otisao sam na cvetnu pijacu I kupio cvece Za tebe ljubavi Otisao sam na pijacu gvozdja I kupio okove Teske okove Za tebe ljubavi A onda sam otisao na pijacu roblja I trazio te Ali te nisam nasao Ljubavi Eto, njega mogu do sutra da citam, i ponovo, i tesko mi dosadi... nikako da prerastem
September 12, 200618 yr poshto jos nema zvanichnog prevoda na srpskohrvatski, evo u originalu "Crystal Mountain" (Chuck Schuldiner): Built from blind faith Passed down from self-induced fantasy Turn a page to justify Conjuring power - it opens wide On seventh day, is that how it's done? Twisting your eyes to perceive all that you want To assume from ignorance Inflicting wounds with your cross-turned dagger Inside crystal mountain Evil takes its form Inside crystal mountain Commandments are reborn All the traps are set to confine All who get in the way of the divine In sight and in mind of the hypocrite A slave to the curse forever confined Shatter the myth Don't cut yourself On your words against dreams made of steel Stronger any faith That inflicts pain and fear, is that how it's done?
September 12, 200618 yr Branko Miljkovic KAMEN I kamen moze da postane ptica i da odleti Ali se brzo pokaje i pojede svoja krila od vetra CVET Evo cveta dovoljno smelog da mirise Na praznom mestu i u uspomeni. SUMA MRTVIH Niko ne cuje kako sumi lisce. ODISEJ Ici bez priblizavanja Lutati i biti uvek daleko od necega. Otimati od noci deo po deo puta I videti sebe unakazenog u razmrskanom ogledalu jutra Dok na gromobranima cvetaju modri cvetovi. NEMIR LUTANJA Da oci budu svetiljke u buri cela da pogled nikad ne opustosi luka da zenama ne utonem u tisinu lica, ogrnucu ramena vetrom i lutacu dok me ne raskomada daleka raskrsnica.
September 12, 200618 yr Branko Miljkovic PO PUTU Izgubljeni psi njuse cvetove ljudskih stopala u prasini. POKLON Otvori kutiju u njoj je more isto duboko ali manje opasno. POREKLO VETROVA I PTICA Ptice izlete iz sebe i vetar ih nosi ptice su riznice vetrova Ovu pesmu moram da dodam, jer mi zvuci kao krik bola i ljubavi, kao ono zbog cega se putnik na kraju uvek vrati. Dakle: DOMOVINI Nema pesme izvan istine Volim te I kada bi poslali na mene zivotinje sa praznim ocima Volim te I kada bi iz zemlje iskopali psa da laje na nas Volim te I kada bi mi buducnost premestili iza mene I kada bi me ubili Volim te
September 13, 200618 yr Nastasijević. Ni reč, ni stih, ni zvuk, Tugu moju ne kaza. A duge sveudilj neke Nebo i zemlju Spaja i spaja luk. ? *** ? I svićem sa zorama, ? A za večeri setno ? Nestaje me za gorama. ? ?*** ? ?I nemo, iz tvari, tugom, ? ?Objavi se drug. ? ?I tugom zacvrkuće tica, ? ?I zatreperi lug. ? ?*** ? ?Tišinom, čudno, sve mi zasvetli: ? ?Krilata, pohodi me ona. ? ?Nerođenih zora zapoju mi petli. ? ?Sa dna iskon-mora, ? ?Potonula, čujem, bruje zvona.
September 13, 200618 yr Vasko Popa ODJEKIVANJE Prazna soba stane da rezi Uvucem se u svoju kozu Tavanica stane da skici Hitnem joj jednu kost Uglovi stanu da kevcu I njima hitnem po jednu kost Pod stane da zavija Hitnem i njemu jednu kost Jedan zid stane da laje I njemu hitnem jednu kost I drugi i treci i cetvrti zid Stane da laje Hitnem svakom po jednu kost Prazna soba stane da urla I sam prazan Bez ijedne kosti U stostruki se odjek Urlika pretvaram I odjekujem odjekujem Odjekujem (ponekada se tako osecam dok spremam ispit ) VUCJE POREKLO Pod lipama u Pesku Praded moj Ilija Luka Morun Nasao je dva vucica Stavio ih magarcu medju usi I odneo na salas Hranio ih ovcjim mlekom I ucio da se igraju S jaganjcima vrsnjacima Vratio ih ojacale Na isto mesto pod lipe I tu ih izljubio i prekrstio Od detinjstva cekam Da mi se broj godina S pradedom izjednaci Pa da ga pitam Koji sam od ona dva vucica Bio ja
September 13, 200618 yr Dane Stojiljkovic GDE SE NALAZIM Stalno ulazim u sumu a nikada ne znam gde se nalazim samo po necemu sto se u meni buni rekao bih da sam uvek u manjoj sumi POSETA MAJCI Uvek kada ulazim u nasu kucu ulazim u svoje detinjstvo i na pragu ne izuvam obucu COVEK Polako polako dete ulazi u godine i otvara vrata da udje u najvecu sobu TRI KILOMETRA JUZNO OD KUMOVE SLAME Eto me po selima juga tri kilometra juzno od Kumove Slame ne pijem vec u grlo prosipam i na obzorju dubovske noci srnu hvatam uzgred diskutujem sa seljacima kako uredno placaju porezu a ponekad na nekoj svadbi uhvatim neku seljanku kako zdravo ljubi moju senku ZIMA NA STANICI PROLECE Zima na stanici prolece kasno vece ispred kuce moje majke poslednji voz stize u devet sati i putnik ne zna koji put treba da uhvati jedna zvezda na nebu moze mu samo smisao puta dati A ZIMA JE NA STANICI PROLECE KASNO VECE i putnik se okrece prema jugu severni vetar pogadja mu ledja na nebu razastrta Kumova Slama stoji kao medja preko koje se ne moze dalje A ZIMA JE NA STANICI PROLECE KASNO VECE i putnik se vraca na sever sada ga vetar u grudi pogadja i na nekoliko kilometara okom odmereno od Kumove Slame na vrhu belog brega iznad stanice proleca smisao puta se radja A ZIMA JE NA STANICI PROLECE KASNO VECE i putnik ozaren daljinom jos brze koraca sneznom belinom i svetlo sa stanice proleca nestaje u secanju pliva u vremenu zaborava mogucnosti povratka i samo nit ispredena izmedju ocnog vida i dalekog secanja u blizini instnikta moze da ga dovede da otvori vrata neke zatvorene kuce pre nego sto dodje svanuce a kako pre pada stici kad u padu covek ni glavu ne moze da podigne lenovati ko moze da postigne na daljini tako bliskoj smrti
September 14, 200618 yr Mika Antic, Prever... Velicanstvenoj trojci fali Dusko Radovic. Kad sam bio mali, ja sam bio mali. Nisam znao da sam mali, jer sam bio mali.
September 14, 200618 yr Mike Antica ima svuda po netu pa ga necu i ja citirati, njegova Sabrana dela treba imati... Zatim Dusko Trifunovic... GRE?IO SAM MNOGO Gre?io sam mnogo, i sad mi je ?ao i ?to nisam vi?e, i ?to nisam lu?e jer, samo ?e gresi, kada budem pao biti samo moji - sve je drugo tu?e. Gre?io sam mnogo, u?io da stradam leteo sam iznad va?e mere stroge gre?io sam, jesam, i jo? ?u, bar se nadam svojim divnim greshom da usre?im mnoge. Gre?io sam, priznajem, nisam bio cve?e gre?io i za vas, koji niste smeli, pa sad deo moga greha niko ne?e a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.
September 14, 200618 yr Curcin - Na stranputici Dodje tzv. jesen Tj. stalo padati 'zuto lisce' itd. Te skoro pod svakom granom Po jedan pesnik; Stoji i vidi Gde 'mre' priroda, i pogreb je prati! I ja sam pokusao jednom Da pazim na pesnicki usus; Da se svojski rastuzim, Pa da procvilim u ritmu. Al' ozgo vedro nebo. A u meni nasmejana dusa. Ismejase mi tugu, Te ni kraj najbolje volje Ne mogoh otkriti smrt U prirodi Naprotiv, ja volim kad pada lisce, Te u stotini boja, Od crvene do crno-mrke, Pokrije tle; A sunce na njega padne, Pa dotka cilim. Kipling - Ako Ako uspe? sa?uvati glavu dok svi oko tebe Bezglavi jure i za to krive nikoga do tebe; Ako sa?uva? veru u sebe dok svi u tebe Sumnjaju, i jo? da im plati? ?to sumnjaju u tebe; Ako mo?e? ?ekati neumoran od ?ekanja, Ili slu?ati la?i a da te la? ne pokvari, Ili biti omra?en bez ikakvog opravdanja, I jo? da ne izgleda? dobro i ne pri?a? mudre stvari; Ako mo?e? da sanja? ? a da ne poklekne? pod vla??u Sna; Ako mo?a? da misli? ? a da misao za cilj ne dr?i?; Ako se suo?iti mo?e? sa trijumfom i propa??u I jo? da usto ovo dvoje za istu stvar dr?i?; Ako mo?e? izdr?ati da ?uje? sopstvenu istinu Izvrnutu od nitkova - da zamka bude budalama, Ili gledati najdra?e stvari kako se rasplinu, Skupljati ih, graditi ponovo, dok sve se opet slama; Ako mo?e? sabrati u hrpu sve svoje zgoditke I rizikovati ih u jednom bacanju kocke, I izgubiti i stati iznova na svoje po?etke I ne pomenuti vi?e nikada te kurvinske kocke; Ako mo?e? prisiliti svoje srce, nerve, tetive Da ti slu?e dugo nakon se sklope smrtne ralje, I da se dr?e i guraju iako u tebi nema vi?e ?ive Sile, ni?eg osim volje koja ka?e: ?Idemo dalje? Ako mo?e? da glasnogovori? masi i ?astan ostane?, Ili da ?eta? s kraljevima, al obi?an sasvim; Ako pred prijateljem i neprijateljem isti stane?; Ako svi ra?unaju na tebe, al niko ba? sasvim; Ako mo?e? da oseti? neoprostivu minutu U ?ezdesetsekundnom neopisivom trku ? Onda je Zemlja tvoja, sine, i sve ?to je na njoj - I jo? vi?e, mnogo vi?e ? bi?e? ?ovek, sine moj! malo Vaska Pope... Vrati mi moje krpice Moje krpice od ?istoga sna Od svilenog osmeha od prugaste slutnje Od moga ?ipkastoga tkiva Moje krpice od ta?kaste nade Od ?e?ene ?elje od ?arenih pogleda Od ko?e s moga lica Vrati mi moje krpice Vrati kad ti lepo ka?em
September 15, 200618 yr Author jao, kako si me lepo setio neprevazidjene "If" pesme!? ?.gif' alt='::'> samo, ne engleskom nekako lepse zvuci ili sam ja navikla na nju ovakvu:? If you can make one heap of all your winnings And risk it on one turn of pitch-and-toss, And lose, and start again at your beginnings And never breathe a word about your loss; If you can force your heart and nerve and sinew To serve your turn long after they are gone, And so hold on when there is nothing in you Except the Will which says to them: "Hold on!" ... If you can fill the unforgiving minute With sixty seconds' worth of distance run, Yours is the Earth and everything that's in it, And--which is more--you'll be a Man, my son! ? ?E, da, a Nerudu imam, jednu knjigu na srpskom, jednu na španskom, "Veinte poemas de amor y una cancion desesperada" - pa, ko želi... imam ja "20 ljubavnih i jednu ocajnu pesmu", no mislila sam na neke druge koje vise nemam, sem na netu sto ih pronalazim kad mi sine.? Cemu sve to krasno cvece? Tvoje usne cvat je dosta. Cemu milje sve zemaljsko? Tebe milovat' je dosta. Sto ce rajska sva sirina kraj sobice tvoje tesne? Mesta nasem slatkom grehu u njoj jedan hvat je dosta. Vecni zivot prevecan je mojoj slaboj fantaziji. Na nedrima tvojim belim sanjat' kratak san je dosta. Hafez Sirazi
September 15, 200618 yr postoji jedan dobar prevod pesme if na srpski, ovaj ovde je blago receno pesnicki bezosecajan, a cak i u svojoj bukvalnosti sadrzi ozbiljne jezicke greske (jeguljo, podrzii me:) dakle, prevod po mojem misljenju dosta bolji, daleko od idealnog, to su samo valjda andricevi prevodi ogdena nesa (eh, cak na tibet zivi lama): Ako možeš da vidis unisteno delo svoga zivota i bez reći da ga ponovo gradis, ali bez uzdaha i protesta podneses gubitak onoga sto si dugo tekao; Ako možeš da budes zaljubljen, ali ne i lud od ljubavi; Ako možeš da budes jak, a da ipak ostanes nezan, da ne mrzis one koji tebe mrze, a da se branis i da se boris; Ako možeš da slusas kako reci tvoje izvrcu nevaljalci da razdraze glupake, i da cujes kako luda usta o tebi lažu, a da sam ne kažeš ni jedne laži; Ako možeš da sacuvas dostojanstvo u slavi; Ako možeš da budes jednostavan iako si savetodavalac kraljeva; Ako možeš da volis sve prijatelje kao bracu, a da ti nijedan od njih ne bude sve i sva; Ako znaš da razmišljas, da posmatras i upoznajes, a da nikada ne postanes skeptik ili rusilac; Ako znaš da sanjaris, a da ti san ne bude gospodar, da mislis, a da ne budes samo mastalo; Ako možeš da budes cvrst, ali nikad divalj; Ako možeš da budes hrabar, a nikad neobazriv; Ako možeš da budes dobar,ako možeš da budes pametan, a da nisi čistunac ni sitnicar; Ako možeš da zadobijes POBEDU POSLE PORAZA i da te dve varke podjednako dobro primas; Ako možeš da sacuvas hrabrost i glavu kada je svi ostali izgube, tada će kraljevi- sreća i pobeda biti zauvek tvoji poslusni robovi. a ono sto vise vredi nego svi kraljevi i sve slave BIćeš COVEK, sine moj.
September 15, 200618 yr ?ak Prever Adrijen Adrijene nemoj da se duri?! Vrati se! Adrijene nemoj da se duri?! Vrati se! Grudva snega koju si bacio na mene u ?amoniju pro?le zime sačuvala sam je Eno je na kaminu pokraj svadbenog venca moje pokojne majke koju je ubio moj pokojni otac ?to je giljotiniran jednog tu?nog zimskog jutra ili proletnjeg ... Gre?ila sam priznajem znala sam ostati duge godine ne vraćajući se kući Ali nikada ti nisam rekla da je to zato ?to sam bila u zatvoru gre?ila sam priznajem često sam tukla psa ali sam te volela Adrijene nemoj da se duri?! Vrati se! I Vrbova grana tvoj mali foksterijer koji je crk'o pro?le nedelje sačuvala sam ga! Eno ga u fri?ideru i ponekad kad otvorim vrata da uzmem pivo ugledam jadnu ?ivotinju i to me stra?no rastu?i! A ipak to sam ja uradila jedne večeri da skratim vreme dok sam te čekala ... Adrijene nemoj da se duri?! Vrati se! Sa vrha kule Sen-?ak bacila sam se prekjuče zbog tebe sam se ubila Juče su me zakopali u jedno divno groblje i mislila sam na tebe i večeras sam se vratila u sobu po kojoj si se ?etao go u vreme dok sam jo? bila ?iva i čekala te Adrijene nemoj da se duri?! Vrati se! U redu gre?ila sam duge godine nisam se vraćala kući ali sam ti uvek krila da je to zato ?to sam bila u zatvoru! Gre?ila sam priznajem često sam tukla psa ali sam te volela! Adrijene nemoj da se duri?! Vrati se!
September 15, 200618 yr Dusko Radovic PLAVI ZAKET Bas sam bio u plavom zaketu kada sretoh Vasiljevic Cvetu. Dal' zbog mene, da li zbog zaketa, prevari se, okrete se Cveta Ja joj rekoh:"Dobar vecer, Cveto, s dopustenjem - malo bih proseto'..." Da l' zbog mene, da li zbog zaketa, prevari se i pristade Cveta. Taman sve to - kad zalaja pseto! Ja joj rekoh: "Drz se mene, Cveto!" Dal' zbog mene, da li zbog zaketa, prevari se, pridrza se Cveta. Bese leto kad je bozur cveto, ode pseto, ja u polje skretoh. Dal' zbog mene, da li zbog zaketa, prevari se pa skrete i Cveta. I, logicno, s obzirom da skretoh, plavi zaket na livadu metoh. Dal' zbog mene, da li zbog zaketa, prevari se i spusti se Cveta. Prodje leto i jos pet-sest leta sad se Cveta mojom kucom seta, iz razloga ekstra kvaliteta - da li mene ili mog zaketa.
September 15, 200618 yr Jovan Ducic Otrov Satrap je kazao bludnici da otruje pesnika iz Susijane koji mu se ruga. - Otruj ga, svestenice ljubavi, jer mi se ruga. Ako ga otrujes dacu ti zlatan pojas i sedam najlepsih paunova iz moga parka i moga konja, i moga kuvara. On hoce da mi metne na glavu kapu od hartije i na mene obesi praporce ludaka. On se ruga mome slemu mom stitu. Kad besedim narodu koji place od uzbudjenja, on mi se smeje jedini. Otruj ga, svestenica ljubavi, i ja cu ti dati galiju na moru i dvorove u poljima. Jer kad moj gnev ode u narod da mu pokazem moju slilu i da ga kaznim, prolivsi njegovu krv, i zapalivsi njegovu zetvu, i oteravsi njegove zene, osecam na sebi pogled gordog preziranja tog jednog coveka. Otruj ga, daci ti jedan grad i najlepsi kamen iz mog zezla. Ali ta zena nije znala kako se truje. Tada satrap rece: - Lazi ga. Kazi mu da si zena koju su proterali zbog vrline iz neke daleke zemlje u kojoj se vrlina progoni i on ce te sazaljevati. Kazi mu da si mucenica, i on ce te voleti. Pogledaj ga svojim strasnim ocima i pokazi mu svoje lepo telo, i on ce sanjati o tebi. Uzmi velove, i svoje grivne, i svoje mirise, i igraj mu, i on ce te pozeleti. Ali nemoj prestati nego lazi i dalje, lazi neprestano, lazi uvek. I on ce umreti samo od te jedne pomisli : zasto nas lazu ne samo oni koji nas mrze nago i oni koje mi ljubimo.
March 13, 201015 yr Da malo osvjezim temu... DAŽD - MaK Dizdar Trebalo bi opet naučiti da slušamo kako kiša pada Trebalo bi se odkameniti i poći bez osvrtanja kroz kapiju grada Trebalo bi ponovo pronaći izgubljene staze od one plave trave Trebalo bi u obilju bilja zagrliti panične makove i mrave Trebalo bi se iznova umiti i sniti u jasnim kapima ozorne rose Trebalo bi onesvjestiti se u tamnim vlasima neke travne kose Trebalo bi načas stati sa suncem svojim i sjenkom svojom stasati Trebalo bi se konačno sastati sa već davno odbjeglim vlastitim srcem Trebalo bi se odkameniti I proći bez osvrtanja kroz kamenu kapiju ovog kamenog grada Trebalo bi htjeti I svu noć bdjeti slušajući kako dažd pravedni pada pada pada
March 14, 201015 yr Meni jedni od omiljenijih Nerudinih stihova Hocu da uradim s tobom ono sto prolece radi s tresnjama. Inace imam njegovu zbirku Pjesme ljubavi i nade, Mladost, Zagreb 1980.
Create an account or sign in to comment