Prosekli smo kontintent. Osećaj gladi i neispavanosti biva potisnut osećajem da smo postigli nešto značajno, ili bar da nismo doživeli neuspeh. Strah da ćemo se vratiti pre vremena, da ćemo ostati poraženi negde u dubini kontinenta nestao je. Pred nama je Atlantik. Oko nas su pesak, galebovi i poneka mrtva foka. Gledam u liniju dodira Namiba i Atlantika...

Autori: Lazar Pašćanović, Marko Đedović, Uroš Krčadinac




Pročitajte ceo tekst

Bravo!!!!!!  .gif' alt='::'>

Odlična priča... puna svega i svačega! Svaka vam čast momci!

Deo o fokama genijalan 

Fenomenalni ste!

Oh, the pictures... I will have to take some time to try and actually read it (by help of google translate...), but oh, the pictures...

Kod dela sa himnom sam plakala od smeha Bukvalno

A kada sam ugledala fotke sa fokama, izgledala sam otprilike ovako

Toliko emocija posle čitanja jednog teksta. Svaka čast!

Extra prica.... Svaka cast.... I meni je deo oko himne bio smesan... 

Ја сам се смејао пола сата на дијалогу у женама кравама.

Свака част, ал' ипак није у реду послати Чија у Африку да им све поједе.

Himna i krave, umrla sam od smeha. Tekst me je bas obradovao kad sam ga ugledala jutros. I ispunio mi je ocekivanja, tj i premasio ih.

Deo o Bečićima - neprocenjivo! Možda jedan od najboljih tekstova do sada. Sjajno!

Na ovaj nacin uklopiti ideju, misao, temu, motiv, radnju, likove, i pri tome, utkati i pokoju epizodu, a ne remetiti glavni tok radnje, i jos uzeti u obzir da postoje tri naratora, mislim, da bi pozavideo i jedan Rastko Petrovic. Svako vase slovo je prava poezija za jednog citaoca. Sva trojica, jednostavno, komponujete pravo knjizevno delo, i, kada bih se ja pitala, sigurno bi bili svrstani u srpsku knjizevnost

Kako ste me nasmejali!! Stvarno neverovatni predeli, ljudi, dijalozi, neočekivani obrti i vaša umešnost da sve to tako životno predstavite. Samo lepo sve spakujte u jednu kliktavu knjigu. Hoće li biti još?

Mnogo dobar tekst, a i slike. Moracu jos par puta da procitam. Do tancina, apsolutno sve savrseno uklopljeno i docarano.... 

Nevjerovatno.... Kako ste samo uklopili svaki svoju pricu. Citajuci ovaj, a i ostale clanke bloga bio sam preplavljen emocijama i nevjerovatnim uzbudjenjem. Hvala vam sto ste stvorili jedno prelijepo djelo. Svaki put u meni budite zelju da krenem, ali za sada ostaje samo nada da cu otici ili kako ste i sami rekli vratiti se u Afriku...

Пост из Замбије је изгледао као да сте сморени Африком Овај ми је одличан јер сте из наизглед подједнако незанимљиве земље извукли јако занимљиве приче, свака част

Napokon sam i ja stigao da pročitam... Ovaj tekst fino ilustruje zašto neki od nas putuju... trenutak kada se posle toliko neuspelih pokušaja otvore vrata na kraju hodnika kroz koja se vidi okean i onaj susret sa ekskurzijom su jednostavno magični. Nismo baš puno novog saznali o Africi, ali bilo je par vrhunskih komentara, posebno onaj o Bečićima, elegantno postavljen ispod slike. :DDDDDDDD

P.S. Fotke su impresivne. Najviše mi se dopadaju fatamorgane i, naravno, hodnik sa izlaskom na okean (lampa u ćošku i otirač ispred vrata... savršeno!).

Najzad sam i ja procitala ovaj deo i tako sam se smejala na pitanja skolaraca. Zuta slika je fantasticna, u stvari sve slike su sjajne, kao i Uroseve ilustracije

Kao i price, pustinja, foke, fatamorgana ljudi koje srecete, nacin na koji ste to ispricali

Slazem se da nema besplatnog rucka

Bio sam i ja u Namibiji, i postala je moja omiljena destinacija u ovom delu Afrike. Cak i ovako kriticnom oku, vase pisanije mi se dopalo jer je mastovito, interesantno i - istinito, bez preuvelicavanja i sminkanja. priblizili ste citaocima tu daleku civilizaciju, neobicne ljude i predele. fala.