Sa minimalističkim manirima prljavog bekpekera, i džepovima punim dongova, blago histeričan i nadahnut čulnim impulsima, šarenilom, bukom i mirisima, biram javni bus i krećem ka gradu. Ukrcavam se i momentalno počinjem da se topim. Posmatraju me Vijetnamci kao čudnu životinju sa ogromnom izraslinom – rancem na leđima, koja im blokira prolaz u autobusu. Neki se keze, a neki negoduju.

Autor: Marko Čumić

Pročitajte ceo tekst

Samo jedna stvar, na onom spisku sta nemaju

"šansu da se pomere iz sela i izvesnu priliku da steknu stvari koji nemaju"

Koje stvari koje nemaju? To ni ne znaju a posto nemaju struju ni el. aparate postedjeni su uticaja (reklama npr) koji ce kod njih idukovati vestacku potrzanju (najnoviji mob, internet, auto itd). Ocigledno je da imaju sve sto im je potrebno.

Tekst je OK, ali moram potpisati sta je napisao Kolega

Sa posto nemaju struju ni el. aparate postedjeni su uticaja (reklama npr) koji ce kod njih idukovati vestacku potrzanju (najnoviji mob, internet, auto itd). Ocigledno je da imaju sve sto im je potrebno.

Čovek će lakše biti srećan ukoliko vodi jednostavan život. Ali ukoliko neko iz takve sredine nije srećan, žudi za materijalnim ili nematerijanim stvarima, prilikom da putuje, uči, posveti se nečemu drugom osim svedenih izbora života na selu.... to je tužno .... to je problem ... jednostavno jako, jako je teško promeniti stvari...

Odlican text - 10

Super je putopis Moram da ukažem na logičku grešku komentatora.

Koje stvari koje nemaju? To ni ne znaju

To što ne znaju da nešto nemaju, ne menja činjenicu da to nemaju To samo znači da ne znaju, a "ne znati" nije isto što i "nemati". Deca u zabačenim afričkim selima verovatno ne znaju da postoje dobra hrana i adekvatna lekarska nega, a istovremeno ih ni nemaju. Čak i kad bi znali, to i dalje ne bi promenilo činjenicu da ih nemaju. To što ne znaju da ih nemaju ni u kom slučaju ne znači da ne bi trebalo da ih imaju.

postedjeni su uticaja (reklama npr) koji ce kod njih idukovati vestacku potrzanju (najnoviji mob, internet, auto itd). Ocigledno je da imaju sve sto im je potrebno.

 Meni se čini da se ne radi toliko o veštačkoj potražnji, koliko o mogućnostima. Ne moraš ti da kupiš sve što ti reklame nude; tačnije, ne moraš ništa. Osim toga, nisu sve potrebe koje nisu nasušne - lažne. Ja verovatno ne moram da putujem, ali pošto mi civilizacija u kojoj živim to omogućava, onda to rado koristim. Ne moram ni da čitam knjige - verovatno bih preživeo i bez toga - a ipak mi je drago što je izmišljena štamparska presa. Ni muziku ne moram da slušam, pa ipak cenim svoje pojačalo i zvučnike. Da ne znam da knjige postoje, ne bi mi nedostajale, ali to ne znači da mi nije veoma drago što postoje, jer doprinose kvalitetu mog života. Da li su čitanje, putovanje i slušanje muzike lažne potrebe?

Mislim da je autor hteo da ukaže na problem mogućnosti, na činjenicu da ti ljudi tamo imaju daleko manji skup mogućnosti iz kog mogu da biraju.

Uvek je zanimljivo čitati o ovom delu sveta, lep putopis 

p.s. na konto rasprave, u potpunosti se slažem sa Lazarom.