Posted December 22, 201410 yr Kada smo se vratili iz Afrike, kada smo završili blog, ljudi su nas često pitali kako je moguće da nam se toliko stvari dogodilo za tih nekoliko meseci. Da li smo nešto izmislili? Kažu da su Marka Pola, kada je ležao na samrtničkoj postelji, prijatelji nagovarali da im prizna da ih je lagao o svojim putovanjima. On je odgovorio: "Nisam ispričao ni polovinu onoga što sam video." Kada smo seli da od bloga pravimo knjigu, shvatili smo da nije potrebno izmišljati, nego izbacivati. Previše se toga dogodilo. Neki od tih događaja toliko su neobični da se opiru bilo kakvoj obradi, stoje sami za sebe i ne daju se ni sa čim povezati, kao izolovana ostrva u putopisu. Priča koja sledi jedna je od onih koje nisu ušle u knjigu. Da nema fotografija, možda bismo s vremenom i sami poverovali da se nije ni dogodila. — Februar 2010. Ivice kolskog puta zavejane su peskom. Svud oko nas žuti se pustinja Namib, tu i tamo istačkana busenjem pocrnele trave. Daleko, na desnom horizontu, peščani bregovi rastaču se u...Pročitajte Svetlost pustinje
Create an account or sign in to comment